Јакобинска диктатура
Јакобинска диктатура или период терора је Француске револуције од 5. септембра 1793. до 28. јула 1794. године када су се на власти налазили јакобинци предвођени Максимилијаном Робеспјером.[1] Јакобинску диктатуру карактерише "режим гиљотине" у којем је страдало преко 25.000 људи широм Француске.
Међу историчарима постоје неслагања око тога када је тачно почео „терор“. Неки сматрају да је почео тек 1793. године, дајући датум 5. септембар,[2] јун[3] или март, када је Револуционарни суд основан. Други, међутим, наводе раније време Септембарских масакара 1792, или чак јула 1789, када се догодило прво убиство револуције.[а]
Термин „терор” који се користи за описивање тог периода увела је Термидорска реакција која је преузела власт након пада Максимилијана Робеспјера у јулу 1794. године,[2][3] да би дискредитовала Робеспјера и оправдала своје поступке.[4] Данас постоји консензус међу историчарима да су изузетне револуционарне мере настављене и након Робеспијерове смрти, а овај период који је уследио сада се назива „Бели терор“.[5] До тада су 16.594 званичне смртне казне изречене широм Француске од јуна 1793. године, од којих је 2.639 било само у Паризу;[3][6] а додатних 10.000 је умрло у затвору, без суђења, или услед обе ове околности.[7]
Терор[уреди | уреди извор]
Револуцијом од 31. маја до 2. јуна 1793. године јакобинци преузимају власт од жирондинаца и заводе диктатуру. Ситна буржоазија и сиротиња су преузеле власт. Диктатура се огледала у чињеници да су чланови Конвента, односно јакобинци сјединили законодавну, извршну и судску власт. Да би спасили Француску од спољних непријатеља, увели су општи мобилизацију и народну војску. Коначно су укинули сва феудална права и уништили све документе о феудалним обавезама. Почетком 1794. године успели су да протерају непријатеље са своје територије. Увели су нови, демократски устав (1793) који је предвиђао опште право гласа, федерално уређење, изгласавање важних закона путем референдума, слободу штампе, личне слободе...
Најзначајнија личност Јакобинске диктатуре био је Максимилијан Робеспјер. Парижани су га звали "неподмитљиви". Био је оличење ситне буржоазије и доносио је најреволуционарније одлуке. Радикалнија крила, ебертовце и бесне послао је на гиљотину. Тиме је револуција почела да "прождире" своју децу. Дантон, као штићеник имућне буржоазије, послат је на гиљотину. Са њим је погубљен и Камиј Димулен и многи други.
Крај диктатуре[уреди | уреди извор]
Робеспјер се заносио идејом да може у потпуности преуредити друштво. Увео је нови републикански календар и покушао да стави науку у службу Револуције. Покушао је такође и да преуреди цркву уводећи култ "Врховног бића". Због максимирања надница диктатуром није било задовољно ни богато грађанство, али ни сиротиња. Међутим, најгоре од свега било је пооштравање терора. Чак се ни чланови Комитета јавног спаса нису осећали сигурним од самовоље Робеспјера, Сен Жиста и Кутона. Чланови Комитета сковали су заверу против њих и извршили државни удар. Након слабог отпора, вође јакобинаца су ухапшене, а 28. јула 1794. године послате на гиљотину (Термидорска реакција). Термидорци, нови господари Конвента, укинули су установе диктатуре.
Види још[уреди | уреди извор]
- Француска револуција
- Револуција од 31. маја до 2. јуна 1793. године
- Термидорска реакција
- Бели терор (Француска револуција)
- Француски револуционарни календар
- Максимилијан Робеспјер
- ^ The dates July 1789, September 1792 and March 1793 are given as alternatives in Martin, Jean-Clément (2010). La Terreur, part maudite de la Révolution [The Terror: Cursed Period of the Revolution]. Découvertes Gallimard (на језику: француски). 566. Paris: Gallimard. стр. 14—15.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 67. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ а б „Reign of Terror”. Encyclopædia Britannica (2015). Приступљено 19. 4. 2017.
- ^ а б в Linton, Marisa. „The Terror in the French Revolution” (PDF). Kingston University. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 1. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2011.
- ^ Jean-Clément Martin, La Terreur, part maudite de la Révolution, Découvertes/Gallimard, 2010, pp. 14–15.
- ^ Michel Biard et Hervé Leuwers, "Visages de la Terreur", in Michel Biard et Hervé Leuwers (ed.), Visages de la Terreur. L'exception politique de l'an II, Paris, Armand Colin, 2014, pp. 5–14.
- ^ Linton, Marisa (август 2006). „Robespierre and the terror: Marisa Linton reviews the life and career of one of the most vilified men in history.”. History Today. 8 (56): 23. Приступљено 28. 4. 2017.
- ^ „Reign of Terror”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 24. 2. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Историја за трећи разред гимназије, друштвено-језички смер - Радош Љушић (139)
- Bloy, Marjorie. "The First Coalition 1793-1797." A Web of English History. Accessed 21 October 2018. http://www.historyhome.co.uk/c-eight/france/coalit1.htm Архивирано 8 октобар 2018 на сајту Wayback Machine.
- Leopold, II, and Frederick William. "The Declaration of Pillnitz (1791)." French Revolution. 27 February 2018. Accessed 26 October 2018. https://alphahistory.com/frenchrevolution/declaration-of-pillnitz-1791/ Архивирано 3 децембар 2022 на сајту Wayback Machine.
- McLetchie, Scott. "Maximilien Robespierre, Master of the Terror." Maximilien Robespierre, Master of the Terror. Accessed 23 October 2018. http://people.loyno.edu/~history/journal/1983-4/mcletchie.htm#22 Архивирано 5 децембар 2017 на сајту Wayback Machine.
- Montesquieu. "Modern History Sourcebook: Montesquieu: The Spirit of the Laws, 1748." Internet History Sourcebooks. Accessed 23 October 2018. https://sourcebooks.fordham.edu/mod/montesquieu-spirit.asp Архивирано 31 октобар 2018 на сајту Wayback Machine.
- Ozouf, Mona (1984). „War and Terror in French Revolutionary Discourse (1792-1794)”. The Journal of Modern History. 56 (4): 580—597. JSTOR 1880323. S2CID 153782457. doi:10.1086/242733.
- Popkin, Jeremy D. (2016). A Short History of the French Revolution. Routledge. ISBN 978-1-315-50892-4.
- "Robespierre, "On Political Morality"," Liberty, Equality, Fraternity, accessed 19 October 2018, http://chnm.gmu.edu/revolution/d/413 Архивирано 30 октобар 2018 на сајту Wayback Machine.
- Rothenberg, Gunther E. (1988). „The Origins, Causes, and Extension of the Wars of the French Revolution and Napoleon”. The Journal of Interdisciplinary History. 18 (4): 771—793. JSTOR 204824. doi:10.2307/204824.
- ""Terror Is the Order of the Day"," Liberty, Equality, Fraternity, accessed 26 October 2018, http://chnm.gmu.edu/revolution/d/416 Архивирано 23 јун 2020 на сајту Wayback Machine.
- Voltaire. "Voltaire, Selections from the Philosophical Dictionary." Omeka RSS. Accessed 23 October 2018. http://chnm.gmu.edu/revolution/d/273/ Архивирано 29 јануар 2020 на сајту Wayback Machine.
- Cléry, Jean-Baptiste; Henry Essex Edgeworth (1961) [1798]. Sidney Scott, ур. Journal of the Terror. Cambridge: Cambridge University Press. OCLC 3153946.
- Andress, David (2006). The Terror: The Merciless War for Freedom in Revolutionary France. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-27341-5.
- Andress, David; Popkin, Jeremy (2015). Revolution and Changing Identities in France, 1789-99. Oxford University Press.
- Baker, Keith M. François Furet, and Colin Lucas, eds. (1987) The French Revolution and the Creation of Modern Political Culture, vol. 4, The Terror (London: Pergamon Press, 1987)
- Beik, William (август 2005). „The Absolutism of Louis XIV as Social Collaboration: Review Article”. Past and Present. 188: 195—224. doi:10.1093/pastj/gti019
. - Censer, Jack, and Lynn Hunt (2001). Liberty, Equality, Fraternity: Exploring the French Revolution. University Park, PA: Pennsylvania State University Press.
- Hunt, Lynn (1984). Politics, Culture, and Class in the French Revolution
. Berkeley: University of California Press. - Gough, Hugh. The terror in the French revolution (London: Macmillan, 1998)
- Hibbert, Christopher (1981). The Days of the French Revolution. New York: Quill-William Morrow. ISBN 978-0-688-16978-7.
- Kerr, Wilfred Brenton (1985). Reign of Terror, 1793–1794. London: Porcupine Press. ISBN 978-0-87991-631-2.
- Kennedy, Emmet (1989). A Cultural History of the French Revolution. Yale University Press. ISBN 978-0-300-04426-3.
- Linton, Marisa (август 2006). „Robespierre and the terror: Marisa Linton reviews the life and career of one of the most vilified men in history, (Maximilien Robespierre)(Biography)”. History Today. 8 (56): 23.
- Linton, Marisa, Choosing Terror: Virtue, Friendship and Authenticity in the French Revolution (Oxford University Press, 2013).
- Loomis, Stanley (1964). Paris in the Terror. New York: Dorset Press. ISBN 978-0-88029-401-0.
- McLetchie, Scott. "Maximilien Robespierre, Master of the Terror." Maximilien Robespierre, Master of the Terror. Accessed 23 October 2018. http://people.loyno.edu/~history/journal/1983-4/mcletchie.htm#22 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2017).
- Moore, Lucy (2006). Liberty: The Lives and Times of Six Women in Revolutionary France. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-720601-8.
- Palmer, R. R. (2005). Twelve Who Ruled: The Year of the Terror in the French Revolution. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12187-1.
- Reinberg, M; Chaouat, Bruno; Brewer, Daniel; Brewer, Maria; Schlte-Sasse, Jochen (2010). Modernity and Ethics: The Ghost of Terror in the French Thought.
- Schama, Simon (1989). Citizens: A Chronicle of the French Revolution. New York: Alfred A. Knopf. стр. 678—847. ISBN 978-0-394-55948-3.
- Scott, Otto (1974). Robespierre, The Fool as Revolutionary – Inside the French Revolution. Windsor, New York: The Reformer Library. ISBN 978-1-887690-05-8.
- Shadow (9. 2. 1870). „The "Reign of Terror"”. The New York Times.
- Shulim, Joseph I. (1977). „Robespierre and the French Revolution”. The American Historical Review. 82 (1): 20—38. JSTOR 1857136. doi:10.2307/1857136.
- Soboul, A. (1954). „Robespierre and the Popular Movement of 1793-4”. Past & Present. 5 (5): 54—70. JSTOR 649823. doi:10.1093/past/5.1.54.
- Steel, Mark (2003). Vive La Revolution. London: Scribner. ISBN 978-0-7432-0806-2.
- Reviewed by Adam Thorpe in The Guardian, 23 December 2006.
- Sutherland, D.M.G. (2003) The French Revolution and Empire: The Quest for a Civic Order pp. 174–253
- Thoral, Marie-Cécile (2011). From Valmy to Waterloo. ISBN 978-1-349-32253-4. doi:10.1057/9780230294981.
- Wahnich, Sophie (2016). In Defence of the Terror: Liberty or Death in the French Revolution (Reprint изд.). Verso. ISBN 978-1784782023.
- Reviewed by Ruth Scurr in The Guardian, 17 August 2012
- Weber, Caroline (1. 1. 2003). Terror and Its Discontents: Suspect Words in Revolutionary France. U of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3887-1.
- Kafker, Frank, James M. Lauz, and Darline Gay Levy (2002). The French Revolution: Conflicting Interpretations. Malabar, FL: Krieger Publishing Company.
- Rudé, George (1976). Robespierre: Portrait of a Revolutionary Democrat. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-60128-8. A Marxist political portrait of Robespierre, examining his changing image among historians and the different aspects of Robespierre as an 'ideologue', as a political democrat, as a social democrat, as a practitioner of revolution, as a politician and as a popular leader/leader of revolution, it also touches on his legacy for the future revolutionary leaders Vladimir Lenin and Mao Zedong.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- "The Terror" from In Our Time (BBC Radio 4)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
