Споменик кнезу Михаилу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Споменици културе Србије помоћу справице HotCat
Нема описа измене
Ред 24: Ред 24:
}}
}}


'''Споменик кнезу Михаилу''' у [[Београд]]у на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], подигнут [[1882.]] године и убраја се у културна добра од великог значаја. <ref>[http://www.znanje.org/i/i25/05iv11/05iv11092027/mihailo%20obrenovic.htm Споменик кнезу Михаилу Обреновићу]</ref>
'''Споменик кнезу Михаилу''' у [[Београд]] се налази на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], подигнут је [[1882.]] године, чини га коњаничке фигуре владара и посвећен кнезу Михиалу. Аутор споменика је италијански скулптор Енрико Паци, а рељефи на споменику рађени су према цртежима архитекте Константина Јовановића. Споменик се убраја у културна добра од великог значаја. <ref>[http://www.znanje.org/i/i25/05iv11/05iv11092027/mihailo%20obrenovic.htm Споменик кнезу Михаилу Обреновићу]</ref>
[[Датотека:Knez Mihajlo III Obrenovic.jpg|мини|лево| Кнез Михаило Обреновић]]
[[Датотека:Knez Mihajlo III Obrenovic.jpg|мини|лево| Кнез Михаило Обреновић]]


Верзија на датум 16. септембар 2014. у 21:15

Споменик кнезу Михаилу
Споменик кнезу Михаилу, Београд
Опште информације
МестоБеоград
Држава Србија
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Споменик кнезу Михаилу у Београд се налази на Тргу Републике, подигнут је 1882. године, чини га коњаничке фигуре владара и посвећен кнезу Михиалу. Аутор споменика је италијански скулптор Енрико Паци, а рељефи на споменику рађени су према цртежима архитекте Константина Јовановића. Споменик се убраја у културна добра од великог значаја. [1]

Кнез Михаило Обреновић

Кнез Михаило Обреновић

Главни чланак: Кнез Михаило Обреновић
Главни чланак: Михаило Обреновић

Кнез Михаило Обреновић (1823.-1868.) је био кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Први пут је на кнежевски престо ступио после смрти старијег брата Милана I Обреновића и владао до 1842. године, када је свргнут у буни коју је предводио Тома Вучић-Перишић.

Кнез Михаило је дошао по други пут на престо после смрти свога оца, кнеза Милоша, 1860. године. Владао је осам година као просвећени апсолутиста, унапредивши Србију, склапајући уговоре са суседним земљама за заједничку акцију на Балкану. За време ове друге владавине Турска власт је иселила посаде и предала последње градове Београд, Шабац, Смедерево, Соко, Ужице и Кладово на управљање Србији 1867. године. Власт Кнеза Михаила Обреновића је прекинута атентатом у Кошутњаку 1868. године.

Међународни конкурс

Током друге половине 19. века, у Београду се подижу јавни споменици који представљају угледне личности из културног и политичког живота Србије. Тако да је одлучено да се након више полемика и конкурса подигне споменик кнезу Михаилу Обреновићу, који би био постављен на тадашњем Позоришном тргу испред Народног позоришта. Поводом ове одлуке објављен је међународни конкурс 1873. године.

За аутора је изабран италијански вајар Енрико Паци (Enrico Pazzi). Овај италијански вајар је рођен у Фиренци 1819. године. Био је ученик чувених вајара Сартија и Ђованија Дипреа. Представник је италијанског веризма. Његов уметнички правац налаже да се прикаже живот онакав какав јесте, са својим лепим и ружним странама. Паци се прославио спомеником италијанском писцу Дантеу. Споменик Дантеу подигнут је 1865. године испред фирентинске цркве Санта Кроче (Santa Croce).

Историјат

Споменик 1890. године

Рад на споменику започет је 1874. године, а настављен 1878. године, када је Србија стекла државну независност, те је и подизање оваквог споменика победи и ослобођењу поново постало актуелно. Коњаничка статуа у Београду рађена је у духу класичних италијанских представа владара на коњу које су имале узор у античкој уметности и први је монументални коњанички споменик у Србији. Споменик је одливен у Минхену 1879. године у радионици Фердинанда фон Милера (Ferdinand von Mueller). Нацрте за постамент је урадио српски архитекта Константин Јовановић. Свечано откривање споменика уприличено је 6. (18.) децембра 1882. године,[2] на Светог Николу, Крсну славу Обреновића.[3] У то време коњаник без капе је био необична појава, па је то јавност запазила.[4]

Изглед и место споменика

Главни чланак: Трг републике (Београд)

Споменик је постављен на Тргу Републике (некад Позоришни трг) у Београду, испред зграде Народног Музеја и у непосредној близини Народног позоришта.

Споменик је изведен у бронзи и састоји се из три дела: постамента, пиједестала и коњаничке статуе. Бронзана фигура кнеза на коњу, ослободиоца Србије од Турака, чија испружена рука показује на још неослобођене крајеве. Пиједестал је овалног типа са рељефним фризом. Представе предњег и задњег фриза су преузете из круга династичке митологије која велича древност и херојство српског народа и њихову обнову под Обреновићима. Пиједестал је постављен на други носећи постамент, обложен мермерним плочама и профилисаним блоковима, са украсима ливеним у бронзи и бронзаним плочама са именима ослобођених градова 1867. године Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац. На задњој, северној страни исписан је текст: "Књазу Михаилу М. Обреновићу III. благородна Србија".

Због својих значајних историјских и уметничких вредности, Споменик кнезу Михаилу утврђен је за културно добро од великог значаја (Одлука о утврђивању, Сл. гласник СРС, бр. 14/79). Конзерваторски радови на споменику изведени су 1986. године, чишћење 1995. године.

Референце

  1. ^ Споменик кнезу Михаилу Обреновићу
  2. ^ Програм светковине откривања споменика
  3. ^ Завод за заштиту споменика Београд
  4. ^ Скандал због споменика гологлавом кнезу („Вечерње новости“, 5. август 2013)

Видети још

Литература

  • Досије споменика културе Споменик кнезу Михаилу, Документација завода за заштиту споменика културе града Београда.
  • С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, Београд, 2005

Спољашње везе

Споменик кнезу Михаилу на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_кнезу_Михаилу&oldid=9995904”