Јаша Томић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 42: Ред 42:


Током свог рада у скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године залагао се за директно уједињење Војводине са Краљевином Србијом, што је било супротно идејама појединих политичара да уједињење Војводине у Краљевину СХС иде преко Загреба и државе Словенаца, Хрвата и Срба. На овој скупштини учествовала је и његова жена [[Милица Томић]] (1859—1944), ћерка [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]].
Током свог рада у скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године залагао се за директно уједињење Војводине са Краљевином Србијом, што је било супротно идејама појединих политичара да уједињење Војводине у Краљевину СХС иде преко Загреба и државе Словенаца, Хрвата и Срба. На овој скупштини учествовала је и његова жена [[Милица Томић]] (1859—1944), ћерка [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]].

<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:466335-Dok-su-Engleskinje-sanjale-Sedam-vojvodjanskih-dama-stvarale-istoriju-Srbije Седам војвођанских дама стварало историју Србије („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)]</ref>


У књизи "Реч нашој браћи у Србији", 1907., замера Србима у Србији што недовољно прате српске и хрватске новине и генерално, политичко стање Срба иван Србије, па долазе у заблуду по многим политичким питањима. Оправдава иступање радикалне странке из хрватско српске коалиције, јер су Срби дискриминисани, тражи им се да се претопе у Хрвате, што Српска самостална странка и чини, не помињући Хрватску и Славонију већ само хрватску домовину. Замера што су у Банији већ неки српски, постали политички Хрвати. Њих пак, коалиција оптужује да су пангермани и да раскидају јединство због веће црквено просветне аутономије.
У књизи "Реч нашој браћи у Србији", 1907., замера Србима у Србији што недовољно прате српске и хрватске новине и генерално, политичко стање Срба иван Србије, па долазе у заблуду по многим политичким питањима. Оправдава иступање радикалне странке из хрватско српске коалиције, јер су Срби дискриминисани, тражи им се да се претопе у Хрвате, што Српска самостална странка и чини, не помињући Хрватску и Славонију већ само хрватску домовину. Замера што су у Банији већ неки српски, постали политички Хрвати. Њих пак, коалиција оптужује да су пангермани и да раскидају јединство због веће црквено просветне аутономије.


<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:466335-Dok-su-Engleskinje-sanjale-Sedam-vojvodjanskih-dama-stvarale-istoriju-Srbije Седам војвођанских дама стварало историју Србије („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)]</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 8. септембар 2014. у 10:53

Јаша Томић
Лични подаци
Датум рођења23. октобар 1856.
Место рођењаВршац, Аустријско царство
Датум смрти22. октобар 1922.
Место смртиНови Сад, Краљевина СХС

Јаша Томић (Вршац, 23. октобар 1856Нови Сад, 22. октобар 1922) је био новинар, политичар и књижевник.

Студирао је медицину и књижевност у Бечу и Прагу, али га је политичка борба одвукла са студија. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Године 1884. постаје уредник „Заставе“ и Милетићев наследник у Српској народној слободоумној странци, која ће ускоро добити назив Радикална странка (1891). Књижевни историчари наводе да његова литерарна дела представљају покушај обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касније грађанско-радикалну садржину.

За време првог и Другог балканском рата био је војни извештач за часопис Застава, а касније је из тих извештаја написао три одлично прихваћене књиге. Јаша Томић је 23. децембра 1889. (4. јануара 1890. по новом календару) убио политичара Мишу Димитријевића, због новинарских полемика које су добиле лични карактер.

Датотека:Jasa Tomic.JPG
Споменик Јаши Томићу у Новом Саду, рад Александра Зарина

Био је један од најугледнијих Срба на Народној скупштини, која је у новембру 1918. донела одлуку да се Банат, Бачка и Барања прикључе Краљевини Србији. Умро је у Новом Саду 1922. године.

Током свог рада у скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године залагао се за директно уједињење Војводине са Краљевином Србијом, што је било супротно идејама појединих политичара да уједињење Војводине у Краљевину СХС иде преко Загреба и државе Словенаца, Хрвата и Срба. На овој скупштини учествовала је и његова жена Милица Томић (1859—1944), ћерка Светозара Милетића.

[1]

У књизи "Реч нашој браћи у Србији", 1907., замера Србима у Србији што недовољно прате српске и хрватске новине и генерално, политичко стање Срба иван Србије, па долазе у заблуду по многим политичким питањима. Оправдава иступање радикалне странке из хрватско српске коалиције, јер су Срби дискриминисани, тражи им се да се претопе у Хрвате, што Српска самостална странка и чини, не помињући Хрватску и Славонију већ само хрватску домовину. Замера што су у Банији већ неки српски, постали политички Хрвати. Њих пак, коалиција оптужује да су пангермани и да раскидају јединство због веће црквено просветне аутономије.

Види још

Референце

Спољашње везе