Београдски железнички чвор

С Википедије, слободне енциклопедије
Стајалиште и распутница Карађорђев парк према Раковици и Прокопу
Прокоп, 2009. године

Београдски железнички чвор је реконструкција велике размере железничке мреже у Београду, Србија. Покренут је 1971. године са почетком радова 1974, са конструкцијом Новог железничког моста у Београду. Централни део шеме чвора је формиран у железничкој станици Београд центар која се налази на распутници три тунела испод центра града.

Изградња Београдског железничког чвора је углавном завршена са отварањем подземне станице Вуков споменик путничког 1995. године. Завршетак железничке станице Београд центар је био одложен због недостатка финансијских средстава која је била планирана да замени стару железничку станицу. Данас се железничка станица Београд центар користи за БГ воз, домаћи и међународни саобраћај.

Концепт[уреди | уреди извор]

Железнички чвор и јавни превоз у Београду. Делови обилазнице, железничког чвора и мостова преко Саве и Дунава су у изградњи или део општег урбанистичког планирања. Предложене метро линије су на основу коначног метро плана из 1982. године из Београдског метроа.

Главна карактеристика железничке шеме је да све железничке инсталације пређу центар града под земље и не сударају се са урбане инфраструктуре. Три тунела дужине 14 km су изграђена. Они повезују главну Београд центар са главним пругама на западу, северу и југу града.

Београдски железнички чвор је интермодални пројекат за велике даљине, приградски и градски саобраћај, укључујући ранжирну станицу са приложеним нумерама силазне рампе, маневрисање и утовар — истовар вагона, локомотивски депо, као и велике путничке станице Београд центар и техничке путничке станице у Земуну и Кијеву. Градски саобраћај сложен у три правца са подземном станицом Вуков споменик у центру Београда.

Кроз Београдски железнички чвор пролази 7 главних међународних пруга са значајним капацитетом. Део чвора чине 15 путничких станица, нова ранжирна станица Макиш која служи за међународни транспорт са централизованим и аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и дневним капацитетом од 600 вагона. У железничкој станици Београд центар је планирано да се изгради 120.000 m²; пословног простора.

Историја[уреди | уреди извор]

Планови за чвор су постојали још 1930-их, у то време се градња тунела испод града, од моста Краља Александра до цркве Александра Невског сматрала непогодном.[1]

Радови су почели 1974. године изградњом моста преко реке Саве и тунела Врачар и Дедиње.[2]

Конструкција[уреди | уреди извор]

Актуелни издаци Београдског железничког чвора прелазе 700 милиона долара. Највећи део средстава утрошен за теретне објекте и електрификацију, док је један део потрошен за изградњу путничких објеката.

Процењена средства за завршетак чвора су 250 милиона долара, који би требало да се обезбеде из страних инвестиција и кредита. Завршетак чвора је био предвиђен за 2010. годину.

У комплексу на делу транспортног система путника и робе је изграђено следеће:

  • 15 једноколосечних тунела дужине 19.744 m, три тунела за два колосека 4.431 m и једног вишеколосечног тунела дужине 200 m
  • 36 армирано-бетонских мостова преднапета железничких укупне дужине 4.960 m и путне површине 65.255 m²; и седам мостова дужине 957 m и пут површине 9.840 m²;
  • 12 једноколосечних мостова укупне дужине 1.266 m и шест мостова за два колосека укупне дужине 2.034 m [3]

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Бифуркација у тунелу Дедиње
Нови железнички мост
Врачарски тунели са вијадуктом преко ауто-пута у Београду
Подземна станица Вуков споменик
Железничка станица Вуков споменик завршена 1995. године
Галерија код Вуковог споменика

Тунели[уреди | уреди извор]

  • Дедиње
  • Врачар
  • Карабурма
  • Сењак
  • Стадијум
  • Бифуркација у тунелу Кнежевац

Мостови[уреди | уреди извор]

Железничке станице[уреди | уреди извор]

Железничка стајалишта[уреди | уреди извор]

Техничке и теретне станице[уреди | уреди извор]

Железничке пруге[уреди | уреди извор]

  • Београд центар — Нови Београд — Земун — Батајница
  • Београд центар — Вуков споменик — Панчевачки мост
  • Београд центар — Раковица — Ресник

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 6. јул 1937
  2. ^ Inženjerska komora Srbije, Glasnik 4 - Зорица Славковић-Марјановић - Од концепције до реализације - дуга пруга Прокоп - дугогодишње анализе, студије и рад на избору оптималног решења
  3. ^ „Врачар”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 29. 01. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Београдски железнички чвор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_железнички_чвор&oldid=26822329”