Аварски каганат

С Википедије, слободне енциклопедије
Аварски каганат
Мапа Каганата
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа, Балкан
Друштво
Религија тенгријанство
Политика
Облик државе каганат
 — Каган Бајан
Историја
Историјско доба средњи век
 — Оснивање 567.
 — Укидање 804.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Краљевина Гепида Франачка држава
Лангобардска држава Бугарско царство

Аварски каганат је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 6. и 9. века. Основали су је Авари, народ туркијског порекла, који се доселио на те просторе 567. године из источне Европе. Према неким изворима, Каганат је био аварско-словенска држава, јер су у њој, поред Авара, знатан део становништва чинили и Словени, у статусу покореног становништва и војних савезника Авара. Каганат су уништили Франци 796. године, након чега је његова територија подељена између Франачке државе и Бугарског царства.

Прво посланство на двор у Цариград Авари су послали 557/558. године тражећи од Византије новац за борбу против њених непријатеља. Тада су живели у суседству Алана[1]. Као последица овог договора са Византијом, Авари су покорили Оногузе, Кутригуре,Утигуре, Зале, Хуне и Сабире који су живели у црноморским (понтским) степама у периоду од 558-560. године[1]. Друго аварско посланство је стигло у Цариград 562. године и тражило је поред новца и земљу за насељавање, већ држећи под својом влашћу Малу Скитију, данашњу Добруџу. Цариград је им понудио простор Доње Паноније али су то Авари одбили. Ново посланство Авара дошло је у Цариград 565. године нудећи војне услуге Византији у замену за подршку у борби против Западних Турака. У то време падају први продори Авара у Панонску низију, и то против Гепида 567. године. Изасланици Лангобарда тражили су савез против са Аварима против Гепида, који су тада држали Доњу Панонију и Дакију. Авари запоседају Панонску низију 568. године уништавајући Гепиде, док су Лангобарди отишли за Италију.

Владари[уреди | уреди извор]

  • Бајан (567-582)
  • Старији Бајанов син, непознато име (582-601)
  • Млађи Бајанов син, непознато име (601-630)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977, 23.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд, 2004.
  • The Times History of Europe, Times Books, London, 2002.
  • Јован Ковачевић, Аварски каганат, Београд, 1977.
  • Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]