Tetranychus urticae
| Tetranychus urticae | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Подтип: | Chelicerata |
| Класа: | Arachnida |
| Ред: | Trombidiformes |
| Породица: | Tetranychidae |
| Род: | Tetranychus |
| Врста: | T. urticae
|
| Биномно име | |
| Tetranychus urticae C. L. Koch, 1836
| |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
Tetranychus urticae u narodu poznatiji kao crveni pauci ili baštenske grinje (ne mešati sa kokošijim crvenim grinjama, Dermanyssus gallinae) su vrsta grinje koja se hrani biljkama, i smatraju za biljne štetočine. Crveni pauk je najpoznatiji predstavnik porodice Tetranychidae.
Rasprostranjenost[уреди | уреди извор]
Crveni pauci potiču iz Evroazije, ali danas imajukosmopolitsku rasprostranjenost.[1]
Opis[уреди | уреди извор]
.jpg)
Crveni paukovi su izuzetno sićušni, vrlo teško uočljivi glim okom, i to kao crvenkaste i zelenkaste tačkice na lišću i stabljikama biljaka; zrele ženke dosežu svega 0,4 mm dužine.[2] Odrasli crveni pauci, koji se sreću po staklenicima i tropskim i umerenim zonama, pletu finu mrežu na i ispid lišća, te ih je u toj fazi lakše uočiti.
Ekologija[уреди | уреди извор]
Crveni pauci su vrlo polifagni; mogu da se hrane sa stotinama različitih biljaka, uključujući većinu povrćki i prehrambenih useva – kao što su paprike, paradajz, krompir, pasulj, kukuruz, i jagode, ili ornamentalnih biljaka kao što su ruže.[2] U pitanju je najrasprostranjenija štetočina Indijskog Ginsenga.[3] Polažu jaja na listovima, i predstavljaju pretnju biljkama domaćinima, jer sisaju sadžaj lista ćeliju po ćeliju, što ostavlja sićušne blede tačkice ili ožiljke na mestima gde su zelene epidermalne ćelije uništene. Iako je pojedinačna lezija jako sitna, napad stotina i hiljada crvenih paukova, ostavlja hiljade sitnih lezija, što onda značajno smanjuje sposobnost takvog lista da fotosintetizuje, i može dovesti do smrti biljke .
Prirodni predator crvenih paukova je Phytoseiulus persimilis, takođe sićušan crveni pauk, koji se često namerno pušta na zaražene biljke, kao metoda biološke kontrole, pošto se ovaj pauk isključivo hrani baštenskim grinjama.[2]
Osim nekih vrsta biljnih vaši, Baštenske grinje su jedina životinjska vrsta, poznata po tome što može da sintetizuje karotenoide. Kao i u slučaju biljnih vaši, gen za sintetizovanje karotenoida je najverovatnije stečen horizontalnim transferom gena od gljiva.[4][5]
Životni ciklus[уреди | уреди извор]
T. urticae se razmnožava arhenotokijom, što je oblik partenogeneze gde se neopložđena jajašca razvijaju u mužjacima.[6]
Jajašce T. urticae je poluprovidno, i izgleda kao sitna perlica.[1] Izleže se u larvu, i slede dve nimfne faze: protonimfa, i zatim deutonimfa, koja može imati i neaktivnu fazu. Odrasli predstavnici su uglavnom bledo zeleni tokom cele godine, dok su starije generacije crvene; ženke preživljavaju zimu u zimskom snu.
Izbegavanje rodbinskog parenja[уреди | уреди извор]
Rodbinsko parenje je nepovoljno za zdravlje T. urticae.[7] Takvi potomci se razvijaju mnogo sporije od zdravih, dok su takve ženke manje plodne. Navodno, ženke T. urticae imaju sposobnost da prepoznaju rođake i tako imaju sposobnost da izbegnu parenje sa rođacima izborom partnera.
Genomika[уреди | уреди извор]
Genom T. urticae je u celosti sekvenciran 2011-e godine, te je prvi genom ikada sekvenciran od bilo koje heliserate.[8]
Galerija[уреди | уреди извор]
-
-
-
Kolonija baštenskih grinja -
-
Šteta naneta napadom crvenih paukova -
Phytoseiulus persimilis, predator koji se hrani baštenskim grinjama
.jpg)
.jpg)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Raworth DA, Gillespie DR, Roy R, Thistlewood HM (2002). „Tetranychus urticae Koch, twospotted spider mite (Acari: Tetranychidae)”. Ур.: Mason PG, Huber JT. Biological Control Programmes in Canada, 1981–2000. CAB International. стр. 259—265. ISBN 978-0-85199-527-4.
- ^ а б в Fasulo, Thomas R.; Denmark, H. A. (decembar 2009). „Twospotted spider mite”. Featured Creatures. University of Florida / Institute of Food and Agricultural Sciences. Приступљено 20. 5. 2011.
- ^ „First record of the carmine spider mite, Tetranychus urticae, infesting Withania somnifera in India” (PDF). Journal of Insect Science. 12 (50): 50. 2012. PMC 3476950
. PMID 22970740. doi:10.1673/031.012.5001.
- ^ „Horizontally transferred fungal carotenoid genes in the two-spotted spider mite Tetranychus urticae”. Biology Letters. 8 (2): 253—7. april 2012. PMC 3297373 . PMID 21920958. doi:10.1098/rsbl.2011.0704.
- ^ „Tetranychus urticae”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 114 (29): E5871—E5880. jul 2017. PMC 5530703 . PMID 28674017. doi:10.1073/pnas.1706865114.
- ^ „Cytological studies of the two-spotted spider mite Tetranychus urticae Koch (Tetranychidae, trombidiformes). I: Meiosis in eggs.”. Genetica. 46 (4): 445—56. decembar 1976. doi:10.1007/BF00128090.
- ^ „Mate choice promotes inbreeding avoidance in the two-spotted spider mite”. Experimental & Applied Acarology. 54 (2): 119—24. jun 2011. PMC 3084432 . PMID 21400191. doi:10.1007/s10493-011-9431-y.
- ^ „The genome of Tetranychus urticae reveals herbivorous pest adaptations”. Nature. 479 (7374): 487—92. novembar 2011. Bibcode:2011Natur.479..487G. PMC 4856440 . PMID 22113690. doi:10.1038/nature10640.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Tetranychus urticae на Викимедијиној остави- MEMS Movie Gallery Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2015), spider mite used for demonstrating microelectromechanical systems technology
