Административна подела Краљевине Србије

Подела Краљевине Србије на срезове, према стању из 1900. године.

Административна подела Краљевине Србије је управна (административно-територијална) подела Краљевине Србије у раздобљу од 1882. до 1918. године. Тадашњу тростепену административну поделу државног подручја Краљевине Србије чинили су: окрузи, срезови и општине.

Окрузи и срезови Краљевине Србије

Подела Краљевине Србије на округе, према стању из 1900. године.

Главни чланак: Историја округа Србије

Краљевина Србија је 1882. наследила дотадашњу административну поделу Кнежевине Србије, а прве промене су учињене већ током 1884. године, након усвајања нових законских решења.

Подела Краљевине Србије на округе, према стању из 1914. године.

Подела Краљевине Србије на срезове, према стању из 1914. године.

Законом о административној подели земље из 1890. године Краљевина Србија била је подељена на 15 округа: Ваљевски, Врањски, Крагујевачки, Крајински, Крушевачки, Моравски, Пиротски, Подрински, Подунавски, Пожаревачки, Руднички, Тимочки, Топлички, Ужички и Црноречки. Вароши Београд и Ниш добили су статус посебних управа.

Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије из 1896. Србија је поново подељена на 15 округа, али је овај закон укинуо административну управу вароши Нишу и уместо ње је предвидео формирање Нишког округа, а Црноречки округ је укинут.

Законом од 24. јануара 1900. Подунавски округ је подељен на Београдски и Смедеревски округ. Након тога је законом од 10. априла 1902. године из Рудничког округа издвојен Чачански округ. Тако је за време пописа 1910. године Краљевина Србија имала 17 округа: Београдски, Ваљевски, Врањски, Крагујевачки, Крајински, Крушевачки, Моравски, Нишки, Пиротски, Подрински, Пожаревачки, Руднички, Смедеревски, Тимочки, Топлички, Ужички и Чачански.

Нови крајеви (1912—1918)

Окупационе зоне у Краљевини Србији (1915-1918)

Протеривањем османске власти и ослобођењем Старе Србије у јесен 1912. године започео је процес успоставњања нових власти Краљевине Србије у областима Рашке, Косова, Метохије и Вардарске Македоније. Изградња нових администартивно-територијалних структура одвијала се постепено, у периоду између 1912. и 1915. године.

Привремена територијална подела нових крајева постојала је од краја 1912. до средине 1913. године. Прва подела на округе и срезове извршена је 15/28. октобра 1912. године, непосредно по ослобођењу. Нове административне јединице биле су формиране као „привремени војни окрузи и срезови“, а на њиховом челу налазили су се привремени окружни и срески начелници. Тада су образовани следећи окрузи: Новопазарски, Приштински, Кумановски, Скопски, Тетовски, Призренски, Дебарски, Поморски, Пљеваљски и Битољски.

Краљевском Уредбом о уређењу ослобођених предела од 14/27. децембра 1912. године прописана је надлежност окружних, среских и осталих власти Краљевине Србије у новим крајевима.

Новом краљевском Уредбом о уређењу ослобођених области од 18/31. августа 1913. године додатно су уређена разна питања о надлежностима окружних, среских, општинских, судских и осталих власти Краљевине Србије у новим крајевима.

Посебном одлуком Министарства унутрашњих дела од 24. августа/6. септембра 1913. године прописана је подела нових области на 11 округа: Битољски, Дебарски, Кавадарски, Новопазарски, Кумановски, Пљеваљски, Призренски, Приштински, Скопљански, Тетовски и Штипски. Тих 11 округа делило се на укупно 46 срезова.

Нешто касније, 19. новембра 1913. године, министар унутрашњих дела донео је решење којим је укинут округ Пљеваски, а нови Пријепољски округ образован је у Пријепољу. Ово је била последица уступања Пљеваља Црној Гори. Истим решењем укинут је и округ Дебарски, а образован нов, Охридски округ са седиштем у Охриду. Министар је овим решењем образовао и Звечански округ са седиштем у Косовској Митровици.

Министарство унутрашњих дела је неколико пута мењало називе појединих округа и срезова, са циљем да се обнове стари називи или да се што више приближе српскословенском, средњовековном називу.

Законским предлогом од 12/25. децембра 1913. године била је предвиђена подела нових крајева на следећих 12 округа: Битољски, Брегалнички, Звечански, Косовски, Кумановски, Охридски, Призренски, Пријепољски, Рашки, Скопљански, Тетовски и Тиквешки. Предложени закон није био усвојен због избијања Првог светског рата. Нови крајеви су коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије тек након рата, регентовим указом од 30. јуна 1919. године.

Окупација и обнова (1915-1918)

Окрузи Краљевине Србије наставили су да постоје и у Краљевини СХС, до 1922. године

У јесен 1915. године, након повлачења српске војске и запоседања државне територије од стране централних сила у Првом светском рату, целокупно подручје Краљевине Србије подељено је на две окупационе зоне: аустроугарску и бугарску. У јесен 1918. године, упоредо са ослобођењем земље обновљене су и српске административне структуре, које су 1. децембра заједно са целокупним подручјем Краљевине Србије интегрисане у новопроглашену Краљевину СХС.

Види још

• Административна подела Кнежевине Србије
• Административна подела Републике Србије
• Административне поделе Југославије

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. 
• Јагодић, Милош (2013а). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет. 
• Јагодић, Милош (2013б). „Административна подела нових крајева Србије 1912-1914”. Косовско-метохијски зборник. 5: 141—167. 
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина. 32: 171‒194. 
• Стојанчевић, Владимир (2006). „Прошлост косовско-метохијских Срба 1912-1918. године” (PDF). Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 113—123. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 31. 12. 2023. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)