Обвезница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: АкцијеДеонице
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 12: Ред 12:


== Цена обвезница ==
== Цена обвезница ==
Цена обвезнице је цена по којој се купују права која произлазе из обвезнице. Цена обвезнице формира се на тржишту под утицајем [[Понуда (економија)|понуде]] и [[Потражња|потражње]].
Цена обвезнице је цена по којој се купују права која произлазе из обвезнице. Цена обвезнице формира се на тржишту под утицајем [[Понуда (економија)|понуде]] и [[potražnja|потражње]].


Прва продајна [[цена]] обвезнице зависи од односа [[Камата|камате]] коју носи обвезница и владајуће каматне стопе на дугорочну [[Штедња|штедњу]] коју плаћају банке. Ако су те две стопе једнаке, обвезнице се продају по '''номиналној вредности''', тј. вредности која је уписана на обвезници. Ако је каматна стопа на штедњу нижа од камате коју носи обвезница, обвезница ће се продавати по цени која је виша од номиналне — остварује се '''[[премија]]'''.
Прва продајна [[цена]] обвезнице зависи од односа [[Камата|камате]] коју носи обвезница и владајуће каматне стопе на дугорочну [[Штедња|штедњу]] коју плаћају банке. Ако су те две стопе једнаке, обвезнице се продају по '''номиналној вредности''', тј. вредности која је уписана на обвезници. Ако је каматна стопа на штедњу нижа од камате коју носи обвезница, обвезница ће се продавати по цени која је виша од номиналне — остварује се '''[[премија]]'''.
Ред 33: Ред 33:
: '''''-{А}-''''' - ануитети који доспевају у '''''-{i}-''''' периоду
: '''''-{А}-''''' - ануитети који доспевају у '''''-{i}-''''' периоду


Уколико постоји [[ризик]] да обвезница не буде исплаћена, односно да буде исплаћена у умањеном износу, тада се ризик обрачунава у цену обвезнице путем фактора '''''-{R}-''''' који исказује вероватноћу да обвезнице буду исплаћене, те фактора '''''-{К}-''''' који показује колики се [[постотак]] од номиналне вредности обвезница очекује да ће бити исплаћен. Формула тада гласи:
Уколико постоји [[ризик]] да обвезница не буде исплаћена, односно да буде исплаћена у умањеном износу, тада се ризик обрачунава у цену обвезнице путем фактора '''''-{R}-''''' који исказује вероватноћу да обвезнице буду исплаћене, те фактора '''''-{К}-''''' који показује колики се [[проценат|постотак]] од номиналне вредности обвезница очекује да ће бити исплаћен. Формула тада гласи:


: <big>''V=RK(A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365))''</big>
: <big>''V=RK(A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365))''</big>
Ред 72: Ред 72:
Постоји још низ подела обвезница.
Постоји још низ подела обвезница.


У домаћем праву земаља бивше [[СФРЈ]] инсистира се на томе да издавање обвезница мора бити успешно, а то значи да је у року за исплату обвезнице уплаћено најмање 90% од укупног новчаног износа који је означен у објави за упис обвезнице.{{недостаје извор}}
У домаћем праву земаља бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] инсистира се на томе да издавање обвезница мора бити успешно, а то значи да је у року за исплату обвезнице уплаћено најмање 90% од укупног новчаног износа који је означен у објави за упис обвезнице.{{недостаје извор}}


== Види још ==
== Види још ==
* [[Београдска берза]]
* [[Београдска берза]]
* [[Деонице|Акције]]
* [[Дионица|Акције]]
* [[Tržište stranih valuta|Тржиште страних валута]]
* [[Tržište stranih valuta|Тржиште страних валута]]



Верзија на датум 2. август 2014. у 00:09

Обвезница је документ којим издавалац (дужник) признаје да има финансијску обавезу ка повериоцу, а служи повериоцу као доказ за то и средство прикупљања наплате. Дужник је касније обавезан да измирује своју обавезу, тако што враћа позајмљени износ, са каматом или другачије, у складу са почетним условима.

Обвезнице представљају веома значајан облик прикупљања слободних новчаних средстава у савременим привредним односима у циљу финансирања проширене репродукције.

Емисија обвезница

Емисија обвезница је прикупљање дугорочних новчаних средстава издавањем обвезница. Обвезнице може издати држава, предузеће, банка и друге финансијске организације. Пошто издавање обвезница захтева висок степен стручности и добро организовану технику емисије, појединци и удружења обично препуштају издавање обвезница у њихово име специјализованим организацијама. Прва продаја може се вршити директно финансијској институцији или публици преко финансијске институције као посредника.

Постоје три начина емисије обвезница:

  • уписивање обвезница или супскрипција,
  • стална продаја обвезница и
  • слободна продаја обвезница.

Цена обвезница

Цена обвезнице је цена по којој се купују права која произлазе из обвезнице. Цена обвезнице формира се на тржишту под утицајем понуде и потражње.

Прва продајна цена обвезнице зависи од односа камате коју носи обвезница и владајуће каматне стопе на дугорочну штедњу коју плаћају банке. Ако су те две стопе једнаке, обвезнице се продају по номиналној вредности, тј. вредности која је уписана на обвезници. Ако је каматна стопа на штедњу нижа од камате коју носи обвезница, обвезница ће се продавати по цени која је виша од номиналне — остварује се премија.

Равнотежна цена обвезнице рачуна се инверзном > конформном методом, тако да се очекивани приходи по основи обвезнице дисконтују на садашњу вредност узимајући у обзир тренутну или очекивану каматну стопу.

Најједноставније се рачуна равнотежна цена обвезнице код које се на дан доспећа исплаћује главница заједно са свим каматама, по формули:

V = N*(1+i)^(d/365)
V – садашња вредност
N – исплата на дан доспећа
i – каматни фактор
d – број дана до доспећа

Уколико се отплата обвезнице врши у више ануитета, обрачун је нешто сложенији, потребно је сваку од отплата дисконтовати на садашњу вредност по формули:

V=A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365)
А - ануитети који доспевају у i периоду

Уколико постоји ризик да обвезница не буде исплаћена, односно да буде исплаћена у умањеном износу, тада се ризик обрачунава у цену обвезнице путем фактора R који исказује вероватноћу да обвезнице буду исплаћене, те фактора К који показује колики се постотак од номиналне вредности обвезница очекује да ће бити исплаћен. Формула тада гласи:

V=RK(A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365))

Подела обвезница

У односу на трајање кредитног односа, обвезнице се деле на:

  • краткорочне - које доспевају на наплату у року који је краћи од једне године,
  • средњорочне - које доспевају на наплату у периоду од 2 до 4 године,[1]
  • дугорочне.

У односу на начин означавања власништва:

  • обвезнице на име - имају на плашту наведено име купца, а на новог власника се преносе индосирањем,
  • обвезнице на доносиоца - имају на плашту наведено да су на доносиоца, на новог власника се преносе простом предајом.

У односу на субјекте који их издају, обвезнице се деле на:

  • обвезнице које издаје јавни сектор - државне и муниципалне обвезнице,
  • обвезнице које издаје приватни сектор - корпоративне обвезнице.

Са становишта осигурања потраживања, обвезнице се деле на:

  • неосигуране,
  • осигуране,
  • рефундиране,
  • хипотекарне.

Према начину учествовања у добитку предузећа, обвезнице се деле на:

  • Обвезнице са финансијском каматом
  • Доходовне
  • Партиципирајуће

Према времену откупа, деле се на[појаснити]:

  • Обвезнице по истеку рока
  • Обвезнице пре истека рока

Према начину њихове амортизације, деле се на:

  • Обвезнице са једнократним доспећем
  • Обвезнице са вишекратним (серијским) доспећем

Постоји још низ подела обвезница.

У домаћем праву земаља бивше СФРЈ инсистира се на томе да издавање обвезница мора бити успешно, а то значи да је у року за исплату обвезнице уплаћено најмање 90% од укупног новчаног износа који је означен у објави за упис обвезнице.[тражи се извор]

Види још

Референце

  1. ^ Портал Мој банкар, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе