Čili (biljka)

С Википедије, слободне енциклопедије

Čili
Čili
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Solanales
Породица: Solanaceae
Племе: Capsiceae
L.
Род: Capsicum
L.
Varieties and Groups
Синоними[2]
Sinonimi
  • Capsicum buforum Salisb.
Čili paprike kubanela

Čili (chilli)[3] je plod različitih tropskih vrsta paprike[4] (uključujući i neke varijetete nama poznate domaće paprike) s vrlo sitnim plodovima koji se suše i melju u prah. Dugi svega 4 cm, boje žute, zelene, narančaste ili crvene, a imaju nadasve ljuti ukus. Kada se komuške osuše i samelju dobije se kajenski biber.

Naziv "čili" potiče od španske reči chile za tu vrstu paprike, budući da su je Španci donijeli u Europu za vreme Kolumbovih putovanja. Šarenilo naziva proizlazi iz doba kada se čili dopremao iz portugalskih i španskih kolonija u Južnoj Americi, Inidiji i Africi, gde se i danas uzgaja.[5]

Čili ima izvanredno oštar ukus, pa je dvadesetak puta jači od obične ljute paprike. Ukus mu je međutim manje aromatičan i pikantan, boja mnogo bleđa. Glavni sastojak koji mu daje specifičnu ljutinu je kapsaicin, materija koja pokazalo se snižava nivoe holesterola i triglicerida u krvi, sprečava grušanje krvi, jača imunitet i ima afrodizijačka, antibakterijska i fungicidna svojstva.

Upotrebljava se za začinjanje jela od povrća, pikantnih umaka, namaza, kao dodatak kravljem siru, variva od paprika i pasulja, a važni je sastojak popularnog meksičkog jela chili con carne. Sastavni je deo svih ljutih pikantnih umaka poput karija, tabasko umaka, meksičkih salsa. Može se kombinovati i sa slatkim namirnicama.

Veruje se da je čili paprika nastala negde u Centralnoj ili Južnoj Americi.[6][7][8] i prvobitno je uzgajana u Meksiku.[9] Nakon Kolumbijske razmene, mnoge sorte čili paprike proširile su se širom sveta. One se koriste za hranu i za tradicionalnu medicinu. Ovo je dovelo do širokog spektra sorti, uključujući annuum vrste, sa glabriuskulum sortom i grupom sorti iz Novog Meksika, kao i vrste bakatum, kineske, fruteskens i pubeskens.

Veruje se da sve sorte koje se uzgajaju u Severnoj Americi i Evropi potiču od Capsicum annuum i imaju bele, žute, crvene ili ljubičaste do crnih plodova. U 2019. svetska proizvodnja sirove zelene čili paprike iznosila je 38 miliona tona, a Kina je proizvela polovinu.[10]

Čili u ishrani[уреди | уреди извор]

Čili, sveži ili u prahu, koristi se prvenstveno kao začin u pripremi slanih jela, ali i deserata i napitaka.U svim svetskim kuhinjama poznati su ljuti umaci sa čilijem. Indonezija ima začinski prilog sambal od slatke paprike, čilija i ribljeg umaka, Tajland ljuti umak nam prik, Meksiko salsu, umak na bazi rajčice s lukom, svežim kolijanderom i čilijem. Za marinadu mesa za roštilj može se pripremiti i "čili džem", umak od slatke crvene paprike, čili papričica, luka, ulja, šećera i limunova soka.

Čili kao lek[уреди | уреди извор]

Američki starosedeoci od davnina upotrebljavaju čili papriku kao lek. Koristi se i u indijskoj,kineskoj, japanskoj i korejskoj medicini, za stimulaciju apetita, bolove u mišićima i povreda. U Evropi i Americi koriste se preparati za spoljašnju uporabu- melemi, gelovi i obloge, za smanjenje bolova vezanih za osteoartritis, reumatoidni artritis, bolove u mišićima i zglobovima i za poboljšanje cirkulacije. Capsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice svijeta. Pokazalo se da ljute papričice smanjuju razinu holesterola i triglicerida te sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Kulture koje široko primjenjuju čili imaju puno manji postotak srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze. Prema ayurvedi, ljuti ukus stimulira apetit i poboljšava probavu. Hrana koja se dobro probavlja daje telu neophodne nutrijente i energiju, dok hrana koja se ne probavlja dobro, stvara toksine. Zbog toga, prema ayurvedi, dobra probava je ključna za naše zdravlje. Redovni unos čilija može sprečiti dijabetes tipa 2. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, govori o tome da redovni unos čilija smanjuje potrebu organizma za lučenjem insulina kojim se smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka.

Istorija[уреди | уреди извор]

Grčarija koja je imala pozitivan test za tragove Capsicum sp. ostataka, i koja je eskavirana kod Čijape de Korzo u južnom Meksiku potiče iz srednjeg do kasnog preklasičnog perioda (400. p. n. e. do 300.)

Capsicum plodovi su bili deo ljudske ishrane od oko 7.500 p. n. e, i jedan su od najstarijih kultiviranih useva u Amerikama.[11] Kultiviranje čilija vodi poreklo iz severoistočnog Meksika od pre nekih 6.000 godina.[12][13] Čili je bio jedna od prvih samo-oprašivanih useva kultiviranih u Meksiku, Centralnoj Americi, i delovima Južne Amerike.[11][14]

Peru ima najveću raznolikost kultivisanih vrsta roda Capsicum, jer je centar diverzifikacije gde su sorte svih pet domestikacija uvedene, uzgajane i konzumirane u pretkolumbovsko doba.[15] Najveća raznolikost divljih Capsicum paprika se konzumira u Boliviji. Bolivijski potrošači razlikuju dva osnovna oblika: ulupikas, vrste sa malim okruglim plodovima uključujući C. eximium, C. cardenasii, C. eshbaughii, i C. caballeroi landraces; i arivivis sa malim izduženim plodovima uključujući C. baccatum var. baccatum i C. chacoense varijetete.[15]

Prenos u Evropu[уреди | уреди извор]

Kada su Kristofer Kolumbo i njegova posada stigli do Kariba, bili su prvi Evropljani koji su naišli na biljke roda Capsicum. Zvali su ih „paprike“ jer, kao i crni biber iz roda Piper poznatog u Evropi, imaju jak, ljut ukus za razliku od drugih namirnica.[16]

Galerija[уреди | уреди извор]

  • U Habanero chili je poznat po svojoj jedinstvenoj kombinaciji intenzivnog ukusa, mirisa i toplote
    U Habanero chili je poznat po svojoj jedinstvenoj kombinaciji intenzivnog ukusa, mirisa i toplote
  • Žena uklanja žile i seme od sušenog čilija u San Pedro Atokpanu, Meksiko Siti
    Žena uklanja žile i seme od sušenog čilija u San Pedro Atokpanu, Meksiko Siti
  • Suve čili paprike sa pahuljicama i sveže papričice
    Suve čili paprike sa pahuljicama i sveže papričice
  • Sušeni čili u , Jogjakarti, Indonezija
    Sušeni čili u , Jogjakarti, Indonezija
  • Čili- biber vino iz Virdžinije
    Čili- biber vino iz Virdžinije
  • Sušeni tajlandski čili „ptičije oko” (bird's eye chili)
    Sušeni tajlandski čili „ptičije oko” (bird's eye chili)
  • Crni biser sorta ima okrugli crni plod koje sazreva u jarko crveni
    Crni biser sorta ima okrugli crni plod koje sazreva u jarko crveni
  • Nezreli čili na terenu
    Nezreli čili na terenu
  • Skoč bonet čili paprika na Karipskom tržištu
    Skoč bonet čili paprika na Karipskom tržištu
  • Čili paprika sušena u Katmandu, Nepal
    Čili paprika sušena u Katmandu, Nepal
  • Čili paprika sos u tradicionalnom restoranu u Amanu, Jordan
    Čili paprika sos u tradicionalnom restoranu u Amanu, Jordan
  • Zeleni čili
    Zeleni čili

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Čili (biljka)”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. 
  2. ^ „Capsicum annuum L. — The Plant List”. www.theplantlist.org. 
  3. ^ Dasgupta RR (8. 5. 2011). „Indian chilli displacing jalapenos in global cuisine”. The Economic Times. 
  4. ^ „HORT410. Peppers – Notes”. Purdue University Department of Horticulture and Landscape Architecture. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 20. 10. 2009. „Common name: pepper. Latin name: Capsicum annuum L. ... Harvested organ: fruit. Fruit varies substantially in shape, pericarp thickness, color and pungency.” 
  5. ^ Dasgupta, Reshmi R (08. 05. 2011). „Indian chilli displacing jalapenos in global cuisine – The Economic Times”. The Times Of India. 
  6. ^ Mishan, Ligaya. „How The Chili Became Hot”. The New York Times. Приступљено 1. 10. 2022. 
  7. ^ Pickersgill B (децембар 1971). „Relationships Between Weedy and Cultivated Forms in Some Species of Chili Peppers (Genus Capsicum)”. Evolution; International Journal of Organic Evolution. 25 (4): 683—691. PMID 28564789. S2CID 205772121. doi:10.1111/j.1558-5646.1971.tb01926.x. 
  8. ^ Katherine C, Christine H (16. 12. 2014). „A Systematic Approach to Species-Level Identification of Chile Pepper (Capsicum spp.) Seeds: Establishing the Groundwork for Tracking the Domestication and Movement of Chile Peppers through the Americas and Beyond”. Economic Botany. New York Botanical Garden Press. 68 (3): 316—336. JSTOR 43305668. S2CID 36556206. doi:10.1007/s12231-014-9279-2. Приступљено 11. 2. 2022. 
  9. ^ Kraft KH, Brown CH, Nabhan GP, Luedeling E, Luna Ruiz J, Coppens d'Eeckenbrugge G, et al. (април 2014). „Multiple lines of evidence for the origin of domesticated chili pepper, Capsicum annuum, in Mexico”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111 (17): 6165—6170. Bibcode:2014PNAS..111.6165K. PMC 4035960 Слободан приступ. PMID 24753581. doi:10.1073/pnas.1308933111 Слободан приступ. 
  10. ^ „Green chili production in 2019; Crops/World Regions/Production Quantity/Green Chillies and Peppers from pick lists”. UN Food and Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2021. Приступљено 12. 12. 2021. 
  11. ^ а б Bosland, P. W. (1998). „Capsicums: Innovative uses of an ancient crop”. Ур.: J. Janick. Progress in New Crops. Arlington, VA: ASHS Press. стр. 479—487. Приступљено 23. 12. 2010. 
  12. ^ Kraft, K. H.; Brown, C. H.; Nabhan, G. P.; Luedeling, E.; Luna Ruiz, J. D.; Coppens d'Eeckenbrugge, G.; Hijmans, R. J.; Gepts, P. (2014). „Multiple lines of evidence for the origin of domesticated chili pepper, Capsicum annuum, in Mexico”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111 (17): 6165—6170. PMC 4035960 Слободан приступ. PMID 24753581. doi:10.1073/pnas.1308933111. 
  13. ^ „Birthplace of the domesticated chili pepper identified in Mexico”. EurekaAlert, American Association for the Advancement of Science. 21. 04. 2014. 
  14. ^ Carrizo García, Carolina; Barfuss, Michael H. J.; Sehr, Eva M.; Barboza, Gloria E.; Samuel, Rosabelle; Moscone, Eduardo A.; Ehrendorfer, Friedrich (јул 2016). „Phylogenetic relationships, diversification and expansion of chili peppers ( Capsicum , Solanaceae)”. Annals of Botany (на језику: енглески). 118 (1): 35—51. ISSN 0305-7364. PMC 4934398 Слободан приступ. PMID 27245634. doi:10.1093/aob/mcw079. 
  15. ^ а б van Zonneveld M, Ramirez M, Williams DE, Petz M, Meckelmann S, Avila T, et al. (2015). „Screening Genetic Resources of Capsicum Peppers in Their Primary Center of Diversity in Bolivia and Peru”. PLOS ONE. 10 (9): e0134663. Bibcode:2015PLoSO..1034663V. PMC 4581705 Слободан приступ. PMID 26402618. doi:10.1371/journal.pone.0134663 Слободан приступ. 
  16. ^ Bosland PW, Votava E (2000). Peppers: Vegetable and Spice Capsicums (на језику: енглески). New York City: CABI. стр. 1. ISBN 9780851993355. Приступљено 29. 11. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Čili na Vikimedijinoj ostavi.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čili_(biljka)&oldid=27673930”