Љубовија

Љубовија
Љубовија;
	Љубовија
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Љубовија
Становништво
— 2011.	3.929
Географске карактеристике
Координате	44° 11′ 13″ С; 19° 22′ 22″ И / 44.18701° С; 19.37266° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Љубовија Љубовија на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15320
Позивни број	015
Регистарска ознака	LO

Љубовија је насеље и средиште истоимене општине у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3.929 становника.

Овде се налазе Библиотека „Милован Глишић” Љубовија и Хотел Ласта.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Љубовија живи 3.124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,6 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1.315 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. (попис 2002)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	597
1953.	660
1961.	1.142
1971.	1.614
1981.	2.717
1991.	3.663	3.637
2002.	4.130	4.186
2011.	3.929

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	4.047	97,99%
Југословени	23	0,55%
Црногорци	3	0,07%
Македонци	3	0,07%
Роми	2	0,04%
Хрвати	1	0,02%
Руси	1	0,02%
Мађари	1	0,02%
Бошњаци	1	0,02%
непознато	30	0,72%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	8	6
80+	11	14
75—79	30	51
70—74	47	63
65—69	65	77
60—64	75	81
55—59	85	96
50—54	140	150
45—49	205	181
40—44	178	210
35—39	149	162
30—34	130	158
25—29	140	159
20—24	140	172
15—19	176	185
10—14	152	153
5—9	146	125
0—4	106	104
Просек :	34,6	35,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	215	217	333	503	788	1.081	1.315

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	167	299	257	457	99	31	4	0	0	1	3,11

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.579	447	1.067	32	21	12
Женски	1.765	399	1.082	212	48	24
УКУПНО	3.344	846	2.149	244	69	36

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	852	23	4	57	178
Женски	684	18	1	24	144
УКУПНО	1.536	41	5	81	322
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	25	102	128	42	85
Женски	6	15	146	28	20
УКУПНО	31	117	274	70	105
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	14	76	45	27
Женски	20	12	49	86	96
УКУПНО	25	26	125	131	123
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	15	0	0	26
Женски	11	0	0	8
УКУПНО	26	0	0	34

Историја[уреди | уреди извор]

1837. на подручју данашњег града почињу да се појављују прва насеља. 1860. године формирано је село Љубовија. Љубовија је 3. јула 1871. године добила права града. Град је основан указом краља Милана Обреновића. 1896. године разорна поплава уништила је градске зграде, а становници су поново изградили свој град три километра северно од доњег тока притоке Дрине, Љубовиђе. Ово подручје је мало даље од Дрине.

Нагли развој града одложен је балканским ратовима, Првим светским ратом и Другим светским ратовима. Током Првог и Другог светског рата умрло је много становника Љубовије, као и много становника из околних села.

Осамдесетих година 20. века забележен је процват у малом граду и изграђене су прве фабрике.

Постоји основна школа која носи име А. Вук Караџић. Српска православна црква Преображења изграђена је између 1932. и 1940.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Општина Љубовија
Насељена места општине Љубовија	Берловине • Врхпоље • Горња Љубовиђа • Горња Оровица • Горња Трешњица • Горње Кошље • Грачаница • Грчић • Доња Љубовиђа • Доња Оровица • Дрлаче • Дубоко • Леовић • Лоњин • Љубовија • Оровичка Планина • Поднемић • Постење • Рујевац • Савковић • Селанац • Соколац • Торник • Узовница • Цапарић • Црнча • Читлук
Знаменитости и споменици културе	Библиотека „Милован Глишић” Стари камени мост Тврђава Соко Град Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице Спомен обележје јунацима Подриња Спомен-костурница на Мачковом камену Етно село „Врхпоље” Етно-комплекс „Огњиште”
Верски објекти у општини Љубовија	Манастир Рујевац Манастир Свете Тројице Манастир Соко Манастир Читлук Црква брвнара посвећена Сабору Светих дванаест Апостола Црква Светих апостола Петра и Павла Црква Преображења Господњег Манастир Светог Василија Острошког Црква Светог пророка Јеремије Црква Светог Николаја

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка