Робињо — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м sablon
Ред 26: Ред 26:
| тренерски_клубови =
| тренерски_клубови =
| награде =
| награде =
| актуелизовано1_(датум) = 14. мај 2011.
| актуелизовано1_(датум) = 6. август 2014.
| актуелизовано2_(датум) = 29. јул 2011.
| актуелизовано2_(датум) = 6. август 2014.
}}
}}
{{медаља почетак}}
{{медаља почетак}}

Верзија на датум 6. август 2014. у 07:46

Робсон де Соуза
Робињо
Лични подаци
Надимак Робињо
Датум рођења 25. јануар 1984.
Место рођења Сао Висенте, Бразил
Позиција Нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Милан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002–2005
2005–2008
2008–2010
2010
2010–
Сантос
Реал Мадрид
Манчестер сити
Сантос
Милан
110 (47)
101 (25)
41 (14)
23 (11)
108 (25)
Репрезентативна каријера**
2003– Бразил 92 (27)
* Датум актуелизовања: 6. август 2014.
** Датум актуелизовања: 6. август 2014.
Освојене медаље
Фудбал
Амерички куп
Златна медаља — прво место 2007. Венецуела Бразил
Куп конфедерација
Златна медаља — прво место 2005. Немачка Бразил
Златна медаља — прво место 2009. Јужна Африка Бразил
КОНКАКАФ златни куп
Сребрна медаља — друго место 2003. САД/Мексико Бразил

Робсон де Соуза познатији као Робињо (порт. Robinho; Сао Висенте, 25. јануар 1984) је бразилски фудбалски репрезентативац, који тренутно наступа за Милан.

Каријера

Робињо је први професионални уговор потписао 2002. са Сантосом, када му је било 18 година. У дебитантској сезони је одиграо 24 утакмице и постигао је један погодак. Његова екипа је освојила те сезоне титулу првака. Наредне сезоне Сантос је стигао до финала Купа Либертадорес у којем је поражен од Боке јуниорс. Током 2004. године Робињо је одиграо 37 утакмица на којима је био стрелац 21 гола. Те сезоне је предводио Сантос до још једне титуле првака Бразила.

Својим играма је већ тада привукао пажњу великог броја европских екипа, али је Сантос одбио да га прода. Наредне сезоне Робињова форма је била у силазној путањи. Томе је знатно допринела и отмица његове мајке Марине која је киднапована 6. новембра 2005. из свог дома. Ослобођена је тек након шест недеља неповређена када је Робињо исплатио откуп отмичарима. Реал Мадрид је јула 2005. постигао договор са Сантосом о висини обештећења. Реал је тада за Робињову слободу платио 24 милиона евра.

По доласку у Реал носио је дрес са бројем 10, који је пре њега носио Луис Фиго. У својој првој сезони у дресу Реала одиграо је 37 утакмица и постигао 14 голова. Доласком Фабиа Капела на место тренера, Робињо је заједно са Дејвидом Бекамом изгубио место у првом тиму и већи део те сезоне је преседео на клупи. Након смене Капела и доласка Бернда Шустера на место тренера, Робињо је све чешће добијао прилику да игра. Ту сезону 2007/08. завршио је са 11 постигнутих голова у првенству уз осам асистенција. Те сезоне је постигао и четири гола у лиги шампиона.

Након неуспелих преговора о продужењу уговора, Реал Мадрид је одлучио да га прода. Последњег дана прелазног рока за клубове из Премијер лиге, 1. септембра 2008. Реал је прихватио понуду Манчестер ситиа од 42,5 милиона евра. Са новим клубом Робињо је потписао четворогодишњи уговор уз недељну плату од 160.000 фунти. Дебитовао је 13. септембра 2008. у поразу од 3-1 против Челсија. На том мечу је постигао и свој први гол у дресу Ситија. Свој први хет трик у Премијер лиги је остварио 26. октобра против Стоука. Први гол у Евро куповима за Манчестер сити је постигао у Купу УЕФА против Твента (3:2) 6. новембра. У утакмици против Хал ситија (2-2) носио је капитенску траку уместо супендованог Ричарда Дана.

Пропустио је почетак друге сезоне у клубу због повреде. Вратио се на терен после три месеца паузе. До краја полусезоне одиграо је 12 утакмица, од тога десет у првенству и постигао је само један гол. Због слабе форме и лоших односа са тренером, клуб је одлучио да га пошаље на позајмицу.

У клуб у којем је поникао, Сантос дошао је 28. јануара 2010. на шестомесечну позајмицу. Изјавио је тада да је напустио Манчестер сити зато што је желео да игра стандардно како би се изборио за место у репрезентацији на предстојећем Светском првенству. Помогао је Сантосу да дође до свог првог Купа у историји. Након истека позајмице је желео да остане у Сантосу али Манчестер сити није желео да продужи ту позајмицу.

У Сити се вратио августа 2010. али је желео да пређе у неки други клуб пре истека прелазног рока 31. августа. Фенербахче и Бешикташ су отпочели преговоре са Манчестер ситијем али је Робињо одбио могућност да се пресели у Турску.

Последњег дана прелазног рока Манчестер сити је постигао договор са Миланом о висини обештећења од 18 милиона евра, док је Робињо потписао четворогодишњи уговор. Дебитовао је против Чезене када је у игру ушао са клупе. Стартер је по први пут био у победи над Ђеновом од 1-0. Свој први гол за Милан је постигао 16. октобра 2010. против Кјева (3-1). Поставио је тада коначан резултат у надокнади времена. Своју прву сезону у дресу Милана, завршио је са 14 погодака у 33 утакмице.

Репрезентација

За репрезентацију Бразила је дебитовао на КОНКАКАФ златном купу 13. јула 2003. против Мексика (0-1). Репрезентација Бразила је на овом такмичењу наступала са репрезентацијом до 23 године али је ово такмичење било такмичење сениорских репрезентација па се утакмица овог турнира узима за Робињов званични деби. Робињо је такође учествовао и на Купу конфедерација 2005. на којем је Бразил тријумфовао. Играо је на четири од пет мечева своје репрезентације на том првенству.

На Америчком купу 2007. Робињо је био стрелац сва четири гола за своју репрезентацију у такмишењу по групама. У четвртини финала против Чилеа (6-1) био је двоструки стрелац. Бразил је тријумфовао на овом такмичењу а Робињо је добио златну копачку као најбољи стрелац а уједно је проглашен и најбољим играчем.

На Купу конфедерација 2009. Робињо је играо на сваком мечу своје репрезентације на овом такмичењу на којем је Бразил у финалу савладао САД са 3-2. Нашао се и на списку репрезентативаца за Светско првенство 2010. Робињо је био стрелац једног гола у осмини финала против Чилеа (3-0), као и против Холандије (1-2) у четвртфиналу.

Трофеји

Сантос

Реал Мадрид

Милан

Бразил

Спољашње везе