Андора ла Веља

Уреди везе
Координате: 42° 30′ 27″ С; 1° 31′ 21″ И / 42.5075° С; 1.5225° И / 42.5075; 1.5225
С Википедије, слободне енциклопедије
Андора ла Веља
Andorra la Vella
Поглед на град
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Андора
ПарохијаАндора ла Веља
Становништво
Становништво‍
 — 22.256
 — густина16.364,71 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 30′ 27″ С; 1° 31′ 21″ И / 42.5075° С; 1.5225° И / 42.5075; 1.5225
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.023 m
Површина1,36 km2
Андора ла Веља на карти Андоре
Андора ла Веља
Андора ла Веља
Андора ла Веља на карти Андоре
Поштански бројAD500
Регистарска ознакаC
Веб-сајт
andorralavella.ad

Андора ла Веља (кат. Andorra la Vella) је главни град Андоре. [1]Према попису из 2011. године у граду је живело 22.256 становника.[2] Простире се на 59 km². Становништво је разнолико. У граду је 43% Шпанаца, 33% Андорана, 11% Португалаца, 7% Француза и 6% осталих. Званични језик је каталонски. Главни је град Андоре од 1278.

Историја[уреди | уреди извор]

На месту данашњег града постоје налазишта из каменог доба. Постоје подаци да је град основан у неолиту. У време Карла Великог је спадао у франачку историјску покрајину Марка Испаника. У 8. веку у град су стигли Маври. 1278. године је проглашен андорском престоницом. Из тог доба потиче старо градско језгро. 1707. је изграђена зграда парламента. У 20. веку подручје града није имало велики историјски значај, па чак није укључено у Версајски уговор. 1930.-их Борис Скосирев је успоставио демократију. 1993. је службено успостављена парламентарна демократија. 1991. и 2005. је град био домаћин Игара малих европских држава.

Географија[уреди | уреди извор]

Андора ла Веља се налази у долини између планина Валира дел Норд и Валира дел Ориент које припадају планинском венцу Пиринеји. Смештен је на реци Валири. С обзиром на висину од 1.023 m, највиши је главни град у Европи и популарно скијалиште.

Клима[уреди | уреди извор]

Температуре током године су од −1 °C до 20 °C.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Позната је по старом градском језгру с каменим улицама и кућама. Такође је позната црква Светог Стјепана Првомученика изграђена у 11. веку у романичком стилу. Значајна је зграда парламента у старом делу града. Најстарија и најпознатија црква је вероватно црква у жупи Санта Колома. Највећи културни центри у граду су владина дворана, главни музеј и градско позориште. Такође је познат градски трг.

Становништво[уреди | уреди извор]

У граду има највише Шпанаца (43%), Андораца (33%), Португалаца (11%) и Француза (7%). Службени језик је каталонски, а говоре се шпански, португалски и француски. У вери превладавају римокатолици.

Привреда[уреди | уреди извор]

Андора ла Веља је привредно средиште Андоре. Већина андорских компанија овде има седиште. Сваке године долази око 10 милиона туриста, што доноси велике приходе. Такође, град је и једно од европских банкарских средишта. Иако држава није чланица Европске уније, користи евро.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Као главни град, повезан је с већим аеродромима у Тулузу, Гирони, Перпињану и Барселони. С обзиром на рељеф ваздушни саобраћај није развијен. У граду постоји железничка станица као и градски превоз аутобусом. Железницом је повезан с француским градићем Л'Оспитале-пре-л'Андор који је повезан с Паризом и Барселоном.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 50. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „GeoHive - Andorra population statistics”. web.archive.org. 2015-02-16. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 2019-10-12. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андора_ла_Веља&oldid=27523956”