Архијерејски сабор Руске православне цркве
Архијерејски сабор Руске православне цркве (рус. Архиерейский Собор Русской Православной Церкви) највиша је јерархијска власт у Руској православној цркви.
Назива се још и Освећени архијерејски сабор (рус. Освященный Архиерейский Собор).
Састав[уреди | уреди извор]
Архијерејски сабор се састоји из епархијских и викарних архијереја.[1] Предсједник је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ).
Сазива га патријарх (или мјестобљуститељ) и Свети синод Руске православне цркве, најмање једном у четири године и пред одржавање Помјесног сабора. Може се сазвати и у изузетним случајевима предвиђеним Уставом Руске православне цркве. На предлог патријарха и Светог синода или 1/3 чланова Архијерејског сабора — епархијских архијереја може бити сазван и ванредни Архијерејски сабор.[2]
Свети синод је одговоран за припрему одржавања Архијерејског сабора и врши улогу Предсједништва Архијерејског сабора. Секретар Архијерејског сабора се бира између чланова Светог синода.[3]
Дјелокруг[уреди | уреди извор]
По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[4] Архијерејски сабор:[5]
- чува чистоту и неповредивост православног вјерског учења и норми хришћанског морала и тумачи то учење на основу Светог писма и Светог предања, уз очување вјероучитељског и канонског јединства са пуноћом васељенског православља;
- чува догматско и канонско јединство Руске православне цркве;
- доноси Устав Руске православне цркве и измјене и допуне;
- одлучује о главним богословским, канонским, литургијским и пастирским питањима која се тичу како унутрашње тако и спољашње дјелатности Цркве;
- канонизује свеце;
- компетентно тумачи свете каноне и остале црквене прописе;
- изражава пастирску забринутост о проблемима садашњице;
- одређује карактер односа с државним органима;
- предлаже Помјесном сабору оснивање, реорганизацију и укидање аутономних и самоуправних цркава;
- потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању егзархата, митрополијских округа, митрополија и епархија, одређивању њихових граница и назива, а такође потврђује одлуке синода самоуправних цркава о оснивању, реорганизацији и укидању митрополија и епархија;
- потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању синодалних установа и других органа црквене управе;
- пред одржавање Помјесног сабора — предлаже пословник, програм, дневни ред и структуру Помјесног сабора;
- надгледа спровођење одлука Помјесног и Архијерејског сабора;
- суди о раду Светог синода, Високог црквеног савјета и синодалних установа;
- потврђује, укида и мијења законодавне прописе Светог синода;
- прописује поступак за све црквене судове;
- разматра финансијске извјештаје које подноси Свети синод и начелно одобрава план општецрквених прихода и расхода;
- утврђује нова општецрквена одликовања.
Архијерејски сабор доноси одлуке простом већином гласова, осим у случајевима гдје је другачије предвиђено саборским пословником.[6]
Судска власт[уреди | уреди извор]
Архијерејски сабор врши и црквеносудску власт. Највиши је црквени суд у Руској православној цркви.
Он разматра и доноси одлуке:[7]
- у саставу Помјесног сабора — у првој и посљедњој инстанци — догматски и канонски преступи у раду патријарха московског и све Русије;
- у посљедњој инстанци:
- несугласице између двојице или више архијереја;
- предмети о црквеним преступима архијереја и руководилаца синодалних установа;
- сви предмети које му уступи патријарх московски и све Русије и Свети синод Руске православне цркве.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Глава III, члан 2. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава III, члан 3. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава III, чланови 4, 8. и 9. Устава Руске православне цркве
- ^ Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ Глава III, члан 5. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава III, члан 13. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава III, члан 6. Устава Руске православне цркве