Анастасија Јарославна
| Анастасија Јарославна | |
|---|---|
 Фреска из 11. века, катедрала Свете Софије у Кијеву представља Јарославове ћерке, најмлађу Ану, Анастасију, Елизабету и Агату. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1023. |
| Место рођења | Кијев, |
| Датум смрти | 1074. |
| Место смрти | Admont, |
| Породица | |
| Супружник | Андраш I |
| Потомство | Аделаида од Угарске, Шоломон Мађарски |
| Родитељи | Јарослав Мудри Ингегерд Олофсдотер |
| Династија | Рјуриковичи |
| Претходник | daughter of Prince Géza? Last confirmed: Gisela од Баварске |
| Наследник | Ричеза Пољска, краљица Угарске |
Анастасија Јарославна[1] (Кијев, 1023 — Admont, 1074/1096) је била краљица Мађарске и жена Андраша I. Анастасија је била најстарија ћерка великог кнез Кијевске Русије Јарослава Мудрог и Ингегерде, ћерке шведског краља Олафа Шетконунга.
Биографија[уреди | уреди извор]
Анастасија се 1039. удала за тада мађарског војводу Андраша, који је после смрти свог оца кнеза Вазула заједно са братом Левентеом потражио уточиште у Кијевској Русији[2].
Андраш се 1046. на позив Герард, тадашњег бискупа у Мађарској, и свештенства вратио у Мађарску и преузео власт од дотадашњег краља Петра I Орсеола. Анастасија је пратила свог мужа и она је била та која је тражила од мужа да се сагради лавра у Тихању за пустињаке који је требало да дођу за њом у Мађарску из Кијевске Русија.
Краљевски пар није имао сина наследника све до 1053, када им се родио син Шоломон. Овај догађај је касније довео до сукоба између браће Андраша и Беле. Андраш је хтео да његов прворођени син буде наследник круне а Бела је ишао по неписаном правилу још од племенских заједница да је наследник трона требало да буде одлучен генерацијски то јест млађи краљев брат.
Када се 1060. године Бела отворено побунио против краља Андраша, Андраш је краљицу Анастасију и своју децу послао на двор Адалберта, маркгрофа од Аустрије. У овом сукобу Андраш је поражен и ускоро је и умро, а његов брат Бела се крунисао за краља Мађарске 6. децембра 1060. године.
Краљица Анастасија је затражила помоћ од немачког краља Хенрик IV, чија је сестра Јудита Марија Немачка била верена за Шоломона. До времена када су немачке снаге ушле у Мађарску да би помогле ступање Шоломона на власт краљ Бела је 11. септембра 1063. године умро. Белини синови Геза, Ладислав и Ламперт су пребегли у Пољску.
Шоломон је крунисан 27. септембра 1063. године. На церемонији крунисања краљица Анастасија је показала Оту од Норхајма баварском војводи мач који је наводно припадао Атили, хунском вођи. Ото је иначе предводио немачке снаге које су дошле да помогну Шоломону.
У наредном периоду од 1060. до 1073. године, Шоломон је владао мађарским краљевством у сарадњи са Белиним синовима Гезом, Ладиславом и Лампертом које је позвао назад и који су признали његову власт.
Та слога међутим није дуго трајала и 1074. године браћа су се побунила против краља Шоломона и 14. марта 1073. су га поразили у бици код Мођорода (Mogyoród). Шоломон је био потиснут у западни део своје краљевине и остао је још привремено на власти у Мошону (данас у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон и Пожоњу (данас Братислава).
Анастасија је следила свог сина, међутим ускоро се повукла из јавног живота и постала је опатица у Адмонт опатији где је остала све до своје смрти. Сахрањена је у истој тој опатији у Адмонту.
Удаја и деца[уреди | уреди извор]
# р. око. 1039: краљ Андраш I, краљ Мађарске (око 1015 — 6. децембра 1060)
- Аделаида (око 1040 — 27. јануар 1062), жена војводе Вратислава II од Чешке
- Краљ Шоломона (1053 — 1087. или касније)
- Давид Мађарски (после 1053 — после 1094)
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Игор Рјурикович | ||||||||||||||||
| 8. Свјатослав I Кијевски | ||||||||||||||||
| 17. Олга Кијевска | ||||||||||||||||
| 4. Владимир I Велики | ||||||||||||||||
| 9. Malusha | ||||||||||||||||
| 2. Јарослав Мудри | ||||||||||||||||
| 10. Рогволод | ||||||||||||||||
| 5. Рогнеда од Полоцка | ||||||||||||||||
| 1. Анастасија Јарославна | ||||||||||||||||
| 12. Ерик Победнички | ||||||||||||||||
| 6. Олаф Шетконунг | ||||||||||||||||
| 3. Ингегерд Олофсдотер | ||||||||||||||||
| 7. Естрид од Бодрића | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Анастасија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској Анастасија од Кијева (енгл. Anastasia of Kiev), у мађарској литератури као Анастасија мађарска краљица (мађ. Anasztázia magyar királyné), док литература на словенским језицима је наводи као Анастасија Јарославна (рус. Анастасия Ярославна, укр. Анастасія Ярославна, пољ. Anastazja Jarosławówna).
- ^ Юрасов М. К. Русско-венгерские отношения второй трети XI в. // Мир истории. 2002. № 3
Литература[уреди | уреди извор]
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
- Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
- Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)
- Штернберг Я. Т. Анастасия Ярославна, королева Венгрии // Вопросы истории. 1984. № 10. С. 180—184
- Назаренко А. В. Западноевропейские источники // Древняя Русь в свете зарубежных источников / Под ред. Е. А. Мельниковой. М., 1999. С. 350—352
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
