Архитектура сецесије

Каса Мила арх. А. Гауди Барселона Шпанија

Архитектура сецесије је правац који се јавља око 1880.године у Енглеској. Утицао је на рану модерну, дело Баухауса (сарадња уметности и индустрије) и припремио је тло за функционализам. Од 1914. године се угасила и неки архитекти су прешли и изградили се у примени модерне.

Циљеви сецесије[уреди | уреди извор]

Циљеви су били стварати нови стил у уметности и архитектури који би деловао органски и био ослобођен од доба историцизма и еклектицизма. Овај стил је последњи стил који се пројављивао и деловао на све правце у уметности у сликарству вајарству, музици и архитектури.

Водећи центри[уреди | уреди извор]

Сецесија се развијала и њени центри су били: Шкотска, Белгија, Француска Париз и Нант, Немачка Минхен и Дармштат, Аустрија Беч, Италија, Шпанија, Њујорк, Русија, Пољска, Холандија, Скандинавија, Чешка република...

Главни знаци сецесијских објеката[уреди | уреди извор]

линија и крива
биљни орнаменти
декоративност
просторна привидна бестежинскост
прозирност
изражајни скелетни систем конструкција

Често градитељи сецесије нису били архитекти већ сликари па ипак се сецесија одликује новим схватањима о простору у којима се негирају и одбијају елементе еклектичне архитектуре, историзујућих стилова и управљају се законима конструкције и употребљавају нове грађевинске конструкције челика, гвожђа, бетона и стакла.

За главне знакове сецесије сматра се орнаментика и примењују се необичне боје те се естетски користе различити материјали. Сецесни орнамент изјашњава посебан квалитет сецесног осећања. Сецесна линија је валовито развијана кривуља која изазива осећење покрета у површини у којој је монотонија спречена употребом боја. Она тражи необичне боје и слаже их по принципима хармоније и контраста. Сецесија се окреће равно ка природним формама у орнаменту као што су лист, цвет и животињски мотиви.