Владимир II Мономах — разлика између измена
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
[[Категорија:Умрли 1125.]] |
[[Категорија:Умрли 1125.]] |
||
[[Категорија:Династија Рјурикович]] |
[[Категорија:Династија Рјурикович]] |
||
[[Категорија: |
[[Категорија:Владари Кијевске Русије]] |
||
[[Категорија:Кијевска Русија]] |
Верзија на датум 29. август 2014. у 18:22
Владимир Мономах | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Владимир Всеволодович Мономах |
Датум рођења | 1053. |
Датум смрти | 19. мај 1125. |
Гроб | Софијска саборна црква у Кијеву |
Породица | |
Супружник | Гита од Весекса, Јефимија |
Потомство | Вјачеслав I од Кијева, Мстислав Велики, Јуриј Долгоруки |
Родитељи | Всеволод Јарославич Мономахина |
Династија | Рјуриковичи |
Велики кнез Кијева | |
Период | 1113. - 1125. |
Претходник | Свјатополк Изјаславич |
Наследник | Мстислав Велики |
Владимир Мономах или Владимир II Мономах (1053 - 19. мај 1125) из династије Рјуриковича, био је велики кнез Кијева (1113 - 1125). Био је син трећег сина Јарослава Мудрог, Всеволода Јарославича, господара Перејаславља и удаљене покрајине Суздаља са Бјелоозером, и Мономахе.
Владимир је 1093. преместио своје седиште у Суздаљ. Потом је, на кнежевској скупштини у Љубечу године 1096. закључено да се од суздаљске области створи посебна кнежевина, те је она додељена Владимиру. 1108. године Владимир оснива град Владимир, недалеко од Суздаља. Кнез Владимир само се од времена на време јављао у том далеком крају, који је касније. предао своме најмлађем сину Јурију, званом Долгоруки.
Године 1113. Кијевско веће меша се у препирку међу Рјурковичима и одбија да прими сина другога Јарослављевог сина као наследника његовога најстаријег сина; не обазирући се на првенство и кнежевске родословне обичаје, оно нуди кијевски престо Владимиру, трећега Јарослављевог сина. Тај избор је срећан. Владимир уме да наметне послушност осталим кнежевима, који му за све време његове владавине помажу да брани руску земљу од спољних непријатеља. Његови синови сачували су наклоност становника Кијева, те један за другим заузимају престо. Потомци Свјатослава, другога Јарослављевог сина, гледају како се газе њихова права, али како нису довољно јаки да се боре са Мономаховим синовима све док су ови остали сложни, они су подносили ту отмицу њихових права очекујући згодну прилику за делање.
Литература
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.