Корпоративизам — разлика између измена
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Wiarda|first=Howard J.|title=Corporatism and Comparative Politics: The Other Great Ism|url=http://books.google.com/books?id=IKn2y2yS014C| |
* {{Cite book |ref= harv|last=Wiarda|first=Howard J.|title=Corporatism and Comparative Politics: The Other Great Ism|url=http://books.google.com/books?id=IKn2y2yS014C|year=1996|publisher=M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-3367-5}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last1=Clarke|first1=Paul A. B.|last2=Foweraker|first2=Joe|title=Encyclopedia of Democratic Thought|url=http://books.google.com/books?id=srzDCqnZkfUC|year=2001|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-415-19396-2}} |
* {{Cite book |ref= harv|last1=Clarke|first1=Paul A. B.|last2=Foweraker|first2=Joe|title=Encyclopedia of Democratic Thought|url=http://books.google.com/books?id=srzDCqnZkfUC|year=2001|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-415-19396-2}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Adler|first=Franklin Hugh|title=Italian Industrialists from Liberalism to Fascism: The Political Development of the Industrial Bourgeoisie, 1906-34|url=http://books.google.com/books?id=AYEbHpKb6dUC| |
* {{Cite book |ref= harv|last=Adler|first=Franklin Hugh|title=Italian Industrialists from Liberalism to Fascism: The Political Development of the Industrial Bourgeoisie, 1906-34|url=http://books.google.com/books?id=AYEbHpKb6dUC|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-52277-9}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Allee|first=Warder Clyde|title=A handbook of social psychology|url=|year=1967|publisher=Russell & Russell}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Allee|first=Warder Clyde|title=A handbook of social psychology|url=|year=1967|publisher=Russell & Russell}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Morgan|first=Conwy Lloyd|title=Animal Behaviour|url=http://books.google.com/books?id=49e2OQM3u5gC|date=February 2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-103-23280-2}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Morgan|first=Conwy Lloyd|title=Animal Behaviour|url=http://books.google.com/books?id=49e2OQM3u5gC|date=February 2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-103-23280-2}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Slomp|first=Hans|title=European Politics Into the Twenty-first Century: Integration and Division|url=http://books.google.com/books?id=BIJH_mHgI68C| |
* {{Cite book |ref= harv|last=Slomp|first=Hans|title=European Politics Into the Twenty-first Century: Integration and Division|url=http://books.google.com/books?id=BIJH_mHgI68C|year=2000|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-275-96800-7}} |
||
{{клица-политика}} |
{{клица-политика}} |
||
Верзија на датум 30. август 2014. у 00:55
| Економија |
|---|
 |
| Еконимија по регијама |
| Општи аспекти |
| Методологија |
| Поља и поделе |
| Економске идеологије |
Корпоративизам или корпоратизам је социо-полицтичка организација друштва од стране великих интересних група, или корпоративних група (сталежа), као што су пољопривредна, предузетничка, етничка, радничка, војна, покровитељска или научна удружења, на бази заједничких интереса.[1] Корпоративизам је у теорији заснован на схватању заједнице као органског тела.[2][3] Израз корпоративизам потиче од латинске речи "corpus" (множина – "corpora") што значи "тело".[3]
Папа Лав XIII је 1881. задужио теологе и друштвене мислиоце да проуче корпоративизам и пруже његову дефиницију. Комисија је у Фрајбургу 1884. изјавила да је корпоративизам "систем друштвене организације која у својој основи има груписање људи према заједници својих природних интереса и друштвених улога, и као истински и одговарајаћу органи државе они усмеравају и координирају рад и капитал у питањима од заједничког интереса.[4]
Корпоративизам је сродан социолошком концепту структуралног функционализма.[5] Корпоративна друштвена интеракција је честа унутар сродничких рупа као што су породице, кланови и народности.[6] Осим код људи, и за неке животињске врсте, као што су пингвини, се зна да показују чврсту корпоративну друштвену организацију.[7][8] Корпоративни типови заједница и социјалних интеракција су заједнички за многе идеологије, као што су апсолутизам, капитализам, конзервативизам, фашизам, либерализам, прогресивизам и реакционизам.[9]
Корпоративизам се такође може односити на економски трипартизам у шта спадају уговори између послодаваца, радника и државних интересних група да се успостави економска политика.[10] Ово се понекад назива и неокорпоративизам.
Референце
- ^ Wiarda 1997, стр. 23–24.
- ^ Wiarda 1997, стр. 27.
- ^ а б Clarke 2001, стр. 113.
- ^ Wiarda 1996, стр. 35.
- ^ Adler 2002, стр. 349.
- ^ Wiarda 1997, стр. 10.
- ^ Allee 1965, стр. 150.
- ^ Morgan 2009, стр. 14.
- ^ Wiarda 1997, стр. 31–38, 44, 111, 124, 140.
- ^ Slomp 2000, стр. 81.
Литература
- Wiarda, Howard J. (1996). Corporatism and Comparative Politics: The Other Great Ism. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3367-5.
- Clarke, Paul A. B.; Foweraker, Joe (2001). Encyclopedia of Democratic Thought. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-19396-2.
- Adler, Franklin Hugh (2002). Italian Industrialists from Liberalism to Fascism: The Political Development of the Industrial Bourgeoisie, 1906-34. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52277-9.
- Allee, Warder Clyde (1967). A handbook of social psychology. Russell & Russell.
- Morgan, Conwy Lloyd (фебруар 2009). Animal Behaviour. BiblioBazaar. ISBN 978-1-103-23280-2.
- Slomp, Hans (2000). European Politics Into the Twenty-first Century: Integration and Division. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96800-7.
