Ђозуе Кардучи

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђозуе Кардучи
Ђозуе Кардучи
Лични подаци
Пуно имеЂозуе Кардучи
Датум рођења(1835-07-27)27. јул 1835.
Место рођењаВал ди Кастело, Велико војводство Тоскана
Датум смрти16. фебруар 1907.(1907-02-16) (71 год.)
Место смртиБолоња, Краљевина Италија
ОбразовањеУниверзитет у Пизи
НаградеНобелова награда за књижевност

Ђозуе Кардучи (итал. Giosuè Carducci; Вал ди Кастело крај Луке, 27. јул 1835Болоња, 16. фебруар 1907), био је италијански песник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ђозуе Кардучи, италијански књижевник, рођен је 27. јула 1835. године у Валдикастелу у Тоскани. Веома рано се усмерио на проучавање грчких и римских писаца, као и италијанских класика попут Дантеа, Таса и Алфиериа. Након дипломирања на Универзитету у Пизи и предавања по средњим школама, постављен је за професора на Универзитету Болоње. Ђозуе Кардучи је био активан и у политичком животу и обављао је функцију члана сената. Његово дело се истиче по споју духовне ширине и дисциплине античких и римских писаца, снажног политичко-револуционарног патоса, лирско-меланхоличне интонације и сатиричног контекста. Поред писања, Кардучи је био изузетан преводилац, преводећи дела као што су Хомер, Гете, Хајне и Клопшток. Његова најпознатија песма, "Химна Сатани", представља метафоричну критику католичке цркве и клера, користећи лик Сатане као персонификацију рационалних, креативних и животних принципа, буђења поретка и мере.[1] Кардучи који је у младости је био републиканац, а касније монархиста је основао неокласицистички књижевни покрет који поезијом реагује на романтизам свога доба. У њему се осећа историјско патриотска тенденција, као и парнасовски одраз и веза са савременим европским струјањима. Поезији, која му је 1906. године донела Нобелову награду за књижевност[2], највише је допринео збирком Нови стихови. Такође је познат и као критичар и прозни писац. Ђозуе Кардучи је преминуо у Болоњи 16. фебруара 1907. године, оставивши за собом значајно књижевно наслеђе. Иако је умро у Болоњи, он је по својој жељи сахрањен у Кастелвекију, а кућа у којој је живео је претворена у музеј.[3]

Познате песме[уреди | уреди извор]

  • На задушнице
  • Химна Сатани
  • Зимска ноћ
  • За Ану Виванти
  • Визија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ђозуе Кардучи”. Поезија суштине. Приступљено 13. 10. 2023. 
  2. ^ „Ђозуе Кардучи : добитник Нобелове награде за књижевност 1906. године”. Дигитална БМС. Приступљено 13. 10. 2023. 
  3. ^ „ĐOVANI PASKOLI, PESNIK S TRI RADNA STOLA”. Sarajevske sveske. Приступљено 13. 10. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]