Карлос II од Шпаније — разлика између измена

Карлос II од Шпаније
Карлос II од Шпаније
	Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбурга
Лични подаци
Пуно име	Карлос II од Шпаније
Датум рођења	6. новембар 1661.
Место рођења	Мадрид, Шпанија
Датум смрти	1. новембар 1700.
Место смрти	Мадрид, Шпанија
Породица
Супружник	Марија Лујза Орлеанска
Родитељи	Филип IV од Шпаније; Маријана од Аустрије

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. јул 2014. у 16:29

Карлос II од Шпаније (шп. Carlos II de España) је био последњи шпански краљ из династије Хабзбурга.

Биографија

Рођен је 6. новембра 1661, у Мадриду, у Шпанији, а умро је 1. новембра 1700, такође у Мадриду. Био је краљ Шпаније, Напуља, Сицилије и готово целе Италије (изузев Пијемонта, Папске државе и Венеције) као и шпанских прекоморских поседа од Мексика до Филипина. Он је био једини живи наследник Филипа IV и његове друге жене и рођаке Маријане од Аустрије која је такође била из породице Хабзбург. Његово рођење је обрадовало Шпанце који су се прибојавали поделе у случају да Филип нема мушких потомака.

У шпанској историји Карлос је познат под називом Омађијани (шп. El Hechizado) што долази од ондашњег веровања да је деловање натприродних сила одговорно за његове психо-физичке поремећаје. Међутим, разлози су били другачије природе: Карлосва грана лозе Хабзбурга имала је читав низ случајева када су сестричине остављале потомство са својим ујацима: Карлоссова мајка је била сестричина његовог оца и ћерка Марије Ане од Шпаније (1606 — 1646) и цара Фердинанда III. Тако је Марија Ана њему истовремено била и тетка и баба.

Карлос је био последњи краљ из лозе шпанских Хабзбурга, физички неспособан и ментално ретардиран. Језик му је био предугачак па је његов говор био тешко разумљив. Такође је боловао од акромегалије.

Једина активност коју је енергично обављао било је стрељаштво.

Године Карлосве владавине биле су изузетно тешке за Шпанију. Економија је стагнирала, глад је харала, а моћ шпанске монархије је опадала у бројним провинцијама империје. Карлос је упао у вртлог дворских интрига и страних, нарочито француских утицаја.

Док је био малолетан, регент му је углавном била мајка. Она је била протерана од стране краљевог незаконитог брата Хуана од Аустрије Млађег али се вратила на двор након његове смрти 1679. године.

Споразумом у Лисабону 1668. са Португалијом северноафричка енклава Сеута је припала Шпанији и то је била мала надокнада за губитак Португала и португалских поседа које је Филип IV изгубио у корист војводе од Браганзе након успешног шездесетогодишњег отпора хабзбуршкој владавини.

Током Карлосве владавине цветала је шпанска инквизиција која је 1680. судила 120 људи а 21 је спаљен на ломачи. Поводом овог догађаја објављена је и велика, раскошно опремљена књига. Крајем живота, у једној од неколико самосталних одлука, Карлосс је основао Велику хунту (шп. Junta Magna) са циљем да испита деловање шпанске инквизиције.

Године 1679. осамнаестогодишњи Карлос оженио се Маријом Лујзом Орлеанском (1662 — 1689), старијом ћерком Филипа I, војводе од Орлеана и његове прве жене принцезе Хенријете од Енглеске. У ово време она је била позната као симпатична млада жена. Нису имали деце пошто је Карлос био импотентан. Марија Лујза је постала депресивна и умрла је у 27. години након десет година брака. Карлос је био дубоко потресен. Ипак због неопходности да добије наследника наредне године се оженио Маријом Аном од Нојбурга, ћерком Филипа Вилијема, изборника Палатината свастиком Леополда I, цара Светог римског царства. Ипак ни у овом браку није било потомака.

Крајем живота Карлос је постајао све осетљивији и чуднији. Једном приликом је захтевао да се есхумурају тела чланова његове породице како би могао да посматра лешеве. Заплакао је када је видео тело своје прве жене Марије Лујзе.

Када је Карлос умро 1700. године и с њим је ишчезла лоза шпанских Хабзбурга. Своју империју завештао је Филипу Бурбонском, војводи од Анжуја (унуку Луја XIV и Карлосве полусестре Марије Терезе од Шпаније- Луј је и сам полагао права на шпански трон јер је његова мајка била ћерка Филипа III).

Друге европске силе биле су против тога да читава шпанска империја припадне Бурбонима па је отпочео Рат за шпанско наслеђе. Рат је завршен тако што је део шпанске империје припао аустријским Хабзбурзима, поједине територије и повластице припале су Уједињеном Краљевству и Уједињеним провинцијама али је Филип V остао краљ Шпаније и тако отпочео лозу шпанских Бурбона.

Родослов

16. Карлос V, цар Светог римског царства

8. Филип II од Шпаније (8=28)

17. Изабела Авис

4. Филип III од Шпаније (4=14)

18. Максимилијан II, цар Светог римског царства

9. Ана Аустријска (9=29)

19. Марија Хабзбуршка

2. Филип IV од Шпаније

20. Фердинанд I Хабзбуршки

10. Карл II Штајерски (10=24=30)

21. Ана Јагелонска

5. Маргарета од Аустрије (5=15)

22. Алберт V, војвода баварски

11. Марија Ана Баварска (11=25=31)

23. Ана Аустријска

1. Карлос II од Шпаније

24. Карл II Штајерски (10=24=30)

12. Фердинанд II Штајерски

25. Марија Ана Баварска (11=25=31)

6. Фердинанд III Хабзбуршки

26. Вилијам V, војвода баварски

13. Марија Ана од Баварске

27. Рената од Лорејна

3. Маријана од Аустрије

28. Филип II од Шпаније (8=28)

14. Филип III од Шпаније (4=14)

29. Ана Аустријска (9=29)

7. Марија Ана од Шпаније

30. Карл II Штајерски (10=24=30)

15. Маргарета од Аустрије (5=15)

31. Марија Ана Баварска (11=25=31)

Занимљивости

Град Шарлроа у Белгији је назван по краљу Карлу Другом од Шпаније. Основан је 1666. године.
Адмирал Франсиско Лазеано назвао је Каролинска острва у Пацифику по овом шпанском краљу 1686. године.

Литература

Baviera, Adalberto de. Mariana de Neoburgo, Reina de España Espasa-Calpe, Madrid, 1938.
Calvo Poyato, José. La vida y epoca de Carlos II el Hechizado Planeta, Barcelona, 1998.
Contreras, Jaime. Carlos II el Hechizado. Poder y melancolía en la Corte del último Austria. Temas de Hoy, Madrid, 2003.
Maura Gamazo, Gabriel. Vida y reinado de Carlos II Espasa-Calpe, Madrid, 1942.
Pfandl, Ludwig. Carlos II Afrodisio Aguado, Madrid, 1947.
Ribot, Luis. El arte de gobernar. Estudios sobre la España de los Austrias. Alianza, Madrid, 2006.

Филип IV Хабзбуршки	Шпански краљ (1665 — 1700)	Филип V Бурбонски

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{bez_inlajn_referenci}}
 {{Владар
-| име = Карло II од Шпаније
+| име = Карлос II од Шпаније
 | слика               = King_Charles_II_of_Spain.jpg
 | ширина_слике        = 250п
-| опис_слике          = Карло II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбурга
+| опис_слике          = Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбурга
-| пуно_име            = Карло II од Шпаније
+| пуно_име            = Карлос II од Шпаније
 | датум_рођења = [[6. новембар]] [[1661]].
 | место_рођења        = [[Мадрид]]
@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 | опис_грба =
 }}
-'''Карло II од Шпаније''' ({{јез-шп|Carlos II de España}}) је био последњи шпански краљ из династије Хабзбурга.
+'''Карлос II од Шпаније''' ({{јез-шп|Carlos II de España}}) је био последњи шпански краљ из династије Хабзбурга.
 == Биографија ==
 Рођен је [[6. новембар|6. новембра]] [[1661]], у [[Мадрид]]у, у [[Шпанија|Шпанији]], а умро је [[1. новембар|1. новембра]] [[1700]], такође у Мадриду. Био је [[списак владара Шпаније|краљ Шпаније]], [[Напуљско краљевство|Напуља]], [[Сицилија|Сицилије]] и готово целе [[Италија|Италије]] (изузев [[Пијемонт]]а, [[Папска држава|Папске државе]] и [[Млетачка република|Венеције]]) као и шпанских прекоморских поседа од [[Мексико|Мексика]] до [[Филипини|Филипина]]. Он је био једини живи наследник [[Фелипе IV од Шпаније|Филипа IV]] и његове друге жене и рођаке [[Маријана од Аустрије|Маријане од Аустрије]] која је такође била из породице [[Хабзбурзи|Хабзбург]]. Његово рођење је обрадовало [[Шпанци|Шпанце]] који су се прибојавали поделе у случају да Филип нема мушких потомака.
-У [[Историја Шпаније|шпанској историји]] Карло је познат под називом ''Омађијани'' ({{јез-шп|El Hechizado}}) што долази од ондашњег веровања да је деловање натприродних сила одговорно за његове психо-физичке поремећаје. Међутим, разлози су били другачије природе: Карлова грана лозе Хабзбурга имала је читав низ случајева када су [[сестричина|сестричине]] остављале [[потомство]] са својим ујацима: Карлосова мајка је била сестричина његовог оца и ћерка [[Марија Ана од Шпаније|Марије Ане од Шпаније]] ([[1606]] — [[1646]]) и цара [[Фердинанд III, цар Светог римског царства|Фердинанда III]]. Тако је Марија Ана њему истовремено била и тетка и [[српски сроднички односи|баба]].
+У [[Историја Шпаније|шпанској историји]] Карлос је познат под називом ''Омађијани'' ({{јез-шп|El Hechizado}}) што долази од ондашњег веровања да је деловање натприродних сила одговорно за његове психо-физичке поремећаје. Међутим, разлози су били другачије природе: Карлосва грана лозе Хабзбурга имала је читав низ случајева када су [[сестричина|сестричине]] остављале [[потомство]] са својим ујацима: Карлоссова мајка је била сестричина његовог оца и ћерка [[Марија Ана од Шпаније|Марије Ане од Шпаније]] ([[1606]] — [[1646]]) и цара [[Фердинанд III, цар Светог римског царства|Фердинанда III]]. Тако је Марија Ана њему истовремено била и тетка и [[српски сроднички односи|баба]].
-Карло је био последњи краљ из лозе шпанских Хабзбурга, физички неспособан и ментално ретардиран. Језик му је био предугачак па је његов говор био тешко разумљив. Такође је боловао од [[акромегалија|акромегалије]].
+Карлос је био последњи краљ из лозе шпанских Хабзбурга, физички неспособан и ментално ретардиран. Језик му је био предугачак па је његов говор био тешко разумљив. Такође је боловао од [[акромегалија|акромегалије]].
 Једина активност коју је енергично обављао било је [[стрељаштво]].
-Године Карлове владавине биле су изузетно тешке за Шпанију. [[Економија]] је стагнирала, [[глад]] је харала, а моћ шпанске монархије је опадала у бројним провинцијама империје. Карло је упао у вртлог дворских интрига и страних, нарочито [[Краљевство Француска|француских]] утицаја.
+Године Карлосве владавине биле су изузетно тешке за Шпанију. [[Економија]] је стагнирала, [[глад]] је харала, а моћ шпанске монархије је опадала у бројним провинцијама империје. Карлос је упао у вртлог дворских интрига и страних, нарочито [[Краљевство Француска|француских]] утицаја.
 Док је био малолетан, [[регент]] му је углавном била мајка. Она је била протерана од стране краљевог незаконитог брата [[Хуан од Аустрије Млађи|Хуана од Аустрије Млађег]] али се вратила на двор након његове смрти [[1679]]. године.
@@ Ред 42: / Ред 42: @@
 [[Споразум у Лисабону (1668)|Споразумом у Лисабону]] [[1668]]. са [[Португалија|Португалијом]] [[Северна Африка|северноафричка]] [[енклава]] [[Сеута]] је припала Шпанији и то је била мала надокнада за губитак Португала и португалских поседа које је Филип IV изгубио у корист [[Жоао IV од Португала|војводе од Браганзе]] након успешног шездесетогодишњег отпора хабзбуршкој владавини.
-Током Карлове владавине цветала је [[шпанска инквизиција]] која је [[1680]]. судила 120 људи а 21 је спаљен на ломачи. Поводом овог догађаја објављена је и велика, раскошно опремљена књига. Крајем живота, у једној од неколико самосталних одлука, Карлос је основао ''Велику хунту'' ({{јез-шп|Junta Magna}}) са циљем да испита деловање [[Шпанска инквизиција|шпанске инквизиције]].
+Током Карлосве владавине цветала је [[шпанска инквизиција]] која је [[1680]]. судила 120 људи а 21 је спаљен на ломачи. Поводом овог догађаја објављена је и велика, раскошно опремљена књига. Крајем живота, у једној од неколико самосталних одлука, Карлосс је основао ''Велику хунту'' ({{јез-шп|Junta Magna}}) са циљем да испита деловање [[Шпанска инквизиција|шпанске инквизиције]].
-Године [[1679]]. осамнаестогодишњи Карло оженио се [[Марија Лујза Орлеанска|Маријом Лујзом Орлеанском]] ([[1662]] — [[1689]]), старијом ћерком [[Филип I, војвода Орлеански|Филипа I, војводе од Орлеана]] и његове прве жене [[принцеза Хенријета од Енглеске|принцезе Хенријете од Енглеске]]. У ово време она је била позната као симпатична млада жена. Нису имали деце пошто је Карло био [[Импотенција|импотентан]]. Марија Лујза је постала [[Klinička depresija|депресивна]] и умрла је у 27. години након десет година брака. Карло је био дубоко потресен. Ипак због неопходности да добије наследника наредне године се оженио [[Марија Ана од Нојбурга|Маријом Аном од Нојбурга]], ћерком [[Филип Вилијем, изборник Палатината|Филипа Вилијема, изборника Палатината]] свастиком [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I, цара Светог римског царства]]. Ипак ни у овом браку није било потомака.
+Године [[1679]]. осамнаестогодишњи Карлос оженио се [[Марија Лујза Орлеанска|Маријом Лујзом Орлеанском]] ([[1662]] — [[1689]]), старијом ћерком [[Филип I, војвода Орлеански|Филипа I, војводе од Орлеана]] и његове прве жене [[принцеза Хенријета од Енглеске|принцезе Хенријете од Енглеске]]. У ово време она је била позната као симпатична млада жена. Нису имали деце пошто је Карлос био [[Импотенција|импотентан]]. Марија Лујза је постала [[Klinička depresija|депресивна]] и умрла је у 27. години након десет година брака. Карлос је био дубоко потресен. Ипак због неопходности да добије наследника наредне године се оженио [[Марија Ана од Нојбурга|Маријом Аном од Нојбурга]], ћерком [[Филип Вилијем, изборник Палатината|Филипа Вилијема, изборника Палатината]] свастиком [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I, цара Светог римског царства]]. Ипак ни у овом браку није било потомака.
-Крајем живота Карло је постајао све осетљивији и чуднији. Једном приликом је захтевао да се [[Есхумација|есхумурају]] тела чланова његове породице како би могао да посматра лешеве. Заплакао је када је видео тело своје прве жене Марије Лујзе.
+Крајем живота Карлос је постајао све осетљивији и чуднији. Једном приликом је захтевао да се [[Есхумација|есхумурају]] тела чланова његове породице како би могао да посматра лешеве. Заплакао је када је видео тело своје прве жене Марије Лујзе.
-Када је Карло умро [[1700]]. године и с њим је ишчезла лоза [[Шпански Хабзбурзи|шпанских Хабзбурга]]. Своју империју завештао је [[Фелипе V од Шпаније|Филипу Бурбонском, војводи од Анжуја]] (унуку [[Луј XIV|Луја XIV]] и Карлове полусестре [[Марија Тереза од Шпаније|Марије Терезе од Шпаније]]- Луј је и сам полагао права на шпански трон јер је његова мајка била ћерка Филипа III).
+Када је Карлос умро [[1700]]. године и с њим је ишчезла лоза [[Шпански Хабзбурзи|шпанских Хабзбурга]]. Своју империју завештао је [[Фелипе V од Шпаније|Филипу Бурбонском, војводи од Анжуја]] (унуку [[Луј XIV|Луја XIV]] и Карлосве полусестре [[Марија Тереза од Шпаније|Марије Терезе од Шпаније]]- Луј је и сам полагао права на шпански трон јер је његова мајка била ћерка Филипа III).
 Друге европске силе биле су против тога да читава шпанска империја припадне Бурбонима па је отпочео [[Рат за шпанско наслеђе]]. Рат је завршен тако што је део шпанске империје припао аустријским Хабзбурзима, поједине територије и повластице припале су [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Низоземска република|Уједињеним провинцијама]] али је Филип V остао краљ Шпаније и тако отпочео лозу [[Шпански Бурбони|шпанских Бурбона]].
@@ Ред 63: / Ред 63: @@
 |boxstyle_4=background-color: #ffc;
 |boxstyle_5=background-color: #ffc;
-| 1 = 1. '''Карло II од Шпаније'''
+| 1 = 1. '''Карлос II од Шпаније'''
 | 2 = 2. [[Фелипе IV од Шпаније|Филип IV од Шпаније]]
 | 3 = 3. [[Маријана од Аустрије]]
@@ Ред 78: / Ред 78: @@
 | 14= 14. [[Фелипе III од Шпаније|Филип III од Шпаније]] (4=14)
 | 15= 15. [[Маргарета од Аустрије]] (5=15)
-| 16= 16. [[Карло V, цар Светог римског царства]]
+| 16= 16. [[Карлос V, цар Светог римског царства]]
 | 17= 17. [[Изабела Авис]]
 | 18= 18. [[Максимилијан II, цар Светог римског царства]]