Ћурчија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ћурчијски занат
Кожух и шубара, као део пастирске ношње из околине Зрењанина (Народни музеј у Зрењанину)
Нематеријално културно наслеђе
РегионВојводина, Централна Србија
ПредлагачМузеј Војводине, Народни музеј Зајечар
Датум уписа21. 12. 2023.
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Ћурчија је занатлија који се бави израдом одевних предмета од коже и крзна. Ћурчијски занат представља скуп знања и вештина прераде и обраде коже и израде предмета од крзна и коже.[1] Децембра 2023. уврштен је на листу Нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Назив долази од речи „kürkçü“, што на турском језику значи „крзнар“,[а][2] па се израз односи се и на крзнаре генерално.

У српском језику, у народном говору, реч „ћурак“ се односи углавном на прслуке од јагњеће коже са ошишаним крзном на унутрашњој страни, па се према томе користи за оне крзнаре који се баве израдом прслука углавном од овчије или јагњеће коже. У јужним деловима Србије ћурак се зове гуњ, а понегде и кожух, кожув.

Производи[уреди | уреди извор]

Производи ћурчијског заната најчешће се праве од јегњеће и овчије коже, ређе и од коже дивљачи. То могу бити традиционални одевни предмети какви су кожуси, пршњаци или шубаре, који су данас део народне ношње, али и савремени одевни предмети попут бунди, прслука или рукавица.

Обрада коже се одвија у више фаза:

  • Прву фазу чини прерада или штављење.
  • У следећој фази крзно се растеже на дрвеним подлогама уз помоћ дрвених клинова, а потом се шиша и чисте се преостале нечистоће.
  • Затим се крзно враћа на прање водом, уз додавање посебног омекшивача, након чега се приступа бојењу. У прошлости су коришћене природне боје, а данас углавном индустријске. Након тога спремно је за кројење и шивење.[1]
  • Кројење се обавља по шаблонима, а за то се користе алати, попут крзнарског ножића и маказа. Искројени делови спајају се и прошивају на машинама за шивење крзна и коже. По истом принципу шију се и кожуси и шубаре, с тим што се шубаре обликују на специјалним калупима на којима може да се подешава величина.

Традиционални мајстори ћурчије умеју да направе ћурке украшене малим комадима коже друге боје и облика и направе права мала уметничка дела.

Дешава се да ћурчија ради са кожом која није до краја обрађена како треба. Тада се код готовог производа осећа карактеристичан, не баш пријатан мирис и године су потребне да тај мирис ишчили.

Данас се традиционални ћурчијски производи најчешће могу наћи на пијацама, вашарима и сличним местима.

Народна традиција[уреди | уреди извор]

У народу постоји израз „окренуо ћурак наопако“, којим се описује особа која је променила став, мишљење или нарав.[3] Такође постоји и презиме Ћурчић.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Реч „kürk“ од које долази реч „ћурак“ значи „крзно“, док је суфикс „-çü“ једна од варијанти суфикса „-ci“, који се у турцизмима среће у облику „-џија“.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Ћурчијски занат”. Нематеријално културно наслеђе Србије (nkns.rs). Приступљено 2024-04-05. 
  2. ^ „Wiktionary, the free dictionary - كورك (kürk)”. 
  3. ^ „Obrnuti ćurak naopako”. Vukajlija.com. Приступљено 2024-04-05. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћурчија&oldid=27544653”