Јелена Немањић Шубић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Немањић Шубић
Породица
СупружникМладен III Шубић
ПотомствоМладен IV Шубић, Катарина Шубић
РодитељиСтефан Урош III Дечански

Јелена Немањић Шубић је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и полусестра српског цара Стефана Душана. Била је удата за хрватског великаша Младена III Шубић, брибирског кнеза из породице Шубић. Владали су из Клишке тврђаве у Далмацији. Након Младенове смрти, владала је као његова удовица Скрадином и Клисом.

Манастир Крка[уреди | уреди извор]

Уметнички приказ принцезе Јелене, Манастир Крка

Манастиру Крка се 1345. године по први пут помиње као задужбина кнегиње Јелене.

Клис и Скрадин[уреди | уреди извор]

Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је Јелена, у име њиховог сина Младена IV.[1] Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга Павла III, Катарина Дандоло из Венеције, затим Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I.[1] Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је Лајош ове градове у ствари желио за себе.[1] Млетачка република је 1355. понудила куповину ових градова од Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Душан је послао Палмана у Клис, а Ђураша Илијића у Скрадин.[1] Градови су касније предати, након што су становници показали неспремности и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).[1] Душан је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.[1] Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео Јелену са собом, али је Младен IV остао политички затвореник.[1]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Стефан Урош I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Стефан Милутин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Јелена Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан Дечански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Георгије Тертер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Тертер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Немањић Шубић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Fajfrić 2000, ch. 41.

Литература[уреди | уреди извор]

Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (на језику: српски) (Internet изд.), Belgrade: Janus; Rastko.