Plastična hirurgija

Plastična hirurgija predstavlja granu medicine koja se bavi ispravljanjem ili rekonstrukcijom delova ljudskog tela vraćajući im maksimalnu moguću funkcionalnost i normalan izgled. Iako je estetska hirurgija najpoznatiji oblik plastične hirurgije, plastična hirurgija nije nužno i estetska hirurgija, odnosno ona uključuje mnoge tipove rekonstruktivne hirurgije, hirurgije ruku, mikrohirurgije i saniranja opekotina.

Razvoj plastične hirurgije

Lečenje uz pomoć plastične hirurgije je prvi put spomenuo Edvin Smit Papirus (Edwin Smith Papyrus), u transkriptu drevnog egipatskog medicinskog teksta koji datira od vremena Starog carstva od 3000 g.p.n.e. do 2500 g.p.n.g, gde se spominje operacija polomljenog nosa. Rekonstruktivne tehnike su prenešene u Indiju oko 800 g.p.n.e. Sushruta je bio lekar koji je imao značajan doprinos na polju plastične hirurgije u 6. veku p.n.e. U razvoju današnje moderne plastične hirurgije, značajnu ulogu su odigrali britanski doktori koji su putovali u Indiju kako bi prisustvovali rinoplastici koja se izvodila domaćim indijskim metodama. Ocem moderne plastične hirurgije se generalno smatra Sir Harold Gillies. Ovaj novozelandski otorinolaringolog koji je radio u Londonu razvio je mnoge tehnike današnje moderne facijalne hirurgije tokom brige o vojnicima koji su patili od teških povreda lica tokom Prvog svetskog rata.

Literatura

• Santoni-Rugiu, Paolo (2007). A History of Plastic Surgery. Springer. ISBN 3-540-46240-6.
• Fraser, Suzanne (2003). Cosmetic surgery, gender and culture. Palgrave. ISBN 1-4039-1299-8
• Haiken, Elizabeth (1997). Venus Envy: A History of Cosmetic Surgery. Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5763-5.