28. славонска дивизија НОВЈ
| 28. славонска дивизија НОВЈ | |
|---|---|
| Постојање | 17. мај 1943 – 1945. |
| Формација | 17. славонска бригада 21. славонска бригада 25. бродска бригада 3. артиљеријска бригада Југословенске армије |
| Јачина | 1.670 бораца маја 1943, 8.500 војника и официра маја 1945. |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | јануара 1944. проглашена ударном |
| Команданти | |
| Командант | Вицко Антић Пепе |
| Политички комесар | Владо Јанић Цапо |
28. славонска дивизија НОВЈ НОВЈ формирана је половином маја 1943. године и том приликом добила је назив: "10. дивизија НОВ Хрватске“. У октобру 1943. године Врховни штаб НОВ и ПО Југославије преименовао је у 28. дивизију НОВ Југославије. Главни штаб НОВ и ПО Хрватске јануара 1944. године прогласио је дивизију ударном.
Приликом формирања, у састав ове дивизије су ушле 17. славонска и новоформирана 21. славонска бригада. Фебруара 1944. године у састав дивизије је ушла 25. бродска бригада, а априла 1945. године, пред почетак завршних операција за ослобођење Југославије, у њен састав улази и 3. артиљеријска бригада Југословенске армије.
У две године рата 28. дивизија је водила борбе у Славонији, северозападној Хрватској, у Туропољу (код Велике Горице), средњој и источној Босни, учествовала је у борби за ослобођење Београда, затим у борбама код Бијељине и Брчког, и напокон у завршним операцијама за ослобођење Југославије. У саставу Друге армије, 28. дивизија је наступала оперативним правцем Добој, Дервента, Градишка, Босанска и Хрватска Костајница, Петриња, а завршила је свој ратни пут у борбама за ослобођење Загреба, улазећи у Загреб преко савског моста 8. маја 1945. године. Током борби у Славонији била је у саставу Шестог корпуса НОВЈ, а током првог и другог продора у северозападну Хрватску под командом Друге оперативне зоне Хрватске односно Десетог корпуса НОВЈ. Након преласка Саве августа 1944. била је потчињена штабу Трећег ударног корпуса, а затим у току Београдске операције штабу Дванаестог корпуса. Након тога борила се у североисточној Босни у саставу Јужне оперативне групе НОВЈ, а затим од 1. јануара 1945. у саставу Друге армије ЈА.
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, Београд 1975.
- Радојица Ненезић; Крсто Босанац, Стево Правдић, Владимир Кадић, Жарко Свилокос. ДВАДЕСЕТ ОСМА СЛАВОНСКА НО УДАРНА ДИВИЗИЈА У СЈЕВЕРОЗАПАДНОЈ ХРВАТСКОЈ И У ДВИЈЕ БОРБЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЛУДБРЕГА., Центар за културу и информирање, Грубишно Поље 1990.
