Ајванхо (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ајванхо
Ровена крунише Ајванхоа као победника на турниру.
Настанак
Ориг. насловIvanhoe
АуторВалтер Скот
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста делаисторијски роман
ЛокализацијаЕнглеска; 12. век
Издавање
Датум1819. (УК)
1951. (СФРЈ)[1]
Број страница623[1]
Тип медијаТврди повез
Превод
ПреводилацЉубиша Туцаковић

Ајванхо (енгл. Ivanhoe) је историјски роман шкотског писца Валтера Скота.[2]

Стил[уреди | уреди извор]

Објављен 1819, овај витешки роман има све одлике романтизма: слика верне и неустрашиве витезове који ризикују живот за своју част, идеалну дворску љубав и верност до смрти, витешке турнире, отмице, опсаде замкова и завере у борби за краљевску круну; једном речју - приказује изузетне и идеализоване личности у изузетним и фантастичним збивањима. Поред измишљених ликова, истакнуту улогу у роману играју краљ Ричард Лавље Срце и легендарни одметник Робин Худ.[2]

Садржај[уреди | уреди извор]

Крајем 12. века, краљевина Енглеска је у нереду: краљ Ричард је у крсташком рату, а земљом управља његов корумпирани брат, кнез Џон, док је народ подељен на потчињене Саксонце (већином кметове) и привилеговане Нормане (властелу, која говори француским језиком).[2]

У то време, млади саксонски витез Вилфред од Ајванха враћа се прерушен из крсташког рата у очински дом, спасава богатог Јеврејина Исака од Јорка од норманских пљачкаша и побеђује на витешком турниру у Ашбију (близу Јорка)-пред кнезом Џоном-као тајанствени витез.[2]

Тешко рањеног витеза спасава млада Јеврејка Ребека, Исакова кћи, која се на путу до куће прикључује пратњи Ајванхоовог оца Седрика Саксонца, веренице Ровене и саксонског краљевића Ателстена. Међутим, читава дружина отета је на друму од Џонових присталица, које предводе барони Фрон де Беф и Морис де Браси, и темплар Брајан де Боа Гилбер, са изузетком храброг свињара Гурта и дворске луде, Вамбе. Заробљеници су затворени у нормански замак Торквилстон, где се суочавају са својим отмичарима: Фрон де Бефом, који тражи откуп за Седрика, Ателстена и Исака; де Брасијем, који жели да ожени Ровену због њеног мираза, и Боа Гилбером, који жели Ребеку као наложницу због њене лепоте. Међутим, Гурт и Вамба у шуми срећу одметнике Робина Худа, који, као прави Саксонци, одлучују да спасу своје земљаке уз помоћ локалних кметова и Црног Витеза, који је спасао Ајванхоа на турниру.

Ја сам као Џон Дукова кобила, која не допушта да је јаше нико други него Џон Дук.

—Вамба, на понуду да се жртвује за краљевића Ателстена уместо за Седрика.[3]

Верни Вамба, прерушен у калуђера, замењује свог господара Седрика у тамници, а саксонска слушкиња Улрика, кћи некадашњег господара замка, пали тврђаву изнутра; замак је освојен на јуриш: Фрон де Беф гине у двобоју са Црним Витезом, де Браси је заробљен, а заробљеници су спашени, изузев Ателстена, кога убија Боа Гилбер који са Ребеком и неколико пратилаца успева да побегне.[2]

Након опсаде, Црни Витез се открива Саксонцима као краљ Ричард, и они га спасавају од атентатора које је послао кнез Џон. На Ателстеновој даћи, краљ Ричард мири Седрика и Ајванхоа (Ајванхо је протеран због љубави према Ровени, која је била намењена Ателстену), а ненадано се појављује и сам Ателстен, чију су смрт исценирали корумпирани фратри из оближњег манастира, како би приграбили његове поседе. Ателстен признаје Ричарда за краља, чиме је сукоб Саксонаца и Нормана за власт у Енглеској окончан.[2]

За то време, Ребека пада у руке темплара, чији је велики мајстор оптужује као вештицу, због завођења племенитог витеза Боа Гилбера; на његов савет, Ребека тражи заточника-пресуду судским двобојем, али велики мајстор за шампиона суда именује свог најбољег витеза-Боа Гилбера. У њену одбрану у последњем тренутку стиже Ајванхо: саксонски витез пада при првом судару са темпларом, али Боа Гилбер пада са коња и умире, иако неповређен, и Ребека је ослобођена. Краљ Ричард стиже у Јорк са својим присталицама и преузима власт, коју Џон нерадо предаје.[2]

Епилог[уреди | уреди извор]

Роман завршава епилогом: Ајванхо се жени Ровеном, Ребека са оцем одлази у муслиманску Шпанију, а кнез Џон постаје краљ 1199. након погибије краља Ричарда у опсади замка Шализ у Нормандији, у рату против једног од његових вазала.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Занимљива библиотека. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Београд: Занимљива библиотека. 
  3. ^ Скот 1951, стр. 315 harv грешка: више циљева (5×): CITEREFСкот1951 (help).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Београд: Занимљива библиотека. 
  • Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Занимљива библиотека. 
  • Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Београд: Занимљива библиотека.