Јела

Јела; Временски распон: Креда — данас
	женске шишарке и четине, Abies koreana
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Потпородица:	Abietoideae
Род:	Abies; Mill.
Типска врста
	Abies alba Mill.;
секције
	Abies Miller; Amabilis (Matzenko) Farjon et Rushforth; Balsamea Engelm. emend. Farjon et Rushforth; Bracteata Engelm. emend. Sargent; Grandis Engelm. emend. Farjon et Rushforth; Momi Franco; Nobilis Engelm.; Oiamel Franco; Piceaster Spach emend. Farjon et Rushforth; Pseudopicea Hickel emend. Farjon et Rushforth;
	ареал јеле на источној хемисфери
	ареал јеле на западној хемисфери

Јела (лат. Abies, по латинском називу беле јеле)^[2] је род зимзеленог четинарског дрвећа из породице борова (Pinaceae). Обухвата 51 врсту^[3] распрострањених у планинама северне хемисфере.^[4] Род јела се дели у 10 секција, од којих су само две присутне у Европи — Abies и Piceaster.

Мушке цвасти су разнолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих. Семе са крилом садржи смоне кесице. Ембрион са 4—10 котиледона. Основни број хромозома је n=12.

Опис[уреди | уреди извор]

Јеле су високо зимзелено дрвеће пирамидалног хабитуса.^[5] Зрела стабла јеле могу достићи висину и до 80 m. Од осталих родова у породици борова јеле се разликују карактеристичним лисним ожиљком, начином повезивања листа (четине) са стаблом, као и карактеристикама шишарке. Најсроднији род је род кедрова. Четине јеле, за разлику од осталих четинара, су на доњем крају кружно проширене.

Мушке цвасти су ресолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих.^[5] Семе са крилом садржи смоне кесице. Ембрион са 4—10 котиледона. Основни број хромозома је n=12.^[3]

Ареал[уреди | уреди извор]

Ареал рода јела простире се кроз суптропску, умерену и хладну климатску зону северне Земљине хемисфере. Центри диверзитета (највећи број врста) налазе се у источној Азији (падине Хималаја) и западним деловима Северне Америке. Сем ових, додатни центар распростирања рода је југоисточна Европа. Ареали појединачних врста се у овим областима преклапају, и између врста долази до хибридизације.^[6]

Седам врста јела има реликтан карактер савременог ареала. На основу истраживања ових ареала и фосилних налаза, сматра се да је род јела настао средином креде, а да су на његово распростирање по северној хемисфери утицале орогенезе (издизања Алпа, Хималаја и Стеновитих планина), појава монсуна и ледена доба.^[1]

Врсте јела (по секцијама)[уреди | уреди извор]

Најстарији полен који се може приписати овом роду датира из касне креде у Сибиру, са записима о листовима и репродуктивним органима широм северне хемисфере од еоцена па надаље.^[7]

Филогенија рода Abies^[8]^[9]

(Pseudotorreya)	A. bracteata (Don) Poit.

(Religio)

section

A. mariesii Masters

	A. amabilis (Douglas ex Loudon) Forbes

	A. procera Rehder

Amabilis

section

A. magnifica Murray

Nobiles

section

A. concolor (Gordon) Lindley ex Hildebr.

A. jaliscana (Martínez) Mantilla, Shalisko & Vázquez

A. guatemalensis Rehder

A. hickelii Flous & Gaussen

A. flinckii Rushforth

A. vejarii Martínez

A. durangensis Martínez

A. religiosa (Kunth) von Schlechtendal & von Chamisso

A. hidalgensis Debreczy, Rácz & Guízar

	A. grandis (Douglas ex Don) Lindley

	A. lowiana (Gordon) Murray

Grandes

(Abies)

section

A. alba Miller

A. pinsapo Boiss.

A. cephalonica Loudon

A. nebrodensis (Lojac.) Mattei

A. nordmanniana (Steven) Spach

A. numidica de Lannoy ex Carrière

	A. ×borisii-regis Mattf.

	A. cilicica (Antoine & Kotschy) Carrière

Abies

section

A. lasiocarpa (Hooker) Nuttall

	A. ernestii Rehder

	A. balsamea (von Linné) Miller

Balsamea

section

	A. firma Siebold & Zuccarini

	A. sibirica Ledeb.

Sibiria

section

A. fanjingshanensis Huang, Tu & Fang

A. ziyuanensis Fu & Mo

series

A. kawakamii (Hayata) Itô

A. chensiensis van Tieghem

A. squamata Masters

A. beshanzuensis Wu

A. pindrow (Royle ex Don) Royle

	A. recurvata Masters

	A. fargesii Franchet

Squamatae

series

A. koreana Wilson

A. nephrolepis (Trautvetter ex Maxim.) Maxim.

	A. holophylla Maxim.

	A. sachalinensis (Schmidt) Masters

	A. fabri (Masters) Craib

	A. veitchii Lindley

A. fraseri (Pursh) Poiret

A. delavayi Franchet

	A. densa Griffith

	A. spectabilis (Don) de Mirbel

A. nukiangensis Cheng & Fu

A. ferreana Bordères & Gaussen

A. forrestii Coltm.-Rog.

A. georgei Orr

	A. homolepis Siebold & Zuccarini

	A. yuanbaoshanensis Lu & Fu

Spectabiles

Pseudopicea

Abies Sect. Abies[уреди | уреди извор]

Abies alba (бела јела)
Abies borisii-regis (бугарска јела)
Abies cephalonica (грчка јела)
Abies cilicica (киликијска јела)
Abies nebrodensis (сицилијанска јела)
Abies nordmanniana (кавкаска јела)

Abies Sect. Amabilis[уреди | уреди извор]

Abies amabilis (пацифичка јела)
Abies mariesii (мејрисова јела)

Abies Sect. Balsamea[уреди | уреди извор]

Abies balsamea (балсзамаста јела)
Abies bifolia (јела са Стеновитих планина)
Abies kawakamii (тајванска јела)
Abies lasiocarpa (америчка субалпијска јела)
Abies sibirica (сибирска јела)
Abies fraseri (фрејзерова јела)
Abies koreana (корејска јела)
Abies nephrolepis (хинганска јела)
Abies sachalinensis (сахалинска јела)
Abies veitchii (вејчова јела)

Abies Sect. Bracteata[уреди | уреди извор]

Abies bracteata

Abies Sect. Grandis[уреди | уреди извор]

Abies concolor (дугоигличава или америчка бела јела)
Abies durangensis (дураншка јела)
Abies flinckii (халиска јела)
Abies grandis (џиновска јела)
Abies guatemalensis (гватемалска јела)
Abies mexicana (мексичка јела)

Abies Sect. Momi[уреди | уреди извор]

Abies firma (моми јела)
Abies chensiensis (шенси јела)
Abies holophylla (манџуријска јела)
Abies pindrow (западнохималајска јела)
Abies ziyuanensis
Abies homolepis (нико јела)
Abies recurvata (мин јела)

Abies Sect. Nobilis[уреди | уреди извор]

Abies magnifica (величанствена јела)
Abies procera (црвена јела)

Abies Sect. Oiamel[уреди | уреди извор]

Abies hickelii (хикелова јела)
Abies religiosa (света јела)
Abies vejarii (вехарова јела)

Abies Sect. Piceaster[уреди | уреди извор]

Abies numidica (алжирска јела)
Abies pinsapo (шпанска јела)

Abies Sect. Pseudopicea[уреди | уреди извор]

Abies chengii
Abies delavayi
Abies densa (бутанска јела)
Abies fabri
Abies fanjingshanensis
Abies fargesii
Abies forrestii
Abies spectabilis (источнохималајска јела)
Abies yuanbaoshanensis
Abies squamata

Галерија[уреди | уреди извор]

хабитус беле јеле на Орјену
кора Abies grandis
мушке цвасти Abies bracteata
фосил семена Abies milleri

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Xiang, Xiaoguo; Cao, Ming; Zhou, Zhekun (2007). „Fossil history and modern distribution of the genus Abies (Pinaceae)”. Frontiers of Forestry in China. 2 (4): 355—365. S2CID 195310292. doi:10.1007/s11461-007-0058-4.
^ Weber W.A. 1987. Colorado Flora: Western Slope. Niwot, Colorado: University Press.
^ ^а ^б Earle C.J. Abies Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2010). Verz. 6. августа 2008. Pristupljeno: 17. маја 2009.
^ Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva:. . Beograd. pp. 193. ISBN 978-86-17-00545-8.
^ ^а ^б Јовановић Б. 1970. Род Abies. У: Јосифовић М. (ур.) Флора СР Србије I. Београд: САНУ. pp. 128—132.
^ Hunt, Richard S. 1993. Abies. Flora of North America Editorial Committee (eds.): Flora of North America North of Mexico, Vol. 2. Oxford University Press.
^ Xiang, Xiaoguo; Cao, Ming; Zhou, Zhekun (октобар 2007). „Fossil history and modern distribution of the genus Abies (Pinaceae)”. Frontiers of Forestry in China (на језику: енглески). 2 (4): 355—365. ISSN 1673-3517. S2CID 195310292. doi:10.1007/s11461-007-0058-4.
^ Stull, Gregory W.; Qu, Xiao-Jian; Parins-Fukuchi, Caroline; Yang, Ying-Ying; Yang, Jun-Bo; Yang, Zhi-Yun; Hu, Yi; Ma, Hong; Soltis, Pamela S.; Soltis, Douglas E.; Li, De-Zhu; Smith, Stephen A.; Yi, Ting-Shuang; et al. (2021). „Gene duplications and phylogenomic conflict underlie major pulses of phenotypic evolution in gymnosperms”. Nature Plants. 7 (8): 1015—1025. PMID 34282286. S2CID 232282918. doi:10.1038/s41477-021-00964-4.
^ Stull, Gregory W.; et al. (2021). „main.dated.supermatrix.tree.T9.tre”. Figshare. doi:10.6084/m9.figshare.14547354.v1.

Литература[уреди | уреди извор]

Philips, Roger. Trees of North America and Europe, Random House, Inc., New York. ISBN 0-394-50259-0, 1979.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Abies at The Gymnosperm Database
Abies from the website Trees and Shrubs Online
Michael P. FRANKIS CONE COLLECTION: Abies at the Arboretum de Villardebelle—images of cones of selected species
Platt, Karen Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2022) "Gold Fever" provides descriptions of golden or yellow-leaved Abies cultivars

[fossil-1] а ^б Xiang, Xiaoguo; Cao, Ming; Zhou, Zhekun (2007). „Fossil history and modern distribution of the genus Abies (Pinaceae)”. Frontiers of Forestry in China. 2 (4): 355—365. S2CID 195310292. doi:10.1007/s11461-007-0058-4.

[2] Weber W.A. 1987. Colorado Flora: Western Slope. Niwot, Colorado: University Press.

[conifers-3] а ^б Earle C.J. Abies Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2010). Verz. 6. августа 2008. Pristupljeno: 17. маја 2009.

[4] Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva:. . Beograd. pp. 193. ISBN 978-86-17-00545-8.

[flora-5] а ^б Јовановић Б. 1970. Род Abies. У: Јосифовић М. (ур.) Флора СР Србије I. Београд: САНУ. pp. 128—132.

[6] Hunt, Richard S. 1993. Abies. Flora of North America Editorial Committee (eds.): Flora of North America North of Mexico, Vol. 2. Oxford University Press.

[7] Xiang, Xiaoguo; Cao, Ming; Zhou, Zhekun (октобар 2007). „Fossil history and modern distribution of the genus Abies (Pinaceae)”. Frontiers of Forestry in China (на језику: енглески). 2 (4): 355—365. ISSN 1673-3517. S2CID 195310292. doi:10.1007/s11461-007-0058-4.

[8] Stull, Gregory W.; Qu, Xiao-Jian; Parins-Fukuchi, Caroline; Yang, Ying-Ying; Yang, Jun-Bo; Yang, Zhi-Yun; Hu, Yi; Ma, Hong; Soltis, Pamela S.; Soltis, Douglas E.; Li, De-Zhu; Smith, Stephen A.; Yi, Ting-Shuang; et al. (2021). „Gene duplications and phylogenomic conflict underlie major pulses of phenotypic evolution in gymnosperms”. Nature Plants. 7 (8): 1015—1025. PMID 34282286. S2CID 232282918. doi:10.1038/s41477-021-00964-4.

[9] Stull, Gregory W.; et al. (2021). „main.dated.supermatrix.tree.T9.tre”. Figshare. doi:10.6084/m9.figshare.14547354.v1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика