Баук

Баук је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Са њиме су се некада плашила мала дјеца.

Етимологија назива

Ријеч баук се у неким крајевима користи као синоним везан за пауке и косце. Глагол бауљати, која означава неспретан ход, долази од имена овог митолошког бића. Ономатопеја која се користи за ријеч баук је бау, а еуфемизам ове ријечи је баја.

Опис баука у митологији и народним предањима

Баук је описан као застрашујуће створење које неспретно корача и крије се на тамним местима (у рупама или напуштеним кућама) гдје чека да зграби, однесе и прождере своју жртву. Једини начин на који се баук може отјерати је са јаким светлом и буком.

Могуће објашњење овог митолошког бића

евроазијски мрки медвјед

Интерпретација баукових особина наводи на закључак да је баук у ствари опис евроазијског мрког медвједа (лат. Ursus arctos arctos) - подврсте мрког медвједа која је већ била изловљена у неким дијеловима Србије и познати само као биће из легенди. Сама ријеч баук је првобитно била коришћена као хипокоризам за медвједа.

У популарној култури

• Баук се користи као превод енглеске рјечи goblin у српским издањима дјела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић;
• Баук се такође користи као превод енглеског надимка the Imp за Тириона Ланистера у српском издању „Пјесме леда и ватре”, које је превео Никола Пајванчић;
• Баук се још користи и као превод енглеске рјечи огр у серијалу цртаних филмова Шрек.

Види још

• Авет
• Акрап
• Анђама
• Бабарога
• Букавац
• Дрекавац
• Дух
• Караконџула
• Криптиди

Литература

• Шпиро Кулишић; Петар Ж. Петровић; Пантелић, Никола (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 
• Растко Ћирић (1986). Приручник за одбрану и заштиту од ала и баука. Београд: MAH.