Коста Николић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 35: Ред 35:
* ''"Рат и мир ђенерала - ратни списи генерала Драгољуба Михаиловића I-II"'' (у коауторству са др Миланом Весовићем и мр Бојаном Димитријевићем) и
* ''"Рат и мир ђенерала - ратни списи генерала Драгољуба Михаиловића I-II"'' (у коауторству са др Миланом Весовићем и мр Бојаном Димитријевићем) и
* ''"Историја Равногорског покрета I-III"''
* ''"Историја Равногорског покрета I-III"''




БИБЛИОГРАФИЈА 1988–2013.


I. МОНОГРАФИЈЕ

1. Бољшевизација КПЈ. Историјске последице.
„Институт за савремену историју“, Београд 1994, стр. 208
2. Уједињене српске земље. Равногорски национални програм.
„Време књиге“, Београд 1996, стр. 337 (у коауторству са М. Весовићем).
3. Рат и мир ђенерала. Изабрани ратни списи генерала Драгољуба Михаиловића. „Српска реч“, Београд 1998, 1–2, стр. 527+579 (у коауторству са М. Весовићем и Б. Димитријевићем).
4. Историја Равногорског покрета.
„Српска реч“, Београд 1999, 1–3, стр. 435+446+492
5. Ђенерал Михаиловић. Биографија.
„Српска реч“, Београд 2000, стр. 500 (у коауторству са Б. Димитријевићем).
6. Комунисти у Краљевини Југославији. Од социјал–демократије до стаљинизма. „Центар са савремену историју Југоисточне Европе“ – „ЛИО“, Београд – Горњи Милановац 2000, стр. 200
7. Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944.
„БОН–АРТ“, Београд 2001, стр. 256
8. Страх и нада у Србији 1941–1944. Свакодневни живот под окупацијом.
„Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2002, стр. 303
9. Савременици о генералу Михаиловићу,
„БОН–АРТ“, Београд 2002, стр. 277
10. Прошлост без историје. Полемике у југословенској историографији 1961–1991, „Институт за савремену историју“, Београд 2003, стр. 478
11. Ђенерал Михаиловић. Биографија.
„Институт за савремену историју“, Београд 2004, стр. 542 (друго издање, у коауторству са Б. Димитријевићем).
12. Генерал Драгољуб Михаиловић 1893–1946.
„Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 322
13. Тито говори што народ мисли. Култ Јосипа Броза Тита 1944–1949.
„Службени лист СЦГ“ – „Институт за савремену историју“, Београд 2006, стр. 356
14. Срби у Другом светском рату. Ратна хроника 1941–1945.
„Народни музеј“, Шабац 2006, стр. 224 (у коауторству са Б. Станковићем).
15. Vojislav Koštunica. Jedna karijera.
„YUCOM“, Beograd 2006, str. 502 (u koautorstvu sa N. Popovićem).
16. „Нико не сме да вас бије“. Слободан Милошевић у Косову Пољу 24–25. априла 1987,
„Институт за савремену историју“, Београд, 2006, стр. 245
17. Данило Грегорић и 25. март 1941.
„Институт за савремену историју“, Београд, 2007, стр. 262 (у коауторству са Б. Димитријевићем).
18. Vojislav Koštunica – a career.
„The Lawyers’ Committee for Human Rights YUCOM“, Belgrade, 2007, pp. 545
19. Генерал Миодраг Дамјановић 1893–1956. Биографија.
„Удружење бораца бивше Југословенске Краљевске Војске Дража Михаиловић“, Лондон, 2008, стр. 418
20. Владе Краљевине Југославије у Другом светском рату 1941–1945.
„Институт за савремену историју“, Београд, 2008, стр. 278
21. Италијанска војска и четници у Другом светском рату у Југославији 1941–1943.
„Институт за савремену историју“, Београд, 2009, стр. 476
22. Савезници и покрети отпора у Југославији у Другом светском рату 1941–1945. „Завод за уџбенике и наставна средстава“, Београд, 2009, стр. 407
23. Историја Демократске странке 1929–1941.
„Службени гласник“ – „Институт за савремену историју“, Београд, 2009, стр. 341 (у коауторству са Д. Тешићем; друго издање 2010).
24. Историја Демократске странке 1989–2009. Документа.
„Службени гласник“’ – „Институт за савремену историју“, Београд, 2009, стр. 798 (у коауторству са Б. Димитријевићем, С. Цветковићем и С. Гавриловићем; друго издање 2010).
25. Богојављенски крст. Прослава Богојављења на Чукарици 1999–2009.
„Црква Светог Ђорђа“, ГО „Чукарица“, ЈП „Ада Циганлија“, Београд 2010, стр. 198 (у коауторству са Д. Тешићем).
26. Bela knjiga – 1984. Obračun sa „kulturnom kontrarevolucijom“ u SFRJ.
„Službeni glasnik“’ – „Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2010, str. 290 (u koautorstvu sa S. Cvetkovićem i Đ. Tripkovićem).
27. Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ 1990–1992. Tematska zbirka dokumenata. „Fond za humanitarno pravo – Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2011, str. 312
28. The Serbian Political emigration in Western Europe 1945–1956.
„Institute of contemporary history“, Belgrade, 2011, pp. 302
29. Генерал Драгољуб Михаиловић 1893–1946. Биографија. (у коауторству са Б. Димитријевићем).
„Завод за уџбенике и наставна средстава“, Београд, 2011, стр. 527
30. Србија у Титовој Југославији 1941–1980.
„Завод за уџбенике“, Београд, 2011, стр. 422
31. Od mira do rata. Dokumenta Predsedništva SFRJ 1991, I, Tematska zbirka dokumenata. „Fond za humanitarno pravo – Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2011, str. 480
(u koautorstvu sa V. Petrovićem)
32. Ra¬đa¬nje je¬re¬ti¬ka. Su¬đe¬nje Mi¬lo¬va¬nu Đi¬la¬su i Vla¬di¬mi¬ru De¬di¬je¬ru 1955.
„Institut za savremenu istoriju – Kiz Altera“, Београд, 2011. стр. 314
(u koautorstvu sa S. Cvetkovićem)
33. Rat u Sloveniji. Dokumenta Predsedništva SFRJ 1991, II (jun–jul 1991). Tematska zbirka dokumenata, „Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2012, str. 376 (u koautorstvu sa V. Petrovićem)
34. Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944 (Друго, измењено и допуњено издање), „Завод за уџбенике“, Београд, 2012, стр. 280
35. Српска књижевност и политика 1945–1991. Главни токови.
„Завод за уџбенике“, Београд, 2012, стр. XV+483.
36. „Мач револуције“. ОЗНА у Југославији 1944–1946.
„Службени гласник“ – „Српски код“, Београд, 2013, стр. 232
37. Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку 1912-1990.
„Институт за савремену историју“, Београд, 2014, стр. 344 (у коауторству са С. Цетковићем).
38. Историја Равногорског покрета, I-II
„Завод за уџбенике“, Београд, 2014, +




II. ТЕКСТОВИ И РАСПРАВЕ

1. Где је била Кинамова Тара?
„Алетеиа“. Јубиларно издање студената Филозофског факултета, Београд, 1/1988, 101–111 (у коауторству са Н. Јовановићем).
2. Нова литература – часопис за културна питања 1928–1930.
„Историјски гласник“, 1–2/1989, 85–102.
3. Стожер у време диктатуре 1930–1935.
„Историја 20. века“, 1–2/1990, 139–158.
4. Немачка саопштења о одмаздама у Србији 1941–1944.
„Историјски гласник“, 1–2/1990–1992, 83–99.
5. Прилог проучавању карактера устанка у Србији 1941.
„Историја 20, века“, 1–2/1991, 91–125.
6. Прелаз са југословенства на национални сепаратизам – услов опстанка КПЈ 1921–1928.
„Историја 20. века“, 1–2/1993, 140–147.
7. Коминтерна и Југославија.
„Војноисторијски гласник“, 1–2/1993, 248–253
8. Терористичка делатност КПЈ у Краљевини СХС 1921–1930.
„Историјски гласник“, 1–2/1993, 91–101.
9. Радикална левица у Србији 1903–1921.
У: „Србија у модернизацијским процесима 20. века“, Зборник радова, Београд 1994, стр. 309–316.
10. Радници у грађанском друштву Краљевине СХС/Југославије.
„Годишњак за друштвену историју“, 1/1994, 67–76.
11. Нова историја – изазови и ограничења. Могућност методолошког одређења историјске науке проучавањем микро–историје.
„Годишњак за друштвену историју“, 3/1994, 310–316.
12. Централни органи државне управе Краљевине СХС о КПЈ 1919–1929.
„Историја 20. века“, 1/1994, стр. 65–79.
13. Немачки пропагандни плакат у окупираној Србији.
„Књижевна реч“, 456–457/1995, 8–14.
14. О узроцима избијања грађанског рата у Србији 1941.
„Историја 20. века“, 1/1995, 43–58.
15. Равногорски покрет и српско национално питање.
„НИН“, 27. октобар, 3, 10. и 17. новембар 1995 (у коауторству са М. Весовићем)
16. План Врховне команде ЈВУО о разоружању италијанских гарнизона у Фочи, Чајничу и Горажду у пролеће 1943.
„Историја 20. века“, 2/1995, 129–146.
17. Владимир Ћопић између националног порекла и револуционарног опредељења.
„Љетопис културног друштва Просвјета“, Загреб, 1/1996, 103–108
18. ЈВУО у грађанском рату у Србији 1944.
„Зборник историјских музеја Србије“, 1–2/1996, 173–195.
19. Ваљевски корпус ЈВУО на крају Другог светског рата 1944–1945.
Зборник радова са научног скупа „Допринос ваљевског краја борби против фашизма 1941–1945", Ваљево 1996, 183–193.
20. German war propaganda in Serbia 1941–1944.
„Balkanistic forum“, Blagoevgrad, 1–2, 1996, pp. 105–114.
21. Немачка пропаганда у Србији 1941–1944.
„Југословенски историјски часопис“, 1/1997, 117–128.
22. Драгиша Васић – скица за портрет националног револуционара.
„Историја 20. века“, 1/1997, 95–106.
23. Југословенска равногорска омладина у Другом светском рату.
„Историја 20. века“, 1/1998, 43–60.
24. Национална политика КПЈ 1919–1945.
„Историја 20. века“, 2/1998, 43–60.
25. Драгиша Васић (1885–1945). Прилог биографији.
„Зборник Народног музеја у Чачку“, 28/1998, 227–250.
26. Грађански рат у Црној Гори 1941–1942.
„Југословенски историјски часопис“, 1–2/1999, 183–200.
27. Један поглед на мартовске и априлске догађаје 1941.
„Историја 20. века“, 1/2000, 65–77.
28. Село Србије у рату 1941–1944.
„Југословенски историјски часопис“, 1–2/2000, 105–114.
29. Српска историја и религија.
„Историја 20. века“, 1/2001, 91–97.
30. Од „српског Робина Худа“ до „националног издајника“. Генерал Драгољуб Михаиловић у савезничкој пропаганди 1941–1943.
„Српска слободарска мисао“, 2/2001, 185–206.
31. Устанак у Горњем Милановцу 1941.
Духовне речи. Библиотека Икуменске студије, Горњи Милановац 2001, 365–379.
32. „Смрт фашизму – Слобода народу“. Оглед о успостављању комунистичке власти у Србији 1944–1945.
„НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 1/2002, 86–104.
33. Страх у Србији 1941. Оглед о феномену нацистичког терора.
„НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 2/2002, 25–60.
34. Раскрснице савремене српске историографије.
„Историја 20. века“, 1/2002, 175–188 (у коауторству са Б. Димитријевићем).
35. Ужице и Пожега у грађанском рату у Србији 1941.
„Пожешки годишњак“, 2/2002, 251–266.
36. Србија 1941. између окупације и слободе. Историографско–социолошки оглед о менталитету народа у ратним условима.
„НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 5/2002, 125–160.
37. О црвеном терору у Србији после Другог светског рата.
„Историја 20. века“, 2/2002, 219–226.
38. Данило Грегорић о мартовским догађајима у Југославији 1941.
„Историја 20. века“, 2/2002, 155–186.
39. „Ко ти ископа око? – Брат рођени! – Зато је тако дубоко“. Оглед о греху и покајању кроз пример грађанског рата у Србији 1941–1944.
„НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 1/2003, 124–134.
40. Југославика – прошлост и садашњост. Полемике о историји у другом издању Енциклопедије Југославије 1981–1989.
„Историја 20. века“, 2/2003, 177–202.
41. Идеја „хомогене Србије“ у политици Равногорског покрета. Идеологија и пракса 1941–1944.
„НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 1–2/2004, 94–122.
42. Ravnogorske Hnuti а nemecke okupačni sily v Srbsky v letech 1942–1944.
„Slovansky prehled“, Praha, 2/2004, pp. 249–274.
43. „Његова дела праведна су попут дела неког Бога“. Прилог проучавању развоја култа Јосипа Броза Тита у раној фази.
„МУСЕУМ“. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 5/2004, 303–330.
44. „Кужне јединке се одстрањују“. Рана фаза рађања комунизма у Србији 1944–1945.
„Историја 20. века“, 2/2004, 47–62 .
45. „Не осећам се кривим“. Један поглед на судски процес генералу Драгољубу Михаиловићу.
„Hereticus“, 2/2004, 112–122.
46. Прослава рођендана Јосипа Броза Тита. Изграђивање култа личности 1945–1949.
„Токови историје“, 3–4/2004, 7–25.
47. Равногорска штампа у Другом светском рату.
„Српска слободарска мисао“, 26/2004, 10–26.
48. Комунистичко стварање новог човека.
„Двери српске“, 26 (2005), 52–53.
49. „Што је више клевета и лажи, Тито нам је милији и дражи». Прилог историји стварања Титовог култа у време југословенско–совјетског сукоба 1948–1949. „Hereticus“, 1/2005, 7–30.
50. Велика Британија, Совјетски Савез и покрети отпора у Југославији 1941–1943. „Српска слободарска мисао“, 3/2006, 159–182.
51. Kako je Slobodan Milošević izabran za vođu srpskih komunista (I).
„Istorija 20. veka“, 1/2006, str. 9–26.
52. Kako je Slobodan Milošević izabran za vođu srpskih komunista (II).
„Istorija 20. veka“, 2/2006, 105–122.
53. У Словенију или Србију? Југословенски антикомунисти на крају Другог светског рата.
„Српска слободарска мисао“, 2/2007, 129–146.
54. Italijani i srpski rojalistički pokret u Jugoslaviji 1941–1943.
„Istorija 20. veka“, 1/2007, 57–78.
55. O fenomenu naučne regresije u savremenoj srpskoj istoriografiji i publicistici. Primer Drugog svetskog rata.
„Istorija 20. veka“, 2/2007, 125–138.
56. Младен Жујовић у Врховној команди ЈВУО. Прилог биографији.
„Зборник радова Народног музеја у Чачку“, 37/2007, 149–168.
57. О карактеру устанка српског народа у НДХ 1941.
„Српска слободарска мисао“, 1/2008, 203–254.
58. Reforma društva iili „vaskrs države“. Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica o budućnosti Srbije.
„Istorija 20. veka“, 1/2008, 9–26.
59. Још једном од 25. и 27. марту 1941.
„Наш траг“, 1–4/ 2008, 390–419. (у коауторству са Б. Димитријевићем).
60. „Парадигма Ћосић“. Политички роман Добрице Ћосића и стварање нове историјске свести у време распада СФРЈ.
„Жупски зборник“, 3/2008, Александровац, 2008, 76–98.
61. Srbi i stvaranje Jugoslavije.
„Istorija 20. veka“, 2/2008, 11– 22.
62. Srpski 20. vek – vek „izgubljene istorije“.
„Istorija 20. veka“, 2/2008, 475– 539.
63. Zarobljavanje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. Nova saznanja o arhivskoj građi (у коауторству са Б. Димитријевићем).
„Istorija 20. veka“, 2/2009, 9–20.
64. Муслимани у четницима у Другом светском рату.
„Српска слободарска мисао“, 4/2009, 301–310.
65. Четници и органи власти НДХ у Босни и Херцеговини 1942.
„Српска слободарска мисао“, 5/2009, 17–36.
66. ОЗНА против „народних непријатеља“ у Србији 1944. Два документа.
„Наша прошлост“, 10/2009, стр. 155–168. (у коауторству са Б. Димитријевићем).
67. The Yugoslav anticommunist forces at the end of the Second World War.
„Istorija 20. veka“, 1/2010, 103–118.
68. Formiranje OZNE u Srbiji i Beogradu i likvidacije „narodnih neprijatelja“ 1944. (у коауторству са Б. Димитријевићем).
„Istorija 20. veka“, 2/2010, 9–28.
69. Polemike srpskih i albanskih pisaca u Jugoslaviji 1985–1988.
„Pravo i društvo“, 3/2010, 83–98.
70. Slobodan Milošević i Franjo Tuđman o statusu Bosne i Hercegovine 1991.
„Istorija 20. veka“, 3/2010, 37–50.
71. Организација Југословенске војске у Отаџбини на југу Србије 1942–1944.
„Караџић“. Часопис за историју, етнологију и археологију, 2/2010, 24–55.
72. О неким проблемима у раду организације Југословенске војске у Отаџбини на југу Србије 1942–1944.
„Лесковачки зборник“, LI/2011, 255–276.
73. Mit o komunističkom jugoslovenstvu.
„Istorija 20. veka“, 1/2011, 9–26.
74. Rat u Sloveniji 1991.
„Istorija 20. veka“, 2/2011, 9–34.
75. Комунистичка партија Југославије и устанак у Србији 1941.
„Историјска баштина“, 20, 1/2011, 9–30.
76. Устанак у Србији 1941. Историјске последице.
„МУСЕУМ“. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 12/2011, 177–236.
77. Humanistička inteligencija i obnavljanje parlamentarizma u Srbiji.
„Istorija 20. veka“, 3/2011, 57–76.
78. Обнављање парламентарног поретка у Србији 1990.
„Токови историје“, 2/2011, 132–152.
79. Функција књижевности у социјалистичкој Југославији 1945–1962.
„Serbian Studies Research”, 1/2012, 89–122.
80. „Ili će Srbija biti republika, ili će prestati da postoji“. Ustavne promene u Srbiji 1989. (I)
„Istorija 20. veka“, 2/2012, 165–188.
81. Фаворизовање мушке деце међу муслиманским становништвом у Санџаку.
„Гласник Етнографског института САНУ“, 2/2012, 55–71 (у коауторству са Јеленом Чворовић).
82. Ne damo Kosovo. Ustavne promene u Srbiji 1989. (II)
„Istorija 20. veka“, 3/2012, 171–189.
83. Obračun Titova režima s jugoslavenskim monarhističkim protukomunističkim snagama na kraju Drugog svjetskog rata, „Časopis za suvremenu povijest“, 3/2012, 631–650.
84. Differential reproductive success in the historic populations of Sandžak, „The Mankind Quarterly”, Volume LIII, Number 2/2012, 206–237. (у коауторству са Јеленом Чворовић).
85. Политички портрет Слободана Милошевића 1988–1991.
„Токови историје“, 1/2013, 259–284.
86. Постмодернизам и хуманистичке науке. Пример историографије.
„Гласник Етнографског института САНУ“, 2/2013, 53–65.


III. ПОГЛАВЉА У МОНОГРАФИЈИ


1. Dragoljub Mihailovic 1893–1946.
In: The Serbs and their leaders in 20–th century, Sidney, 1997, pp. 203–229.
2. Комунистичка партија Југославије и албанско питање 1914–1944.
У: Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878–2000, „Институт за савремену историју“, Београд 2001, стр. 87–101.
3. О потреби историографије на почетку 21. века. Теорија и пракса.
У: Филозофско–филолошке науке на почетку 21. вијека. Проблеми и правци развоја, Зборник радова са научног скупа, Бања Лука 2002, стр. 283–294.
4. Краљево у устанку 1941.
У: Краљево октобра 1941. „Народни музеј Краљево“, Краљево 2003, стр. 21–38.
5. Немачки извори за историју Другог светског рата у Југославији.
У: Срби у ратном дневнику Врховне команде Вермахта. „Службени лист Србије и Црне Горе“, Београд 2003, стр. 5–36 .
6. Судбинско преплитање: војводини синови на супротним странама у новом рату.
У: Војвода Живојин Мишић, Моје успомене. Поменик, „Институт за савремену историју“, Београд 2004, стр. 301–329.
(у коауторству са Б. Димитријевићем)
7. Херман Нојбахер о Другом светском рату у Југославији.
У: Херман Нојбахер, Специјални задатак Балкан. „Службени лист Србије и Црне Горе“, Београд 2004, стр. 5–31.
8. Полемике о геноциду у НДХ у југословенској историографији 1985/1989.
У: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, Београд 2005, стр. 425–452.
9. Владе Краљевине Југославије у Другом светском рату.
У: Владе Србије 1805–2005, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 357–381.
10. Српске владе под окупацијом 1941–1944.
У: Владе Србије 1805–2005, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 383–395.
11. Владе Републике Србије 1991–2000.
У: Владе Србије 1805–2005, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 479–505.
12. Битка за прошлост. Стварање историјске свести о Другом светском рату у Југославији.
У: Србија (Југославија) 1945–2005. Покрети, идеологије, пракса, „Институт за савремену историју ", Београд, 2006, 33–43.
13. Kultura sećanja na Drugi svetski rat.
U: Istorija i sećanje. Studije istorijske svesti, Zbornik radova, „Institut za noviju istoriju Srbije“, Beograd, 2006. str. 90–98.
14. Поморавље у 20. веку (1918–2000).
У: Морава, „Завод за уџбенике наставна средства“, Београд, 2006, стр. 365–395.
15. Унутрашњи живот Југословенске војске у Отаџбини 1942–1944.
У: Југословенска војска у Отаџбини на територији округа Моравског 1943–1944, „Историјски архив Јагодина“, Јагодина 2006, 5–27.
16. Guerrilla strategy of The Yugoslav army in The homeland during The Second World War.
In: Guerrilla in The Balkans, Tokyo–Belgrade, 2007, 153–180.
17. Национално–политички рад Драгише Васића у Другом светском рату.
У: Живот и дело Драгише Васића, „Музеј Рудничко–таковског краја“, Горњи Милановац, 2008, 147–154.
18. Osma sednica – kraj borbe za Titovo nasleđe u Srbiji.
U: Milošević: put ka vlasti. Osma sednica CK SKS: Uzroci, tok i posledice. Srbija 20 godina kasnije 1987–2007. „Institut za savremenu istoriju“, Beograd – „Centar za proučavanje evropskog susedstva“, Stirling (Škotska, Velika Britanija) Beograd, 2008, 121–148.
19. O uzrocima izbijanja građanskog rata u Srbiji 1941.
U: Facing the past, searching for the future: The history of Yugoslavia in the 20th century, Opatija–Beograd, 2010, pp. 307–323.
20. Совјетски Савез и Југославија на крају Другог светског рата 1944–1945.
У: Ослобођење Београда 1944. Зборник радова, „Институт за новију историју Србије“, Београд, 2010, стр. 297–314.
21. „I posle Tita – Tito“. Održavanje i rušenje Titovоg kulta u Srbiji 1980–1990.
U: Tito – viđenja i tumačenja. Zbornik radova, „Institut za noviju istoriju Srbije“ – „Arhiv Jugoslavije“, Beograd, 2011, 760–778.
22. Кнез Павле Карађорђевић и мартовски догађаји 1941. у Југославији.
Зборник радова 27. март 1941 – 70 година касније, „Институт за савремену историју – „Фонд Краљевски двор“, Београд, 2012, 55–78.
23. Култ Јосипа Броза – Титоизам.
У: Тито и Срби, „Catena Mundi“, Београд, 2013, 177–216.
24. Crna Gora – jedna osporavana državnost. (u kautorstvu sa N. Popovićem)
U: Bratska hajka, „Centar za bezbednost i toleranciju“, Beograd, 2013, 17–152.
25. Рудник у Другом светском рату. У: Рудник, шапат висина.
„Службени гласник“, Београд, 2014, 434–458.



IV. ПОСЕБНА ИЗДАЊА

1. Предговор за књигу: Милан Матић, Равногорска идеја у штампи и пропаганди четничког покрета у Србији 1941–1944, Београд 1995, стр. 7–18.
(у коауторству са М. Весовићем).
2. Предговор за књигу: Живко Топаловић, Србија под Дражом. Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 7–40.
3. Предговор за књигу: Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 29–46.
4. Предговор за књигу: Јован Ђоновић, Моје везе с Дражом Михаиловићем, Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 7–75.
5. Предговор за књигу: Радоје Вукчевић, На судбоносној раскрсници, Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 7–14.
6. Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
7. Предговор за књигу: Војвода Живојин Мишић, Моје успомене, Београд, 2010 (9–19).


V. КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ


1. Андреј Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Београд 1987.
„Историјски гласник“, 1–2/1988, стр. 156–157.
2. Михаило Војводић, Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века, Београд 1988.
„Историјски гласник“, 1–2/1988, стр. 157–160.
3. Никола Поповић, Југословенско–совјетски односи у Другом светском рату, Београд 1988.
„Историјски гласник“, 1–2/1989, стр. 256–258.
4. Ђорђе Станковић, Искушења југословенске историографије, Београд 1988.
„Токови револуције“, 1/1989, стр. 256–258.
5. Леонид Гибијански, Совјетски Савез и нова Југославија 1941–1947, Москва 1987.
„Војноисторијски гласник“, 3/1989, стр. 383–386.
6. Никола Поповић, Идеологија фашизма у језику усташке пропаганде, Београд, 1989.
„Војноисторијски гласник“, 1/1990, стр. 261–263.
7. Белићева књига у историографској употреби или научни доказ о праву српског народа на одређене области.
„Историја 20. века“, 1–2/1992, стр. 217–219.
8. Србија у модернизацијским процесима XX века, Београд 1994.
„Токови историје“, 1–2/1993, стр. 212–216.
9. Миле Бјелајац, Војска краљевине СХС/Југославије 1922–1935, Београд 1994.
„Историја 20. века“, 1/1994, стр. 248–249.
10. Наличје једне критике, „Историја 20. века“, 2/1994, стр. 191–202.
11. Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, 1, Београд 1995.
„Историја 20. века“, 2/1995, стр. 165–166.
12. Момчило Павловић – Верољуб Трајковић, Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944, Београд 1995.
„Историја 20. века“, 2/1995, стр. 167–168.
13. Бојан Димитријевић, Ђенерал Михаиловић. Биографија (до маја 1941), Београд 1996.
„Историја 20. века“, 1/1996, стр. 177–178.
14. Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, 2, Београд 1995.
„Историја 20. века“, 2/1996, стр. 192–193.
15. Tito and the Rise and fall od Yugoslavia by Richard West.
„The South Slav Jornal“, 1–2/1997, pp. 131–133.
16. Мирко Бојић, Југославенски народни покрет Збор 1935–1945. Један критички прилаз, Београд 1996.
„Југословенски историјски часопис“, 1/1997, стр. 244–246.
17. Ко је издао генерала Михаиловића? Поводом књиге: Војислав Павловић, Од монархије до републике.
„Историја 20. века“, 1–2, 1999, стр. 185–190.
18. Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, 3, Београд, 2000.
„Историја 20. века“, 1/2000, стр. 153–154.
19. Александар Стаматовић, Истина о четницима, Београд 2000.
„Токови историје“, 1–2/2000, стр. 180–181.
20. Још једном о усуду генерала Михаиловића. Поводом књиге: Жарко Јовановић, Неостварени ратни циљеви Драже Михаиловића.
„Историја 20. века“, 2/2001, стр. 137–142.
21. О крају монархије у Југославији. Поводом књиге: Бранислав Глигоријевић, Краљ Петар Други Карађорђевић у вртлогу британске политике.
„Југословенски историјски часопис“, 1–2/2001, стр. 236–238.
22. Вељко Ђурић, Летопис Српске православне цркве, 1–3.
„Историја 20. века“, 1/2002, стр. 192–193.
23. Божица Младеновић – Момчило Павловић, Коста Миловановић Пећанац.
„Историја 20. века“, 1/2003, стр. 191–192.
24. Милош Тимотијевић – Горан Давидовић, Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, I–III.
„Наша прошлост», Народни музеј Краљево, 6/2005, стр. 246–250.
25. О „црвеном“ и „црном“ тоталитаризму. Поводом књиге: Alain de Benoist, Komunizam i nacizam.
„Историја 20. века“, 2/2005, 193–198.
26. Александер Бајт, Берманов досије.
„Историја 20. века“, 2/2006, 167–168.
27. Бојан Димитријевић, Југословенска народна армија 1945–1954. Нова идеологија, војник и оружје.
„Историја 20. века“, 2/2006, 171–172.
28. Милош Тимотијевић – Горан Давидовић, Осветљавање истине. Документа за политичку и војну историју Чачка 1938–1941.
„Наша прошлост“, Народни музеј Краљево, 7/2006, стр. 253–255.
29. Bojan Dimitrijević, Zoran Đinđić. Biografija.
„Istorija 20. veka“, 1/2008, str. 176–178.
30. Saveznici, partizani i četnci u Drugom svetskom ratu. Povodom knjige: Heder Vilijams, Padobrnci, patrioti i partizani. Uprava za specijalne operacije u Jugoslaviji 1941–1945.
„Istorija 20. veka“, 2/2009, str. 161–170.
31. Nataša Milićević, Dušan Nikolajević (prir.) Svakodnevni život pod okupacijom. Iskustvo jednog Beograđanina 1941–1944.
„Istorija 20. veka“, 1/2012, str. 246–249.








VI. УЏБЕНИЦИ


1. ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ПРИРОДНО–МАТЕМАТИЧКОГ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ОПШТЕГ И ДРУШТВЕНО–ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА (у коауторству са М. Павловићем, Н. Жутићем и З. Шпадијер), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002, стр. 249. – Друго, измењено и допуњено издање, Београд 2003, стр. 234. – Треће, измењено и допуњено издање, Београд 2005, стр. 234. – Четврто, измењено и допуњено издање, Београд 2007, стр. 230. – Пето, измењено и допуњено издање, Београд 2009, стр. 230.

2. РАДНА СВЕСКА ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (у коауторству са П. Марковићем), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002, стр. 91. – Друго, прерађено и допуњено издање, Београд 2003, стр. 98 – Треће, прерађено и допуњено издање, Београд 2005, стр. 102.

3. ИСТОРИЈA ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 196 (у коауторству са С. Рајић и Н. Јовановићем). – Друго, измењено и допуњено издање, Београд, 2006, стр. 190. – Треће, измењено и допуњено издање, Београд, 2007, стр. 192. – Четврто, измењено и допуњено издање, Београд 2009, стр. 192.

4. РАДНА СВЕСКА ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006, стр. 66 (у коауторству са С. Рајић и Н. Јовановићем)


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 28. јул 2014. у 23:13

Коста Николић
Датум рођења1963.
Место рођењаСФРЈ

Коста Николић (1963) је српски историчар.

Биографија

Коста Николић је рођен 1963. године. Он је Научни сарадник Института за савремену историју у Београду. Истраживачки се бави историјом конунистичког покрета у Краљевини Југославији и историјом српског народа у Другом свјетском рату. Докторирао је 15. јуна 1999. године на Филозофском факултету у Београду.[1]

Косту Николића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам“ којим рехабилитује квинслишке покрете и негативно се изјашњава о партизанском покрету. Заједно са Бојаном Димитријевићем је објавио књигу Ђенерал Михаиловић у издању издавачке куће Српска реч, блиске Српском покрету обнове. Књига је обиловала антикомунистичким стереотипима и неутемељеним чињеницама.[2]

Николић је после петооктобарских промена постао близак Демократској странци. Био је ангажован да напише нови уџбеник историје за завршне разреде гимназије. Књига је даље пратила Николићев антикомунистички став, док је рехабилитовала четнике и квислинге окупљене око Милана Недића. Књига је помињала да су партизани за собом „остављали Пасја гробља“, док су четнички и недићевски злочини умањивани. Тако је на пример написано да је најтежа казна коју су четници користили било шамарање, и потпуно су игнорисане црне тројке, четнички масакри над партизанским симпатизерима и несрпским становништвом, учешће квислинга у уништењу јеврејског становништва и Бањички логор). Књига је представила Мартовске преговоре као пример немачко-партизанске завере против четника и западних Савезника, док и правдала колаборацију са Италијанима, док је прећуткивала колаборацију са НДХ и Трећим рајхом, непомињујући састанак у Дивцима и споразуме четника са НДХ. Биографије Драгољуба Михаиловића и Милана Недића су приказане позитивно, док је Јосип Броз Тито представљен као агент Коминтерне.

Николић је позван као вештак у процесу рехабилитације Аћимовићевих жандарма Богдана Лончара и Миленка Браковића убијених у Белој Цркви 7. јула 1941. и подржао њихову рехабилитацију истичући да је њихово убиство било из политичких и идеолошких разлога, иако су убијени тек пошто су отворили ватру на партизане.

Николић је заједно са Срђаном Цветковићем и Момчилом Павловићем аутор четворотомне Историје Демократске странке. Влада Србије је 2009. ангажовала Николића у Државној комисији за утврђивање околности погубљења генерала Драгољуба Драже-Михаиловића. Комисија је потврдила званичну верзију хапшења Драгољуба Михаиловића у којој је Никола Калабић сарађивао са Озном и учествовао у акцији Михаиловићевог хапшења.

Објављене књиге

Објавио је преко 30 радова у стручним часописима и четири посебна издања:

  • "Бољшевизација КПЈ 1919-1929",
  • "Уједињене српске земље" (у коауторству са др Миланом Весовићем),
  • "Рат и мир ђенерала - ратни списи генерала Драгољуба Михаиловића I-II" (у коауторству са др Миланом Весовићем и мр Бојаном Димитријевићем) и
  • "Историја Равногорског покрета I-III"




БИБЛИОГРАФИЈА 1988–2013.


I. МОНОГРАФИЈЕ

1. Бољшевизација КПЈ. Историјске последице. „Институт за савремену историју“, Београд 1994, стр. 208 2. Уједињене српске земље. Равногорски национални програм. „Време књиге“, Београд 1996, стр. 337 (у коауторству са М. Весовићем). 3. Рат и мир ђенерала. Изабрани ратни списи генерала Драгољуба Михаиловића. „Српска реч“, Београд 1998, 1–2, стр. 527+579 (у коауторству са М. Весовићем и Б. Димитријевићем). 4. Историја Равногорског покрета. „Српска реч“, Београд 1999, 1–3, стр. 435+446+492 5. Ђенерал Михаиловић. Биографија. „Српска реч“, Београд 2000, стр. 500 (у коауторству са Б. Димитријевићем). 6. Комунисти у Краљевини Југославији. Од социјал–демократије до стаљинизма. „Центар са савремену историју Југоисточне Европе“ – „ЛИО“, Београд – Горњи Милановац 2000, стр. 200 7. Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944. „БОН–АРТ“, Београд 2001, стр. 256 8. Страх и нада у Србији 1941–1944. Свакодневни живот под окупацијом. „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2002, стр. 303 9. Савременици о генералу Михаиловићу, „БОН–АРТ“, Београд 2002, стр. 277 10. Прошлост без историје. Полемике у југословенској историографији 1961–1991, „Институт за савремену историју“, Београд 2003, стр. 478 11. Ђенерал Михаиловић. Биографија. „Институт за савремену историју“, Београд 2004, стр. 542 (друго издање, у коауторству са Б. Димитријевићем). 12. Генерал Драгољуб Михаиловић 1893–1946. „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 322 13. Тито говори што народ мисли. Култ Јосипа Броза Тита 1944–1949. „Службени лист СЦГ“ – „Институт за савремену историју“, Београд 2006, стр. 356 14. Срби у Другом светском рату. Ратна хроника 1941–1945. „Народни музеј“, Шабац 2006, стр. 224 (у коауторству са Б. Станковићем). 15. Vojislav Koštunica. Jedna karijera. „YUCOM“, Beograd 2006, str. 502 (u koautorstvu sa N. Popovićem). 16. „Нико не сме да вас бије“. Слободан Милошевић у Косову Пољу 24–25. априла 1987, „Институт за савремену историју“, Београд, 2006, стр. 245 17. Данило Грегорић и 25. март 1941. „Институт за савремену историју“, Београд, 2007, стр. 262 (у коауторству са Б. Димитријевићем). 18. Vojislav Koštunica – a career. „The Lawyers’ Committee for Human Rights YUCOM“, Belgrade, 2007, pp. 545 19. Генерал Миодраг Дамјановић 1893–1956. Биографија. „Удружење бораца бивше Југословенске Краљевске Војске Дража Михаиловић“, Лондон, 2008, стр. 418 20. Владе Краљевине Југославије у Другом светском рату 1941–1945. „Институт за савремену историју“, Београд, 2008, стр. 278 21. Италијанска војска и четници у Другом светском рату у Југославији 1941–1943. „Институт за савремену историју“, Београд, 2009, стр. 476 22. Савезници и покрети отпора у Југославији у Другом светском рату 1941–1945. „Завод за уџбенике и наставна средстава“, Београд, 2009, стр. 407 23. Историја Демократске странке 1929–1941. „Службени гласник“ – „Институт за савремену историју“, Београд, 2009, стр. 341 (у коауторству са Д. Тешићем; друго издање 2010). 24. Историја Демократске странке 1989–2009. Документа. „Службени гласник“’ – „Институт за савремену историју“, Београд, 2009, стр. 798 (у коауторству са Б. Димитријевићем, С. Цветковићем и С. Гавриловићем; друго издање 2010). 25. Богојављенски крст. Прослава Богојављења на Чукарици 1999–2009. „Црква Светог Ђорђа“, ГО „Чукарица“, ЈП „Ада Циганлија“, Београд 2010, стр. 198 (у коауторству са Д. Тешићем). 26. Bela knjiga – 1984. Obračun sa „kulturnom kontrarevolucijom“ u SFRJ. „Službeni glasnik“’ – „Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2010, str. 290 (u koautorstvu sa S. Cvetkovićem i Đ. Tripkovićem). 27. Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ 1990–1992. Tematska zbirka dokumenata. „Fond za humanitarno pravo – Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2011, str. 312 28. The Serbian Political emigration in Western Europe 1945–1956. „Institute of contemporary history“, Belgrade, 2011, pp. 302 29. Генерал Драгољуб Михаиловић 1893–1946. Биографија. (у коауторству са Б. Димитријевићем). „Завод за уџбенике и наставна средстава“, Београд, 2011, стр. 527 30. Србија у Титовој Југославији 1941–1980. „Завод за уџбенике“, Београд, 2011, стр. 422 31. Od mira do rata. Dokumenta Predsedništva SFRJ 1991, I, Tematska zbirka dokumenata. „Fond za humanitarno pravo – Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2011, str. 480 (u koautorstvu sa V. Petrovićem) 32. Ra¬đa¬nje je¬re¬ti¬ka. Su¬đe¬nje Mi¬lo¬va¬nu Đi¬la¬su i Vla¬di¬mi¬ru De¬di¬je¬ru 1955. „Institut za savremenu istoriju – Kiz Altera“, Београд, 2011. стр. 314 (u koautorstvu sa S. Cvetkovićem) 33. Rat u Sloveniji. Dokumenta Predsedništva SFRJ 1991, II (jun–jul 1991). Tematska zbirka dokumenata, „Institut za savremenu istoriju“, Beograd, 2012, str. 376 (u koautorstvu sa V. Petrovićem) 34. Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944 (Друго, измењено и допуњено издање), „Завод за уџбенике“, Београд, 2012, стр. 280 35. Српска књижевност и политика 1945–1991. Главни токови. „Завод за уџбенике“, Београд, 2012, стр. XV+483. 36. „Мач револуције“. ОЗНА у Југославији 1944–1946. „Службени гласник“ – „Српски код“, Београд, 2013, стр. 232 37. Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку 1912-1990. „Институт за савремену историју“, Београд, 2014, стр. 344 (у коауторству са С. Цетковићем). 38. Историја Равногорског покрета, I-II „Завод за уџбенике“, Београд, 2014, +



II. ТЕКСТОВИ И РАСПРАВЕ


1. Где је била Кинамова Тара? „Алетеиа“. Јубиларно издање студената Филозофског факултета, Београд, 1/1988, 101–111 (у коауторству са Н. Јовановићем). 2. Нова литература – часопис за културна питања 1928–1930. „Историјски гласник“, 1–2/1989, 85–102. 3. Стожер у време диктатуре 1930–1935. „Историја 20. века“, 1–2/1990, 139–158. 4. Немачка саопштења о одмаздама у Србији 1941–1944. „Историјски гласник“, 1–2/1990–1992, 83–99. 5. Прилог проучавању карактера устанка у Србији 1941. „Историја 20, века“, 1–2/1991, 91–125. 6. Прелаз са југословенства на национални сепаратизам – услов опстанка КПЈ 1921–1928. „Историја 20. века“, 1–2/1993, 140–147. 7. Коминтерна и Југославија. „Војноисторијски гласник“, 1–2/1993, 248–253 8. Терористичка делатност КПЈ у Краљевини СХС 1921–1930. „Историјски гласник“, 1–2/1993, 91–101. 9. Радикална левица у Србији 1903–1921. У: „Србија у модернизацијским процесима 20. века“, Зборник радова, Београд 1994, стр. 309–316. 10. Радници у грађанском друштву Краљевине СХС/Југославије. „Годишњак за друштвену историју“, 1/1994, 67–76. 11. Нова историја – изазови и ограничења. Могућност методолошког одређења историјске науке проучавањем микро–историје. „Годишњак за друштвену историју“, 3/1994, 310–316. 12. Централни органи државне управе Краљевине СХС о КПЈ 1919–1929. „Историја 20. века“, 1/1994, стр. 65–79. 13. Немачки пропагандни плакат у окупираној Србији. „Књижевна реч“, 456–457/1995, 8–14. 14. О узроцима избијања грађанског рата у Србији 1941. „Историја 20. века“, 1/1995, 43–58. 15. Равногорски покрет и српско национално питање. „НИН“, 27. октобар, 3, 10. и 17. новембар 1995 (у коауторству са М. Весовићем) 16. План Врховне команде ЈВУО о разоружању италијанских гарнизона у Фочи, Чајничу и Горажду у пролеће 1943. „Историја 20. века“, 2/1995, 129–146. 17. Владимир Ћопић између националног порекла и револуционарног опредељења. „Љетопис културног друштва Просвјета“, Загреб, 1/1996, 103–108 18. ЈВУО у грађанском рату у Србији 1944. „Зборник историјских музеја Србије“, 1–2/1996, 173–195. 19. Ваљевски корпус ЈВУО на крају Другог светског рата 1944–1945. Зборник радова са научног скупа „Допринос ваљевског краја борби против фашизма 1941–1945", Ваљево 1996, 183–193. 20. German war propaganda in Serbia 1941–1944. „Balkanistic forum“, Blagoevgrad, 1–2, 1996, pp. 105–114. 21. Немачка пропаганда у Србији 1941–1944. „Југословенски историјски часопис“, 1/1997, 117–128. 22. Драгиша Васић – скица за портрет националног револуционара. „Историја 20. века“, 1/1997, 95–106. 23. Југословенска равногорска омладина у Другом светском рату. „Историја 20. века“, 1/1998, 43–60. 24. Национална политика КПЈ 1919–1945. „Историја 20. века“, 2/1998, 43–60. 25. Драгиша Васић (1885–1945). Прилог биографији. „Зборник Народног музеја у Чачку“, 28/1998, 227–250. 26. Грађански рат у Црној Гори 1941–1942. „Југословенски историјски часопис“, 1–2/1999, 183–200. 27. Један поглед на мартовске и априлске догађаје 1941. „Историја 20. века“, 1/2000, 65–77. 28. Село Србије у рату 1941–1944. „Југословенски историјски часопис“, 1–2/2000, 105–114. 29. Српска историја и религија. „Историја 20. века“, 1/2001, 91–97. 30. Од „српског Робина Худа“ до „националног издајника“. Генерал Драгољуб Михаиловић у савезничкој пропаганди 1941–1943. „Српска слободарска мисао“, 2/2001, 185–206. 31. Устанак у Горњем Милановцу 1941. Духовне речи. Библиотека Икуменске студије, Горњи Милановац 2001, 365–379. 32. „Смрт фашизму – Слобода народу“. Оглед о успостављању комунистичке власти у Србији 1944–1945. „НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 1/2002, 86–104. 33. Страх у Србији 1941. Оглед о феномену нацистичког терора. „НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 2/2002, 25–60. 34. Раскрснице савремене српске историографије. „Историја 20. века“, 1/2002, 175–188 (у коауторству са Б. Димитријевићем). 35. Ужице и Пожега у грађанском рату у Србији 1941. „Пожешки годишњак“, 2/2002, 251–266. 36. Србија 1941. између окупације и слободе. Историографско–социолошки оглед о менталитету народа у ратним условима. „НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 5/2002, 125–160. 37. О црвеном терору у Србији после Другог светског рата. „Историја 20. века“, 2/2002, 219–226. 38. Данило Грегорић о мартовским догађајима у Југославији 1941. „Историја 20. века“, 2/2002, 155–186. 39. „Ко ти ископа око? – Брат рођени! – Зато је тако дубоко“. Оглед о греху и покајању кроз пример грађанског рата у Србији 1941–1944. „НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 1/2003, 124–134. 40. Југославика – прошлост и садашњост. Полемике о историји у другом издању Енциклопедије Југославије 1981–1989. „Историја 20. века“, 2/2003, 177–202. 41. Идеја „хомогене Србије“ у политици Равногорског покрета. Идеологија и пракса 1941–1944. „НАШ ТРАГ“. Часопис за културу, 1–2/2004, 94–122. 42. Ravnogorske Hnuti а nemecke okupačni sily v Srbsky v letech 1942–1944. „Slovansky prehled“, Praha, 2/2004, pp. 249–274. 43. „Његова дела праведна су попут дела неког Бога“. Прилог проучавању развоја култа Јосипа Броза Тита у раној фази. „МУСЕУМ“. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 5/2004, 303–330. 44. „Кужне јединке се одстрањују“. Рана фаза рађања комунизма у Србији 1944–1945. „Историја 20. века“, 2/2004, 47–62 . 45. „Не осећам се кривим“. Један поглед на судски процес генералу Драгољубу Михаиловићу. „Hereticus“, 2/2004, 112–122. 46. Прослава рођендана Јосипа Броза Тита. Изграђивање култа личности 1945–1949. „Токови историје“, 3–4/2004, 7–25. 47. Равногорска штампа у Другом светском рату. „Српска слободарска мисао“, 26/2004, 10–26. 48. Комунистичко стварање новог човека. „Двери српске“, 26 (2005), 52–53. 49. „Што је више клевета и лажи, Тито нам је милији и дражи». Прилог историји стварања Титовог култа у време југословенско–совјетског сукоба 1948–1949. „Hereticus“, 1/2005, 7–30. 50. Велика Британија, Совјетски Савез и покрети отпора у Југославији 1941–1943. „Српска слободарска мисао“, 3/2006, 159–182. 51. Kako je Slobodan Milošević izabran za vođu srpskih komunista (I). „Istorija 20. veka“, 1/2006, str. 9–26. 52. Kako je Slobodan Milošević izabran za vođu srpskih komunista (II). „Istorija 20. veka“, 2/2006, 105–122. 53. У Словенију или Србију? Југословенски антикомунисти на крају Другог светског рата. „Српска слободарска мисао“, 2/2007, 129–146. 54. Italijani i srpski rojalistički pokret u Jugoslaviji 1941–1943. „Istorija 20. veka“, 1/2007, 57–78. 55. O fenomenu naučne regresije u savremenoj srpskoj istoriografiji i publicistici. Primer Drugog svetskog rata. „Istorija 20. veka“, 2/2007, 125–138. 56. Младен Жујовић у Врховној команди ЈВУО. Прилог биографији. „Зборник радова Народног музеја у Чачку“, 37/2007, 149–168. 57. О карактеру устанка српског народа у НДХ 1941. 

„Српска слободарска мисао“, 1/2008, 203–254.

58. Reforma društva iili „vaskrs države“. Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica o budućnosti Srbije. „Istorija 20. veka“, 1/2008, 9–26. 59. Још једном од 25. и 27. марту 1941. „Наш траг“, 1–4/ 2008, 390–419. (у коауторству са Б. Димитријевићем). 60. „Парадигма Ћосић“. Политички роман Добрице Ћосића и стварање нове историјске свести у време распада СФРЈ. „Жупски зборник“, 3/2008, Александровац, 2008, 76–98. 61. Srbi i stvaranje Jugoslavije. „Istorija 20. veka“, 2/2008, 11– 22. 62. Srpski 20. vek – vek „izgubljene istorije“. „Istorija 20. veka“, 2/2008, 475– 539. 63. Zarobljavanje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. Nova saznanja o arhivskoj građi (у коауторству са Б. Димитријевићем). „Istorija 20. veka“, 2/2009, 9–20. 64. Муслимани у четницима у Другом светском рату. „Српска слободарска мисао“, 4/2009, 301–310. 65. Четници и органи власти НДХ у Босни и Херцеговини 1942. „Српска слободарска мисао“, 5/2009, 17–36. 66. ОЗНА против „народних непријатеља“ у Србији 1944. Два документа. „Наша прошлост“, 10/2009, стр. 155–168. (у коауторству са Б. Димитријевићем). 67. The Yugoslav anticommunist forces at the end of the Second World War. „Istorija 20. veka“, 1/2010, 103–118. 68. Formiranje OZNE u Srbiji i Beogradu i likvidacije „narodnih neprijatelja“ 1944. (у коауторству са Б. Димитријевићем). „Istorija 20. veka“, 2/2010, 9–28. 69. Polemike srpskih i albanskih pisaca u Jugoslaviji 1985–1988. „Pravo i društvo“, 3/2010, 83–98. 70. Slobodan Milošević i Franjo Tuđman o statusu Bosne i Hercegovine 1991. „Istorija 20. veka“, 3/2010, 37–50. 71. Организација Југословенске војске у Отаџбини на југу Србије 1942–1944. „Караџић“. Часопис за историју, етнологију и археологију, 2/2010, 24–55. 72. О неким проблемима у раду организације Југословенске војске у Отаџбини на југу Србије 1942–1944. „Лесковачки зборник“, LI/2011, 255–276. 73. Mit o komunističkom jugoslovenstvu. „Istorija 20. veka“, 1/2011, 9–26. 74. Rat u Sloveniji 1991. „Istorija 20. veka“, 2/2011, 9–34. 75. Комунистичка партија Југославије и устанак у Србији 1941. „Историјска баштина“, 20, 1/2011, 9–30. 76. Устанак у Србији 1941. Историјске последице. „МУСЕУМ“. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 12/2011, 177–236. 77. Humanistička inteligencija i obnavljanje parlamentarizma u Srbiji. „Istorija 20. veka“, 3/2011, 57–76. 78. Обнављање парламентарног поретка у Србији 1990. „Токови историје“, 2/2011, 132–152. 79. Функција књижевности у социјалистичкој Југославији 1945–1962. „Serbian Studies Research”, 1/2012, 89–122. 80. „Ili će Srbija biti republika, ili će prestati da postoji“. Ustavne promene u Srbiji 1989. (I) „Istorija 20. veka“, 2/2012, 165–188. 81. Фаворизовање мушке деце међу муслиманским становништвом у Санџаку. „Гласник Етнографског института САНУ“, 2/2012, 55–71 (у коауторству са Јеленом Чворовић). 82. Ne damo Kosovo. Ustavne promene u Srbiji 1989. (II) 

„Istorija 20. veka“, 3/2012, 171–189.

83. Obračun Titova režima s jugoslavenskim monarhističkim protukomunističkim snagama na kraju Drugog svjetskog rata, „Časopis za suvremenu povijest“, 3/2012, 631–650. 84. Differential reproductive success in the historic populations of Sandžak, „The Mankind Quarterly”, Volume LIII, Number 2/2012, 206–237. (у коауторству са Јеленом Чворовић). 85. Политички портрет Слободана Милошевића 1988–1991. „Токови историје“, 1/2013, 259–284. 86. Постмодернизам и хуманистичке науке. Пример историографије. „Гласник Етнографског института САНУ“, 2/2013, 53–65.


III. ПОГЛАВЉА У МОНОГРАФИЈИ


1. Dragoljub Mihailovic 1893–1946. In: The Serbs and their leaders in 20–th century, Sidney, 1997, pp. 203–229. 2. Комунистичка партија Југославије и албанско питање 1914–1944. У: Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878–2000, „Институт за савремену историју“, Београд 2001, стр. 87–101. 3. О потреби историографије на почетку 21. века. Теорија и пракса. У: Филозофско–филолошке науке на почетку 21. вијека. Проблеми и правци развоја, Зборник радова са научног скупа, Бања Лука 2002, стр. 283–294. 

4. Краљево у устанку 1941.

У: Краљево октобра 1941. „Народни музеј Краљево“, Краљево 2003, стр. 21–38. 5. Немачки извори за историју Другог светског рата у Југославији. У: Срби у ратном дневнику Врховне команде Вермахта. „Службени лист Србије и Црне Горе“, Београд 2003, стр. 5–36 . 6. Судбинско преплитање: војводини синови на супротним странама у новом рату. У: Војвода Живојин Мишић, Моје успомене. Поменик, „Институт за савремену историју“, Београд 2004, стр. 301–329. (у коауторству са Б. Димитријевићем) 7. Херман Нојбахер о Другом светском рату у Југославији. У: Херман Нојбахер, Специјални задатак Балкан. „Службени лист Србије и Црне Горе“, Београд 2004, стр. 5–31. 8. Полемике о геноциду у НДХ у југословенској историографији 1985/1989. У: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, Београд 2005, стр. 425–452. 9. Владе Краљевине Југославије у Другом светском рату. У: Владе Србије 1805–2005, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 357–381. 10. Српске владе под окупацијом 1941–1944. У: Владе Србије 1805–2005, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 383–395. 11. Владе Републике Србије 1991–2000. У: Владе Србије 1805–2005, „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд 2005, стр. 479–505. 12. Битка за прошлост. Стварање историјске свести о Другом светском рату у Југославији. У: Србија (Југославија) 1945–2005. Покрети, идеологије, пракса, „Институт за савремену историју ", Београд, 2006, 33–43. 13. Kultura sećanja na Drugi svetski rat. U: Istorija i sećanje. Studije istorijske svesti, Zbornik radova, „Institut za noviju istoriju Srbije“, Beograd, 2006. str. 90–98. 14. Поморавље у 20. веку (1918–2000). У: Морава, „Завод за уџбенике наставна средства“, Београд, 2006, стр. 365–395. 15. Унутрашњи живот Југословенске војске у Отаџбини 1942–1944. У: Југословенска војска у Отаџбини на територији округа Моравског 1943–1944, „Историјски архив Јагодина“, Јагодина 2006, 5–27. 16. Guerrilla strategy of The Yugoslav army in The homeland during The Second World War. In: Guerrilla in The Balkans, Tokyo–Belgrade, 2007, 153–180. 17. Национално–политички рад Драгише Васића у Другом светском рату. У: Живот и дело Драгише Васића, „Музеј Рудничко–таковског краја“, Горњи Милановац, 2008, 147–154. 18. Osma sednica – kraj borbe za Titovo nasleđe u Srbiji. U: Milošević: put ka vlasti. Osma sednica CK SKS: Uzroci, tok i posledice. Srbija 20 godina kasnije 1987–2007. „Institut za savremenu istoriju“, Beograd – „Centar za proučavanje evropskog susedstva“, Stirling (Škotska, Velika Britanija) Beograd, 2008, 121–148. 19. O uzrocima izbijanja građanskog rata u Srbiji 1941. U: Facing the past, searching for the future: The history of Yugoslavia in the 20th century, Opatija–Beograd, 2010, pp. 307–323. 20. Совјетски Савез и Југославија на крају Другог светског рата 1944–1945. У: Ослобођење Београда 1944. Зборник радова, „Институт за новију историју Србије“, Београд, 2010, стр. 297–314. 21. „I posle Tita – Tito“. Održavanje i rušenje Titovоg kulta u Srbiji 1980–1990. U: Tito – viđenja i tumačenja. Zbornik radova, „Institut za noviju istoriju Srbije“ – „Arhiv Jugoslavije“, Beograd, 2011, 760–778. 22. Кнез Павле Карађорђевић и мартовски догађаји 1941. у Југославији. Зборник радова 27. март 1941 – 70 година касније, „Институт за савремену историју – „Фонд Краљевски двор“, Београд, 2012, 55–78. 23. Култ Јосипа Броза – Титоизам. У: Тито и Срби, „Catena Mundi“, Београд, 2013, 177–216. 24. Crna Gora – jedna osporavana državnost. (u kautorstvu sa N. Popovićem) U: Bratska hajka, „Centar za bezbednost i toleranciju“, Beograd, 2013, 17–152. 25. Рудник у Другом светском рату. У: Рудник, шапат висина. „Службени гласник“, Београд, 2014, 434–458.


IV. ПОСЕБНА ИЗДАЊА

1. Предговор за књигу: Милан Матић, Равногорска идеја у штампи и пропаганди четничког покрета у Србији 1941–1944, Београд 1995, стр. 7–18. (у коауторству са М. Весовићем). 2. Предговор за књигу: Живко Топаловић, Србија под Дражом. Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 7–40. 3. Предговор за књигу: Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 29–46. 4. Предговор за књигу: Јован Ђоновић, Моје везе с Дражом Михаиловићем, Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 7–75. 5. Предговор за књигу: Радоје Вукчевић, На судбоносној раскрсници, Библиотека Скривана историја, Институт за савремену историју, Београд 2004, стр. 7–14. 6. Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008. 7. Предговор за књигу: Војвода Живојин Мишић, Моје успомене, Београд, 2010 (9–19).


V. КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ


1. Андреј Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Београд 1987. „Историјски гласник“, 1–2/1988, стр. 156–157. 2. Михаило Војводић, Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века, Београд 1988. „Историјски гласник“, 1–2/1988, стр. 157–160. 3. Никола Поповић, Југословенско–совјетски односи у Другом светском рату, Београд 1988. „Историјски гласник“, 1–2/1989, стр. 256–258. 4. Ђорђе Станковић, Искушења југословенске историографије, Београд 1988. „Токови револуције“, 1/1989, стр. 256–258. 5. Леонид Гибијански, Совјетски Савез и нова Југославија 1941–1947, Москва 1987. „Војноисторијски гласник“, 3/1989, стр. 383–386. 6. Никола Поповић, Идеологија фашизма у језику усташке пропаганде, Београд, 1989. „Војноисторијски гласник“, 1/1990, стр. 261–263. 7. Белићева књига у историографској употреби или научни доказ о праву српског народа на одређене области. „Историја 20. века“, 1–2/1992, стр. 217–219. 8. Србија у модернизацијским процесима XX века, Београд 1994. „Токови историје“, 1–2/1993, стр. 212–216. 9. Миле Бјелајац, Војска краљевине СХС/Југославије 1922–1935, Београд 1994. „Историја 20. века“, 1/1994, стр. 248–249. 10. Наличје једне критике, „Историја 20. века“, 2/1994, стр. 191–202. 11. Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, 1, Београд 1995. „Историја 20. века“, 2/1995, стр. 165–166. 12. Момчило Павловић – Верољуб Трајковић, Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944, Београд 1995. „Историја 20. века“, 2/1995, стр. 167–168. 13. Бојан Димитријевић, Ђенерал Михаиловић. Биографија (до маја 1941), Београд 1996. „Историја 20. века“, 1/1996, стр. 177–178. 14. Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, 2, Београд 1995. „Историја 20. века“, 2/1996, стр. 192–193. 15. Tito and the Rise and fall od Yugoslavia by Richard West. „The South Slav Jornal“, 1–2/1997, pp. 131–133. 16. Мирко Бојић, Југославенски народни покрет Збор 1935–1945. Један критички прилаз, Београд 1996. „Југословенски историјски часопис“, 1/1997, стр. 244–246. 17. Ко је издао генерала Михаиловића? Поводом књиге: Војислав Павловић, Од монархије до републике. „Историја 20. века“, 1–2, 1999, стр. 185–190. 18. Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, 3, Београд, 2000. „Историја 20. века“, 1/2000, стр. 153–154. 19. Александар Стаматовић, Истина о четницима, Београд 2000. „Токови историје“, 1–2/2000, стр. 180–181. 20. Још једном о усуду генерала Михаиловића. Поводом књиге: Жарко Јовановић, Неостварени ратни циљеви Драже Михаиловића. „Историја 20. века“, 2/2001, стр. 137–142. 21. О крају монархије у Југославији. Поводом књиге: Бранислав Глигоријевић, Краљ Петар Други Карађорђевић у вртлогу британске политике. „Југословенски историјски часопис“, 1–2/2001, стр. 236–238. 22. Вељко Ђурић, Летопис Српске православне цркве, 1–3. „Историја 20. века“, 1/2002, стр. 192–193. 23. Божица Младеновић – Момчило Павловић, Коста Миловановић Пећанац. „Историја 20. века“, 1/2003, стр. 191–192. 24. Милош Тимотијевић – Горан Давидовић, Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, I–III. „Наша прошлост», Народни музеј Краљево, 6/2005, стр. 246–250. 25. О „црвеном“ и „црном“ тоталитаризму. Поводом књиге: Alain de Benoist, Komunizam i nacizam. „Историја 20. века“, 2/2005, 193–198. 26. Александер Бајт, Берманов досије. „Историја 20. века“, 2/2006, 167–168. 27. Бојан Димитријевић, Југословенска народна армија 1945–1954. Нова идеологија, војник и оружје. „Историја 20. века“, 2/2006, 171–172. 28. Милош Тимотијевић – Горан Давидовић, Осветљавање истине. Документа за политичку и војну историју Чачка 1938–1941. „Наша прошлост“, Народни музеј Краљево, 7/2006, стр. 253–255. 29. Bojan Dimitrijević, Zoran Đinđić. Biografija. „Istorija 20. veka“, 1/2008, str. 176–178. 30. Saveznici, partizani i četnci u Drugom svetskom ratu. Povodom knjige: Heder Vilijams, Padobrnci, patrioti i partizani. Uprava za specijalne operacije u Jugoslaviji 1941–1945. „Istorija 20. veka“, 2/2009, str. 161–170. 31. Nataša Milićević, Dušan Nikolajević (prir.) Svakodnevni život pod okupacijom. Iskustvo jednog Beograđanina 1941–1944. „Istorija 20. veka“, 1/2012, str. 246–249.





VI. УЏБЕНИЦИ


1. ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ПРИРОДНО–МАТЕМАТИЧКОГ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ОПШТЕГ И ДРУШТВЕНО–ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА (у коауторству са М. Павловићем, Н. Жутићем и З. Шпадијер), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002, стр. 249. – Друго, измењено и допуњено издање, Београд 2003, стр. 234. – Треће, измењено и допуњено издање, Београд 2005, стр. 234. – Четврто, измењено и допуњено издање, Београд 2007, стр. 230. – Пето, измењено и допуњено издање, Београд 2009, стр. 230.

2. РАДНА СВЕСКА ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (у коауторству са П. Марковићем), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002, стр. 91. – Друго, прерађено и допуњено издање, Београд 2003, стр. 98 – Треће, прерађено и допуњено издање, Београд 2005, стр. 102.

3. ИСТОРИЈA ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 196 (у коауторству са С. Рајић и Н. Јовановићем). – Друго, измењено и допуњено издање, Београд, 2006, стр. 190. – Треће, измењено и допуњено издање, Београд, 2007, стр. 192. – Четврто, измењено и допуњено издање, Београд 2009, стр. 192.

4. РАДНА СВЕСКА ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006, стр. 66 (у коауторству са С. Рајић и Н. Јовановићем)

Извори

  1. ^ „Др Коста Николић научни саветник” (на језику: (језик: српски)). 
  2. ^ Радановић 2011, стр. 286.

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коста_Николић&oldid=9923083”