Јанко Бобетко — разлика између измена
м Робот: обликовање ISBN-а |
м ispravke |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
=== Други свјетски рат и период послије њега === |
=== Други свјетски рат и период послије њега === |
||
Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, [[сисачки партизански одред|сисачком партизанском одреду]], основане [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб, 2005. |
Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, [[сисачки партизански одред|сисачком партизанском одреду]], основане [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб, 2005. ISBN 978-953-7254-00-1., стр. 34.</ref>. За вријеме [[Други светски рат|Другога свјетског рата]], у словеначком граду [[Дравоград]]у био је тешко рањен, али је преживио и постао официр [[Народноослободилачка војска Југославије|НОБ Југославије]]. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин [[генерал-мајор]]а ЈНА. Године [[1966]], добио чин [[генерал-пуковник]]а и водио 5. војну област ЈНА (Словенија и Хрватска). |
||
За вријеме [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971]]. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити дјеловати. |
За вријеме [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971]]. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити дјеловати. |
||
Верзија на датум 4. септембар 2014. у 04:51
| Јанко Бобетко | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1919. |
| Место рођења | Црнац код Сиска,  Краљевина СХС |
| Датум смрти | 29. април 2003. |
| Место смрти | Загреб,  Хрватска |
| Војна каријера | |
| Војска |  Југословенска народна армија Хрватска војска |
| Род |  Копнена војска ЈНА Хрватска копнена војска |
| Чин | Генерал-мајор Штабни генерал |
| Јединица | Сисачки партизански одред (Други светски рат) |
| Учешће у ратовима | Операција Липањске зоре Операција Тигар Операција Масленица Операција Медачки џеп Операција Бљесак Операција ОлујаДруги светски рат Распад СФРЈ (Рат у Хрватској) |
Јанко Бобетко (Црнац код Сиска, 10. јануара 1919. - Загреб, 29. априла 2003.), био је генерал-мајор ЈНА и штабни генерал Хрватске војске и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995, године.
Биографија
Генерал Јанко Бобетко је рођен 10. јануара 1919. године у Црнацу код Сиска. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Члан КПЈ је постао 1938. године, а 1941. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.
Други свјетски рат и период послије њега
Након што су му усташе убили оца и три брата, 11. јула 1941. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, сисачком партизанском одреду, основане 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска[1]. За вријеме Другога свјетског рата, у словеначком граду Дравограду био је тешко рањен, али је преживио и постао официр НОБ Југославије. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин генерал-мајора ЈНА. Године 1966, добио чин генерал-пуковника и водио 5. војну област ЈНА (Словенија и Хрватска).
За вријеме хрватског прољећа 1971. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком Јосипа Броза Тита искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити дјеловати.
Рат у Хрватској
Током Рата у Хрватској Јанко Бобетко одбија понуђено мјесто Министра обране Републике Хрватске, али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,[2] а 10. априла 1992. године предсједник Фрањо Туђман му додјелује чин генерала збора Хрватске војске. Исте године преузима заповједништво на јужном фронту током ког успјешно води акције деблокаде Дубровника и операције у дубровачком залеђу: Тигар, Конавле и Влаштица.
Након тога 20. новембра 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том мјесту замијењује генерала Антона Туса. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције Масленица и Медачки џеп. Предсједник Туђман 15. јула 1995. гиодине разријешио га је дужности Начелника штаба непосредно прије операције Олуја. Од тада, па до 1999. године био је заступник ХДЗ-а у Хрватском сабору.
Бобетко 1996. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје побједе у рату у Хрватској. У њој је приказао војне мапе у операцијама Чагаљ, Тигар, Масленица, Медачки Џеп, Бљесак и Олуја. У тој књизи је написао и:
Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) га је 2002. године оптужио за ратне злочине почињене 1993. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у Хаг неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.[2]Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против Муслимана у Босни и Херцеговини, током муслиманско-хрватског сукоба, када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.[3] Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.[2]
Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од 28. септембра 2000. године,[4] због којег је ондашњи предсједник РХ Стјепан Месић присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.[5]
Јанко Бобетко се повукао из јавног живота 2000. године, а умро је 29. априла 2003. у Загребу, а покопан је на Градском гробљу у Сиску.[2]
Извори
- ^ Никола Анић, Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945., Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб, 2005. ISBN 978-953-7254-00-1., стр. 34.
- ^ а б в г Gabriel Patros (29. travnja 2003). „Profile: General Janko Bobetko”. BBC News. Приступљено 11. lipnja 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ „'Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora”. Dnevno.hr. 29. svibnja 2013. Приступљено 11. lipnja 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ Слободна Далмација Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.
- ^ Слободна Далмација Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.
