Alfabetski sindrom

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Alfabetski sindrom
Strabizam kod koga je horizontalna devijacija očnih osovina postala inkomitantna pri pogledu pravo
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostoftalmologija
ICD-10H50.0

Alfabetski sindromi je specifične grupe strabizama kod kojih horizontalna devijacija očnih osovina postaje inkomitantna pri pogledu nagore, pravo i nadole. Svaki peti bolesnik sa strabizmom ima neki oblik A ili V fenomena iz grupe koju čini 6 oblika strabizma. Ispitanici se žale na astenopijske smetnje i na duple slike, naročito pri radu na blizinu i/ ili imaju prinudni položaj glave.[1]

Kvantitativna dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu razlike u veličini horizontalnog ugla razrokosti u različitim pravcima pogleda. Veći broj bolesnika sa alfabetskim sindromom ne zahteva lečenje. Oni koji imaju najmanje 15 DP razliku u veličini objektivnog horizontalnog ugla razrokosti pri pogledu nagore i nadole, najčešće zahtevaju terapiju (podvrgavaju se hirurškom lečenju).[2]

Istorija[уреди | уреди извор]

Bolest je prvi primetio Duane 1897. godine, a kasnije su je opisali Urrets-Zavalia 1948. godine, Urist 1951. godine i Costenbader 1964. godine.[3][2]

Naziv V sindrom, fenomen ili oblik strabizma potiče od Alberta i Parksa 1957. godine, a Jampolsky 1962. pominje A oblik razrokosti.[4][2][5]

U evropskoj literature najčesće se ovi oblici strabizma nazivaju alfabetski sindrom A, V, X, Y, lambda ili dijamantni oblik strabizma.[6]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Učestalost A i V oblika među horizontalnim strabizmima iznosi 12,5—50%.[7][8] Obično se u literaturi navodi da svaki peti bolesnik sa strabizmom ima neki oblik A ili V fenomena.[8]

Egzotropia (konvergentni strabizam) veoma je česta među egzodevijacijama. (kod kojih je ugao razrokosti veći pri pogledu na dole). Kod A ezotropije ugao je veći pri pogledu na gore.

Najčešće se sreće V ezotropija, pa A ezotropija, a posle njih V egzotropija i A egzotropija.[7]

Oblik V sreće se kod oko 60%, a A oblik razrokosti kod 36% razrokih.[8]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Ne postoji jedan etiološki faktor koji može da objasni A i V sindrome. Ipak, klinički se najčešće opisuje hiper ili hipofunkcija kosih očnih mišića čijom operacijom dobijamo, uglavnom, zadovoljavajuće postoperativne rezultate. i Dok je egzotropia (konvergentni strabizam) veoma česta među egzodevijacijama (što znači da je ugao razrokosti veći pri pogledu na dole), kod A ezotropije ugao je veći pri pogledu na gore. Kod V egzotropije (divergentni strabizam) ugao razrokosti veći je pri pogledu nagore, a kod A egzotropije pri pogledu nadole.

Patofiziološke teorije

Kako patofiziologija još uvek nije poznata, postoji nekoliko različitih teorija koje se bave etiologijom alfabetskih sindroma.

Urist smatra:

Da je akcija horizontalnih mišića odgovorna za inkomitenciju horizontalnog ugla razrokosti pri vertikalnom pogledu.[9][10][11] On je V ezotropiju objašnjavao hiperakcijom medijalnih mišića pri pogledu nadole i hiperakcijom lateralnih mišića pri pogledu nagore.[12]

Brown zastupa „vertikalnu školu“, i smatra da su:

Uzrok ove inkomitencije vertikalni pravi očni mišići čija je tercijarna funkcija addukcija. Ako je gornji pravi očni mišić npr. u hipofunkciji, onda je funkcija addukcije smanjena pri pogledu nagore.[13]

Mnogi savremeni autori smatraju da u etiologiji ovih sindroma najvažniju ulogu imaju kosi očni mišići. Njihova funkcija je abdukcija. Ako je gornji kosi očni mišić, npr. u hipofunkciji, onda je abdukcija smanjena i to pri pogledu nadole. Tako nastaje V sindrom.

Dokazno je da disfunkcija kosih očnih mišića nastaje kod strukturnih orbitnih anomalija.[12]

Patološki položaj otvora kapaka opisan kao mongoloidan ili antimongoloidan (kranio-facijalne abnormalnosti) takođe je često udružen sa ovim sindromima. Sindrom V vezan je za antimongoloidni, a A sindrom za mongoloidni položaj rima palpebre.

Clark i sar. otkrili su heterotropiju ekstraokularnih mišićnih tela, što je predstavljalo uzrok elevacije i depresije u addukciji. Ovo je dokazano i snimcima na magnetnoj rezonancije.[14][15]

Cords je opisao postojanje, anatomske anomalije mišićnih insercija koje mogu biti uzrok elevacije u addukciji.[16]

Klinička prezentacija[уреди | уреди извор]

Bolesnici sa A i V ezotropijom najčešće se žale na astenopske smetnje (nelagodnost i bol u očima, posebno prilikom čitanja i gledanja na blizinu, zbog stalnog napora akomodacije hipermetropije) i na diplopije (udvojeno, dvostruko viđenje), a često je prisutan prinudni položaj glave.

Kod bolesnika sa egzotropijom A, koja se sreće kod bolesnika sa hipertireoidizmom bolesnik ima neprijatne duple slike pri pogledu nadole, pa je svaki rad na blizinu otežan. Oblici ezotropije A i V veoma retko dozvoljavaju da se razvije binokularni vid. Ponekad, on je moguć samo u položaju očiju nagore ili nadole.

Bolesnici koji imaju najmanje 15 DP razlike veličine objektivnog horizontalnog ugla razrokosti (u kojem oči nisu međusobno pravilno usmerene) pri pogledu nagore i nadole, obično imaju prinudni položaj glave i astenopske smetnje pri radu na blizinu i diplopije. Kod A ezotropije, kapci obično sakriju veliki horizontalni ugao pri položaju očiju nagore, što se kozmetski popravlja rastom deteta.

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza V forme razrokosti postavlja se ako je minimum razlike horizontalnog ugla 15 DP pri pogledu nagore i nadole, dok je za dijagnozu A oblika razrokosti minimum razlike je 10 DP veličine horizontalnog ugla razrokosti pri pogledu nagore i nadole. Kako postoji relativna divergencija pri pogledu nagore, kriterijum za dijagnozu V sindroma nešto je viši, nego za dijagnozu A sindroma. Prema Langu ova razlika treba da iznosi 10 DP.[17]

Bolesnici sa A i V ezotropijom najčešće se žale na astenopske smetnje i na diplopije, a često je prisutan prinudni položaj glave. Kod V ezotropija, horizontalni ugao razrokosti najveći je pri čitanju ili nekom drugom radu nablizu,[18] pa su i tegobe tada najjače. Zbog toga, u strabološkoj dijagnostici neophodno je pažljivo odrediti objektivni ugao razrokosti u devet dijagnostičkih pravaca pogleda, kako u prostoru tako i na sinoptoforu, sa odgovarajućom punom korekcijom refrakcijske greške.[19][20] U tom cilju primenjuje se merenje ugla devijacije na rastojanju od 33 cm, čitajući simbole pri pogledu nagore 25°, a nadole 35°.

Veoma je teško dijagnostikovati A i V oblik ezotropije kada su u pitanju mali bolesnici. To se radi pomerajući glavu deteta nagore i nadole, dok ono fiksira gledajući na daljinu. Pri pogledu potrebno je pronaći uzrok vertikalne inkomitencije horizontalnog ugla razrokosti kako bi lečenje bilo pravilno. Zato, pažljivo se traži prinudni položaj glave, procenjuje palpebralni otvor, ispituju pokreti dukcije i verzije, istražuju prisutni elementi binokularnog vida, ponekad radi Hess-Lancaster test, test forsirane dukcije i binokularno vidno polje.

Kod V ezotropije — često je prisutna ekscikloforija − elevacija oka u addukciji, hiperfunkcija donjeg kosog očnog mišića, antimongoloidni položaj otvora kapaka i spuštanje brade nadole.

Kod A ezotropije — često postoji hiperfunkcija gornjeg kosog očnog mišića, otvor kapaka ima mongoloidni oblik usmeren temporalno i gore, a ponekad imaju meningokele ili hidrocefalus, a kod malih bolesnika može biti prisutna i spina bifida.

Kod V egzotropije — moguća je fuzija pri pogledu nadole, pa je potrebno podići bradu, a kod A egzotropije, iz istog razloga, bradu treba spustiti.

Bolesnik sa X sindromom — u primarnom položaju nije razrok, a devijacija se javlja pri pogledu nagore i nadole.

Sindrom Y— karakteriše se egzodevijacijom pri pogledu nagore, dok pri pogledu pravo i nadole nema devijacije.

Lambda je obrnuti Y sindrom — dakle egzodevijacija postoji pri pogledu nadole, a pri pogledu pravo napred i nagore nema devijacije.

Dijamant sindrom — postoji samo teorijski. To je obrnuti X sindrom, pa devijacija postoji samo pri pogledu pravo napred.

Ambliopija i anomalna retinalna korespondencija— sreću se kao i kod drugih oblika razrokosti.

Oblici razrokosti A i V često su udruženi sa infantilnom ezotropijom, sa Duane retrakcionim sindromom, sa Brownovim sindromom, sa stečenom paralizom četvrtog kranijalnog nerva, sa hipertireoidozom gde postoji kontraktura donjeg pravog očnog mišića.[21][22][23][24][25][26][27]

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Operativno lečenje strabizma disekcijom očnog mišića

Diferencijalno-dijagnostički treba imati u vidu da alfabetski sindromi imaju veći dijagnostički značaj. Veliki V sindrom mora se odvojiti od obične bilaterlane paralize kranijalnog nerva.

Ezotropija kod dece sa infantilnom ezotropijom obično je mnogo češće udružena sa disociranom vertikalnom devijacijom nego sa hiperfunkcijom donjeg kosog očnog mišića.

Terapija[уреди | уреди извор]

Kako nije otkriven nijedan etiološki faktor odgovoran za pojavu alfabetskih sindroma, pre početka terapije važno je precizno obaviti klinički pregled da bi se donela odluka o pravilnom lečenju.

Hirurgija je neophodna metoda lečenja bolesnik sa inkomitencijom većom od 15 DP. Na osnovu dosadašnjih saznanja ovu operaciju treba da obavi iskustan hirurg, jer se klasičnim hirurškim indikacijama dobijaju hiperkorigovani uglovi devijacije, što se veoma teško podnosi, zbog pojave duple slike.[28]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Risović D, Vicić D. Alfabetski sindromi Vojnosanit Pregl 2008; 65(1): 57–58.
  2. ^ а б в Costenbader FD. Symposium: the a and v patterns in strabismus. Introduction. Trans Am Acad Ophthalmol Otolaryngol 1964; 68: 354−5.
  3. ^ Duane A. Isolated paralyses of the ocular muscles. Arch Ophtalmol 1897; 26: 317−34.
  4. ^ Albert DG, Parks MM. Annual rewiew: strabismus. Arch Ophtahalmol 1957; 58: 136−53.
  5. ^ Jampolsky A. The A and V syndromes. ESA. Symposium on strabismus: Transactions of New Orleans Academy of Ophthalmology. Year book. St. Louis: Mosby; (1962). стр. 157−77.
  6. ^ Hugonnier R, Clayette-Hugonnier S. Strabismes-heterophories paralysies oculo-motrices. 2nd ed. Paris: Masson; 1965. (French)
  7. ^ а б Biglan AW. Pattern strabismus. In: Rosenbaum AL, Santiago AP, editors. Clinical strabismus management. Philadelphia: Saunders; (1999). стр. 202−15.
  8. ^ а б в Noorden GK, Campos E. Paralytic strabismus. In: Noorden GK, Campos E, editors. Binocular vision and ocular motility. 6th ed. St. Louis: Mosby; (2002). стр. 396−413.
  9. ^ Urist MJ. The surgical treatment of esotropia with bilateral depression in adduction. AMA Arch Ophthalmol 1956; 55(5): 643−65
  10. ^ Urist MJ. The etiology of the so-called A and V syndromes. Am J Ophthalmol 1958; 46(6): 835−44
  11. ^ Urist MJ. Recession and upward displacement of the medial rectus muscles in a-pattern esotropia. Am J Ophthalmol 1968; 65(5): 769−73.
  12. ^ а б Urist MJ. Horizontal squint with secondary vertical deviations. AMA Arch Ophthalmol 1951; 46(3): 245−67.
  13. ^ Brown HW. Symposium; strabismus; vertical deviations. Trans Am Acad Ophthalmol Otolaryngol 1953; 57(2): 157−62.
  14. ^ Clark RA, Miller JM, Rosenbaum AL, Demer JL. Heterotopic muscle pulleys or oblique muscle dysfunction? J AAPOS 1998; 2(1): 17−25.
  15. ^ Velez FG, Clark RA, Demer JL. Facial asymmetry in superior oblique muscle palsy and pulley heterotopy. J AAPOS 2000; 4(4): 233−9.
  16. ^ Cords R. Strabismus surso-adductiorius. Ber Dtsch Ophthalmol Ges 1922 ; 43: 158.
  17. ^ Lang J. Strabismus. Diagnostik, Schielformen Therapie. 4th ed. Bern: Hans Huber; (1995). стр. 103−10
  18. ^ Kushner BJ. Management of diplopia limited to down gaze. Arch Ophthalmol 1995; 113(11): 1426−30.
  19. ^ Knapp P. Verticlly incomitant horizontal strabismus: The socalled A and V syndrome. Trans Am Opthalmol Soc 1959; 57: 666
  20. ^ Von Noorden GK, Olsen CL. Diagnosis and surgical management of vertically incomitant horizontal strabismus. Am J Ophthalmol 1965; 60(3): 434−42.
  21. ^ Lang J. Squint dating from birth or with early onset. In: Kimpton, editor. Transaction of the first inernational congress of orthoptics. London: Kimpton; (1968). стр. 231−7.
  22. ^ Mein J. Clinical features of the retraction syndrome. In: Kimpton, editor. Transaction of the first inernational congress of orthoptics. London: Kimpton; (1968). стр. 165−77.
  23. ^ . Fells P. The superior oblique, its action and anomalies. Br Ophthal J 1975; 32: 43−53.
  24. ^ . Roper-Hall G, Burde RM. Menagement of A pattern exotropia as a complication of thyroid ophthalmopathy. In: Lenk-Schaefer, editor. Ortoptic Horizonts. Transaction of the 6th inernational ortoptic congress, London: Harrogate; (1987). стр. 361−4.
  25. ^ Fells P. Orbital decompression for severe dysthyroid eye disease. Br J Ophthalmol 1987; 71(2): 107−11.
  26. ^ Scott WE, Thalacker JA. Diagnosis and treatment of thyroid myopathy. Ophthalmology 1981; 88(6): 493−8.
  27. ^ Kranemann C, Ansons AM, Deninf A, Spencer Al. The feature of A-pattern esotropia in thyroid eye diesase. ESA. Transaction of the 24th Meeting of the ESA, Vilamoura, Portugal. Aeolus press; (1997). стр. 214−9.
  28. ^ Boyd TA, Leitch GT, Budd GE. A new treatment for 'A' and 'V' patterns in strabismus by slanting muscle insertions. A preliminary report. Can J Ophthalmol 1971; 6(3): 170−7.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Risović D, Vicić D. Alfabetski sindromi Vojnosanit Pregl 2008; 65(1): 57–60.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alfabetski_sindrom&oldid=27448135”