Džeri Goldsmit

С Википедије, слободне енциклопедије

Džeri Goldsmit
Goldsmit diriguje u Londonskom simfonijskom orkestru, 2003
Lični podaci
Puno imeJerrald King Goldsmith
Datum rođenja10 februar, 1929(1929-02-10)
Mesto rođenjaLos Anđeles, Kalifornija, SAD
Datum smrti21. jul 2004.(2004-07-21) (75 god.)
Mesto smrtiBeverli Hils, Kalifornija, SAD
ZanimanjeKompozitor, dirigent
Muzički rad
Aktivni period1951—2004
ŽanrFilmska muzika, savremena klasična muzika
InstrumentiSintesajzer, orkestar

Džerald King Goldsmit (Los Anđeles, 10. februar 1929 – Beverli Hils, 21. jul 2004) bio je slavni američki kompozitor filmske muzike iz Los Anđelesa. On je bio nominovan za osamnaest Oscara i dobio je pet nagrada Emi.

Rani životi i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Goldsmit je rođen 10. februara 1929, u Los Anđelesu, Kalifornija u porodici rumunskih Jevreja.[1] Njegovi roditelji su bili Tesa (devojačko ime Rapaport), učitelj, i Moris Goldsmit, građevinski inženjer.[2] On je počeo da svira klavir u svojoj šestoj godini, ali se počeo „ozbiljano” baviti sviranjem u svojoj jedanaestoj godini. U trinaestoj godini, on je privatno studirao klavir sa koncertnim pijanistom i prosvetnim radnikom Džejkobom Gimpelom[3] (koga je Goldsmit kasnije zaposlio da izvodi klavirski solo u njegovom radu The Mephisto Waltz) i u svojoj šesnaestoj godini je studirao teoriju i kontrapunkt pod italijanskim kompozitorom Mariom Kastenuovom-Tedeskom, koji je podučavao i niz drugih zapaženih kompozitora i muzičara.

U svojoj šesnaestoj godini, Goldsmit je video filim iz 1945. godine Spellbound u bioskopu i bio je inspirisan muzikom iskusnog kompozitora Miloža Rože, tako da je odlučio da se posveti muzici.[4][5] Goldsmit se kasnije upisao i pohađao Univerzitet u Južnoj Kaliforniji gde je imao priliku da prisustvuje Rožinim predavanjima, ali je napustio te studije pohađao „praktičniji muzički program” u Koledžu grada Los Anđelesa.[6] Tamo je bio u prilici da podučava pevače, radi kao asistent horskog reditelja, svira klavrsku pratnju, i radi kao asistent dirigent.[4]

Filmsko i televizijsko snimanje[уреди | уреди извор]

1950-te i rad na CBS[уреди | уреди извор]

Godine 1950, Goldsmit je našao posao u CBS-u kao daktilograf u muzičkom odeljenju mreže, kod direktora Lada Glaskina.[4] Tamo je počeo da piše muziku za radio emisije kao što su CBS Radio Workshop, Frontier Gentleman, i Romance. U intervjuu sa Endijem Velezom sa BarnesandNoble.com, Goldsmit je izjavio: „Bilo je to oko 1950. godine. CBS je imao radionicu i jednom nedeljno su zaposleni, bez obzira na njihove talente, da li su bili redari ili daktilografi, proizvodili su radio emisiju. Ali morali ste da budete zaposleni. Trebao im je neko da se bavi muzikom, a ja sam tamo poznavao nekoga ko je rekao da bih bio odličan za ovo. Ja sam se upravo bio oženio i trebao mi je posao, te su lažirali test za kucanje za mene. Onda sam mogao sam da radim ove emisije. Otprilike šest meseci kasnije, muzičko odeljenje je čulo šta radim, svidelo im se i dali su mi posao.“[7] Kasnije je napredovao u snimanju emisija uživo na CBS televiziji kao što je Climax! i Playhouse 90. Takođe je doprineo produkciji više epizoda televizijske serije The Twilight Zone. Ostao je na CBS-u do 1960. godine, nakon čega je prešao u Revue Studios, a zatim u MGM Studios za producenta Normana Feltona, za koga je radio tokom televizije uživo, a kasnije je komponovao muziku za televizijske emisije kao što su Dr. Kildare i The Man from U.N.C.L.E..[4]

Do njegov debija u igranom filmu je došlo kada je komponovao muziku za vestern Black Patch (1957). Nastavio je sa partiturama za filmove kao što su vestern Face of a Fugitive (takođe 1957) i naučnofantastični film City of Fear (1959).[8]

1960-te[уреди | уреди извор]

Goldsmit je deceniju započeo komponujući za televizijske emisije kao što su Dr. Kildare, Gunsmoke, i Thriller, kao i za dramski film The Spiral Road (1960). Međutim, on je počeo da dobija široko priznanje tek nakon svoje intimne muzike za vestern Lonely Are the Brave (1962). Njegovo učešće u ovom filmu bilo je rezultat preporuke kompozitora Alfreda Njumana koji je bio impresioniran Goldsmitovom partiturom u televizijskoj emisiji Thriller i preuzeo je na sebe da preporuči Goldsmita šefu Univerzalovog muzičkog odeljenja, uprkos tome što ga nikada nije sreo.[9] Iste godine, Goldsmit je komponovao uglavnom atonalnu i disonantnu partituru za biografski film Freud (1962) koji se fokusirao na petogodišnji period života psihoanalitičara Sigmunda Frojda. Goldsmitov rad doveo je do toga da je dobio svoju prvu nominaciju za Oskara za najbolju originalnu muziku, iako ga je prevazišao kolega koji je prvi put bio nominovan za muziku, Moris Žar za muziku filma Lawrence of Arabia (takođe 1962). Goldsmit je komponovao muziku za The Stripper (1963), što je bila njegova prva saradnja sa rediteljem Franklinom J. Šafnerom za koga će Goldsmit kasnije raditi na filmovima Planet of the Apes (1968), Patton (1970), Papillon (1973), Islands in the Stream (1977), i The Boys from Brazil (1978).[8]

Nakon uspeha sa muzikom za filmove Lonely Are the Brave i Freud, Goldsmit je komponovao muziku za The Man from U.N.C.L.E. (1964), i radio za filmove kao što su vestern Rio Conchos, politički triler Seven Days in May (oba takođe 1964), romantična drama A Patch of Blue (1965), ratni In Harm's Way (takođe 1965), film o vazdušnoj borbi iz Prvog svetskog rata The Blue Max (1966), ratno-pomorska drama The Sand Pebbles (takođe 1966), triler Warning Shot (1967), vestern Hour of the Gun (takođe 1967) i misterija The Detective (1968).[10] Skoro da nije prihvatio zadatak za The Blue Max kada je gledao finalnu verziju sa producentima, koji su pratili sa Also Sprach Zarathustra Ričarda Štrausa. Rekao je: „Priznajem da je funkcionisalo prilično dobro, ali moja prva reakcija je bila da ustanem i odem sa posla, ali nisam mogao. Jednom kada čujete takvu muziku sa filma, to otežava da proizađete sa vašim sopstvenim rangiranjem, to vam zamagljuje razmišljanje.“[11] Goldsmitove ocene za A Patch of Blue i The Sand Pebbles donele su mu drugu i treću nominaciju za Oskara, respektivno, i obe su bile među 250 nominovanih za najboljih dvadeset pet američkih filmskih partitura Američkog filmskog instituta.[12] Njegove partiture za Seven Days in May i The Sand Pebbles takođe su donele Goldsmitu njegove prve dve nominacije za Zlatni globus za najbolju originalnu muziku 1965. i 1967. godine.[13] Tokom tog vremena komponovao je i za mnoge lakše, komične filmove kao što su porodična komedija The Trouble with Angels (1966), Džejms Bond parodiju Our Man Flint (1966) i njen nastavak In Like Flint (1967) i komediju The Flim-Flam Man (1967).[8]

Filmska muzika[уреди | уреди извор]

2003. godina

  • Looney Tunes: Back in Action
  • Timeline

2002. godina

  • Star Trek X: Nemesis
  • The Sum of All Fears

2001. godina

  • „Posljednji zamak” (The Last Castle)
  • Along Came a Spider

2000. godina

1999. godina

  • "Trinaesti ratnik" (The 13th Warrior)
  • „Posednuće”
  • "Mumija" (The Mummy)

1998. godina

  • Star Trek IX: Insurrection
  • Small Soldiers
  • Mulan
  • U.S. Marshals
  • Deep Rising

1997. godina

1996. godina

  • Star Trek VIII: First Contact
  • The Ghost and the Darkness
  • Chain Reaction
  • Executive Decision
  • City Hall

1995. godina

  • First Knight
  • Powder
  • Congo

1994. godina

  • The Shadow
  • I.Q.
  • Bad Girls
  • The River Wild
  • Angie

1993. godina

  • Bad Girls
  • The Vanishing
  • Six Degrees of Separation
  • Matinee
  • Rudy
  • Dennis the Menace
  • Malice

1992. godina

1991. godina

  • Not Without my Daughter
  • Sleeping with the Enemy

1990. godina

  • Potpuni opoziv (Total Recall)
  • The Russia House
  • Gremlins II: The New Batch

1989. godina

  • Warlock
  • Criminal Law
  • Leviathan
  • Star Trek V: The Final Frontier

1988. godina

1987. godina

  • Innerspace
  • Lionheart
  • Extreme Prejudice

1986. godina

  • Link
  • Hoosiers
  • Poltergeist II: The Other Side

1985. godina

1984. godina

  • Gremlins
  • Supergirl
  • Runaway
  • The Lonely Guy

1983. godina

1982. godina

  • The Secret of N.I.M.H.
  • Night Crossing
  • The Challenge
  • First Blood (Rambo)
  • Poltergeist
  • Inchon

1981. godina

1980. godina

  • Caboblanco

1979. godina

1978. godina

  • The Swarm
  • "Dječaci iz Brazila" (The Boys From Brazil)
  • Damien: Omen II
  • Magic
  • Coma
  • Capricorn One

1977. godina

  • Twilight's Last Gleaming
  • MacArthur
  • The Cassandra Crossing
  • Damnation Alley
  • Islands in the Stream
  • High Velocity

1976. godina

1975. godina

  • The Terrorists
  • The Wind and the Lion
  • The Reincarnation of Peter Proud
  • Take a Hard Ride
  • Breakout

1974. godina

1973. godina

  • Shamus
  • One Little Indian
  • Papillon
  • Ace Eli and Roger of the Skies
  • The Don is Dead

1972. godina

  • The Other
  • The Man

1971. godina

  • The Wild Rovers (Missouri)
  • Escape From the Planet of The Apes
  • The Last Run
  • The Mephisto Waltz

1970. godina

  • The Ballad of Cable Hogue
  • Tora! Tora! Tora!
  • Patton
  • The Travelling Executioner

1969. godina

  • 100 Rifles
  • Justine
  • The Chairman
  • The Illustrated Man

1968. godina

1967. godina

  • Warning Shot
  • In Like Flint
  • The Flim-Flam Man
  • Hour of the Gun

1966. godina

  • The Sand Pebbles
  • Stagecoach
  • Seconds
  • Our Man Flint
  • The Blue Max
  • The Trouble With Angels

1965. godina

  • The Agony and the Ecstasy
  • The Satan Bug
  • In Harm's Way
  • A Patch of Blue
  • Morituri
  • Von Ryan's Express

1964. godina

  • Shock Treatment
  • Fate is the Hunter
  • Rio Conchos
  • Seven Days in May

1963. godina

  • The Prize
  • The List of Adrian Messenger
  • Take Her, She's Mine
  • Lilies in the Field
  • The Stripper

1962. godina

  • The Spiral Road
  • Lonely Are the Brave
  • Freud
  • A Gathering of Eagles

1960. godina

  • Studs Lonigan

1959. godina

  • City of Fear
  • Face of a Fugitive

1957. godina

  • Black Patch

Nagrade i nominacije[уреди | уреди извор]

Džeri Golsmit je s filmom Gremlini (eng. Gremlins) osvojio nagradu Saturn u kategoriji najbolja muzika.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brooks, Vincent, ур. (2006). You Should See Yourself: Jewish Identity in Postmodern American Culture. Rutgers University Press. стр. 96. 
  2. ^ „Jerry Goldsmith Biography (1929–)”. Filmreference.com. Приступљено 16. 2. 2011. 
  3. ^ Goldsmith, Carrie. "Preview of The Aborted Jerry Goldsmith Biography". Приступљено 2011-03-29.
  4. ^ а б в г "Jerry Goldsmith – Archive Interview (entire)" на сајту YouTube by Jon Burlingame. Приступљено 2011-02-16.
  5. ^ Miller, Frank. „Spellbound (1945) Pop Culture 101 – SPELLBOUND”. Turner Classic Movies. 
  6. ^ "Jerry Goldsmith 1989 interview on Sand Pebbles на сајту YouTube. Приступљено 2011-02-18.
  7. ^ Velez, Andy. "Evening the Score" Artist Interview: Jerry Goldsmith Архивирано април 30, 2013 на сајту Wayback Machine BarnesandNoble.com. Retrieved 2011-05-02.
  8. ^ а б в Clemmensen, Christian. Jerry Goldsmith (1929–2004) tribute at Filmtracks.com. Retrieved February 11, 2011.
  9. ^ "Lonely Are The Brave (1962) – Profile of Jerry Goldsmith" на сајту YouTube with Robert Townson. Retrieved 2011-02-10.
  10. ^ "Jerry Goldsmith 1989 interview on Sand Pebbles" на сајту YouTube. Retrieved February 18, 2011.
  11. ^ Thomas, Tony. Music From the Movies. p. 212
  12. ^ AFI's 100 Years Of Film Scores Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine from the American Film Institute. Retrieved 2011-02-10.
  13. ^ Jerry Goldsmith, Best Original Score – Motion Picture Архивирано 2011-07-26 на сајту Wayback Machine nominations and wins at the Golden Globe Awards. Retrieved 2011-02-18.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Thomas, Tony: Music For The Movies (1973)
  • Thomas, Tony: Film Score (1979)
  • Brown, Royal S.: Overtones And Undertones (1994)
  • Büdinger, Matthias: "A Patch Of Goldsmith". In: Soundtrack vol. 8, No. 69, p. 46–48
  • Dupuis, Mauricio: Jerry Goldsmith – Music Scoring for American Movies, Rome, Robin. 2013. ISBN 9788867401888. стр. 265..
  • Riedlinger, Stefan: 50 Best Soundtracks. A guide to the music of Jerry Goldsmith, John Williams, Hans Zimmer and many more with an exclusive interview with Michael J. Lewis. 2018. ISBN 978-1-71770-584-6..

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Džeri Goldsmit na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džeri_Goldsmit&oldid=27675121”