Литица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Ireland cliffs of moher2.jpg|мини|десно|300п|Клифови Мохера, пример литица у Ирској]]
[[Слика:Ireland cliffs of moher2.jpg|мини|десно|300п|Клифови Мохера, пример литица у Ирској]]
'''Клиф''' ({{јез-енгл|cliff}}), назив је за стрму [[марински процес|абразиону]] падину насталу приликом разарања високе основне [[обала|обале]] под утицајем [[Водени талас|талас]]а. Настанак клифа инициран је маринским процесом, док, по механизму процеса, припада [[колувијални процес|колувијалном процесу]]. Временом се повлачи на рачун мора и тако повећава ширину абразионе обалске терасе, која лежи у његовом подножју.
'''Литица''' ({{јез-енгл|cliff}}), назив је за стрму [[марински процес|абразиону]] падину насталу приликом разарања високе основне [[обала|обале]] под утицајем [[Водени талас|талас]]а. Настанак литице је условљен деловањем мора, док, по механизму процеса, припада [[колувијални процес|колувијалном процесу]]. Временом се повлачи на рачун мора и тако повећава ширину абразионе обалске терасе, која лежи у његовом подножју.


Висина и нагиб клифа зависе од [[иницијални рељеф|иницијалног рељефа]], литолошког састава и склопа обале. Клифови често достижу висине и хектометарског реда величина, а њихов нагиб може бити скоро вертикалан. У случају ниских, заравњених обала, које су изграђене од меких и растреситих стена, клиф је готово неприметан у [[рељеф]]у.
Висина и нагиб литице зависе од [[иницијални рељеф|иницијалног рељефа]], литолошког састава и склопа обале. Литице често достижу висине и хектометарског реда величина, а њихов нагиб може бити скоро вертикалан. У случају ниских, заравњених обала, које су изграђене од меких и растреситих стена, литица је готово неприметан у [[рељеф]]у.


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 28. август 2014. у 10:30

Клифови Мохера, пример литица у Ирској

Литица (енгл. cliff), назив је за стрму абразиону падину насталу приликом разарања високе основне обале под утицајем таласа. Настанак литице је условљен деловањем мора, док, по механизму процеса, припада колувијалном процесу. Временом се повлачи на рачун мора и тако повећава ширину абразионе обалске терасе, која лежи у његовом подножју.

Висина и нагиб литице зависе од иницијалног рељефа, литолошког састава и склопа обале. Литице често достижу висине и хектометарског реда величина, а њихов нагиб може бити скоро вертикалан. У случају ниских, заравњених обала, које су изграђене од меких и растреситих стена, литица је готово неприметан у рељефу.

Види још

Литература

  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд