Амаласунта

С Википедије, слободне енциклопедије
Амаласунта
Амаласунта, краљица Острогота
Лични подаци
Датум рођења495.
Датум смрти30. април 535.
Место смртиЈезеро Болсена,
Породица
СупружникEutharic
ПотомствоАталарик, Матасвента
РодитељиТеодорих Велики
Audofleda
ДинастијаАмала
ПретходникТеодорих Велики
НаследникТеодад

Амаласунта или Амаласвинта (гот. Amalaswintha ?-535) била је кћерка остроготског краља Италије Теодорика Великог и доцније краљица Острогота.[1] Била је добро образована и говорила је течно латински, грчки и готски.

Регент Аталарику[уреди | уреди извор]

Најпре се тајно удала за роба, кога онда њена мајка убија. Затим се 515. године удала за остроготског племића Еутарика, који је претходно живео у визиготској Иберији. Еутарик је рано умро и оставио је иза себе двоје деце, Аталарика и Матасуенту. Кад јој је умро отац Теодорик Велики 526. године, малољетни син Аталарик га наслеђује, а Амаласунта влада као регент свог сина Аталарика. Мајка је покушала да обезеди Аталарику образовање у духу римске традиције, али готско племство се томе опирало и захтевало је да они имају утицај. Они су захтевали да краљ буде ратнички обучен, а и да пије као остали варвари, што је одвело младог Аталарика рано у гроб. Била је доста непопуларна међу готским племством.

Постаје краљица[уреди | уреди извор]

Одржавале је блиске односе са византијским царем Јустинијаном I. Допустила му је да користи Сицилију као базу за Велизаров напад на Вандале у Северној Африци.[2]

Након смрти сина постаје краљица, а рођак Теодахад јој је био партнер у владавини и касније је издаје. Племство се побунило против ње и затворило ју је на једном острву, где је убијају 535. године, а Теодахад постаје краљ.

После њене смрти[уреди | уреди извор]

Након њене смрти Јустинијан I је послао Велизара и започео Готски рат, поново заузимајући Италију и свргавајући Теодахада.

Референце[уреди | уреди извор]

{{reflist|30em}

  1. ^ Kazhdan, A. P. (Aleksandr Petrovich), 1922-1997., Talbot, Alice-Mary Maffry., Cutler, Anthony, 1934-, Gregory, Timothy E., Ševčenko, Nancy Patterson. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York: Oxford University Press. ISBN 9780195187922. OCLC 62347804. 
  2. ^ ALEXANDER, SARANTIS (2009). „War and Diplomacy in Pannonia and the Northwest Balkans during the Reign of Justinian: The Gepid Threat and Imperial Responses”. Dumbarton Oaks Papers. 63: 15—40. ISSN 0070-7546.