Артиљеријско оруђе

С Википедије, слободне енциклопедије
Противтенковски топ, врста артиљеријског оруђа.

Артиљеријско оруђе је ватрено оружје са калибром цијеви 20 mm и већим, које се састоји из цијеви и лафета. Намијењено је за уништавање живе силе, технике, и других циљева на копну, мору и у ваздуху. Послужује га више људи. Налази се у наоружању свих видова војске.

Због различитих намјена, разликује се по конструкцији и балистичким особинама. У ширем смислу под артиљеријско оруђе се убрајају и ракетни бацачи, који испаљују артиљеријска ракетна зрна.

Врсте[уреди | уреди извор]

Могу се подијелити по намјени, по моћи дејства, по балистичким особинама, по степену аутоматизације, по могућности транспорта, по начину избацивања пројектила, и на друге начине.

  • По намјени су:
    • артиљеријска оруђа земаљске артиљерије (пратећа, за подршку, противтенковска)
    • противавионска артиљеријска оруђа
    • тенковска артиљеријска оруђа
    • бродска артиљеријска оруђа
    • обалска артиљеријска оруђа
    • авионска артиљеријска оруђа
  • По моћи дејства:
    • лака артиљеријска оруђа
    • средња артиљеријска оруђа
    • тешка артиљеријска оруђа
  • По степену аутоматизације:
    • Аутоматска артиљеријска оруђа
    • Полуаутоматска артиљеријска оруђа
    • Неаутоматска артиљеријска оруђа
  • По могућности транспорта:
    • Стална (непокретна) артиљеријска оруђа
    • Покретна артиљеријска оруђа
  • По начину избацивања пројектила:
    • Класична артиљеријска оруђа
    • Бестрзајна артиљеријска оруђа
    • Ракетна артиљеријска оруђа
    • Комбинована артиљеријска оруђа (класично-ракетна или бестрзајно-ракетна)

Израда[уреди | уреди извор]

Израда артиљеријских оруђа траје 5-7 година и ради се у три фазе. Прво иде прописивање техничких захтјева, затим пројектовање и на крају производња.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]