Спомен-парк Бубањ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41: Ред 41:
=== Израда споменика ===
=== Израда споменика ===


Године 1945. почиње обележавање места стрељаних жртава, постављањем "крипта". Прво спомен обележје је свечано откривено 7. јула 1950. године, то је била скромена камена пирамида. Конкурс за изградњу споменика се расписује 1953. године. Пријављено је двадесет радова. Те године прва и друга награда нису додељене, већ се додељују две треће и два рада се одкупљују. У јулу 1959. године, на другом званичном конкурсу, за исградњу споменика на Бубњу, издвојена су два, од десет прииспелих радова. То су радови архитекте Михајла Митровоића из Београда и вајара Ивана Саболића из Загреба. Одлуком жирија, на крају је прихваћен рад вајара Ивана Саболића, и у јулу 1960. се закључује уговор о изградњи споменика.
Године 1945. почиње обележавање места стрељаних жртава, постављањем "крипта". Прво спомен обележје је свечано откривено 7. јула 1950. године, то је била скромена камена пирамида. Конкурс за изградњу споменика се расписује 1953. године. Пријављено је двадесет радова. Те године прва и друга награда нису додељене, већ се додељују две треће и два рада се одкупљују. У јулу 1959. године, на другом званичном конкурсу, за исградњу споменика на Бубњу, издвојена су два, од десет прииспелих радова. То су радови архитекте Михајла Митровоића из Београда и вајара Ивана Саболића из Загреба. Одлуком жирија, на крају је прихваћен рад вајара Ивана Саболића, и у јулу 1960. се закључује уговор о изградњи споменика.

Споменик на Бубању је свечано откривен


=== Република Југославија ===
=== Република Југославија ===

Верзија на датум 29. август 2014. у 00:00

Спомен парк Бубањ
Приказ споменика
Опште информације
МестоНиш
Држава Србија
Време настанка1941-1944/ 1950
Тип културног добраспоменике културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Спомен парк Бубањ представља спомен-комплекс, саграђен у сећање на стрељане грађане Ниша и јужне Србије у Другом светском рату и налази се југозападно од Ниша, у нишкој општини Палилула.[1]

Уређење

Стратиште је првобитно обележено спомен-пирамидом 1950. године, док је нови монументални споменик, дело вајара Ивана Саболића и он је откривен је 1963 године. Цео комплекс је парковски уређен, са меморијалном стазом која је дуга око пола километра, и рељефом у мермеру димензија 23x2,5 m састављеног од пет композиција које симболизују „машину за убијање“, вешање и стрељање, бунт народа, капитулацију освајача и победу, и трима бетонским обелисцима који симболизују уздигнуте руке са стиснутим песницама.[1] У оквиру спомен парка Бубањ се налази и капела која је накнадно додата 2004. године, она је саграђена од стакла и метала, рад архитекте Александара Буђевца.

Свака од три песнице је различите величине и оне представљају симбол мушке, женске и дечје руке које пркосе непријатељу због тога што су стрељане и читаве породице.

У близини се налази и летња позорница.

Историја

Други светски рат

Немачки фашисти су га претворили у стратиште на које су камионима даноноћно доводили из логора Србе, Цигане и Јевреје и ту их стрељали. Од фебруара 1942. до септембра 1944.[2] године убијено је око 10.000 логораша и затвореника Специјалне полиције и казненог завода. У овој фабрици смрти стрељане су група за групом родољуба са југа Србије. Читав терен Бубња испресецан је рововима у којима су закопаване стрељане жртве. Пред повлачење Немаца су заробљени Италијани откопавали ровове и палили лешеве, како би се уништио сваки траг учињеног зверства.

Израда споменика

Године 1945. почиње обележавање места стрељаних жртава, постављањем "крипта". Прво спомен обележје је свечано откривено 7. јула 1950. године, то је била скромена камена пирамида. Конкурс за изградњу споменика се расписује 1953. године. Пријављено је двадесет радова. Те године прва и друга награда нису додељене, већ се додељују две треће и два рада се одкупљују. У јулу 1959. године, на другом званичном конкурсу, за исградњу споменика на Бубњу, издвојена су два, од десет прииспелих радова. То су радови архитекте Михајла Митровоића из Београда и вајара Ивана Саболића из Загреба. Одлуком жирија, на крају је прихваћен рад вајара Ивана Саболића, и у јулу 1960. се закључује уговор о изградњи споменика.

Споменик на Бубању је свечано откривен

Република Југославија

Стратиште је 1950. првобитно обележено спомен-пирамидом, а нови, монументални споменик, „Три песнице“ рад хрватског вајара Ивана Саболића, откривен је 14. октобра 1963. године.

Од 1979. године овај спомен комплекс проглашен је културним добром од изузетног значаја.[2]

Скорашња историја

Од 2004. године у оквиру комплекса је и капела саграђена од стакла и метала, рад архитекте Александра Буђевца.

Галерија

Види још

Извори

  1. ^ а б spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 28.8.2014.године.
  2. ^ а б Палилула, Култура: Историјски споменици (језик: српски)

Литература

Спољашње везе