Бонтон

С Википедије, слободне енциклопедије

Бонтон (етикета, етикеција) представља скуп правила о пристојном понашању у друштву. Означава фино понашање и леп начин изражавања добро васпитаних и образованих људи. Ова правила се разликују у различитим друштвеним срединама и подложна су променама.[1] Реч бонтон потиче од француског термина bon ton, што значи добар тон, отмено држање.[2]

Појам бонтона[уреди | уреди извор]

Бонтон подразумева и правила понашања на јавним местима. На слици је правилник понашања у Београдском зоолошком врту

Бонтон означава правила лепог и пристојног понашања у свакодневном животу. Представља смернице понашања за све, увек и свуда. Мишљење да бонтон представља лепо понашање у високом друштву је погрешно. Текуће потребе људи захтевају стално мењање, усавршавање и прилагођавање бонтона. [а] Сврха бонтона није да спутава људе јер је прилагодљив ситуацији и атмосферу чини пријатном. Уважавање правила понашања на неким местима показује да их поштујемо (на пример позоришта, црква и сл.) Основне норме лепог понашања доводе до хармоничних међуљудских односа. Бонтон који би био применљив свуда на свету не постоји, али постоје правила чије поштовање човека дефинише као хумано и разумно биће. Великим делом бонтон се базира на традицији.[3]

Књига о лепом понашању[уреди | уреди извор]

Правила постављања прибора за јело

Појам Бонтон се најчешће користи и као назив за књигу о лепом понашању. У таквој књизи најчешће су пописана и објашњена правила понашања у различитим животним ситуацијама и друштвеним контактима, као што су:[4]

  • Понашање на јавном месту,
  • Понашање у породици, у друштву, у школи, на радном месту,
  • Понашање приликом посета и пријема,
  • Понашање на путовању,
  • Понашање за столом,
  • Култура становања,
  • Очување животне средине и др...

Историјат[уреди | уреди извор]

Норме друштвеног понашања датирају још од времена настанка првобитне људске заједнице, али је прва књига о овој теми написана у 16. веку. Аутор прве књиге о бонтону је монсињор Делаказа, црквени великодостојник и научник. Ова књига је имала за задатак да разграничи друштвене слојеве: богати су морали да поштују правила лепог понашања, а иста та правила су прост народ осуђивала да такав и остане.[б] Лепи манири нису увек били прихваћени са одобравањем, па је тако, на пример, виљушка сматрана ђаволским инструментом или женским прибором, а њена употреба знаком декаденције. [3]

Бонтон у различитим цивилизацијама[уреди | уреди извор]

У зависности од културе варирају многи манири. Јапанци се, на пример, у знак поштовања дубоко клањају, док се Инуити поздрављају трљањем носа о нос. Припадници једног племена у Јужној Африци плачу од среће кад се виде, а у Пакистану се жене поздрављају љубљењем у образ, руку и плетеницу. Један од манира, који је у нашој култури неприхватљив, а код неких народа представља основу пристојности, је подригивање као похвала домаћици због укусног оброка.

Сврха бонтона[уреди | уреди извор]

Савет претплатницима двојних телефонских прикључака како да уљудно користе заједничке телефонске линије (26. август 1948.)

Правила лепог понашање имају сврху да омогуће појединцу да се пријатно осећа у друштву, а и да при томе не узнемирава друге. Када у једном друштву правила бонтона преовладају, она постају заштита од неотесаних и непристојних људи. Много књига је написано на тему лепог понашања.[3]

Учење бонтона[уреди | уреди извор]

Основе бонтона уче се и прихватају у најмлађем узрасту, у породици, а усавршавају у школи и у контакту са другим људима. Већина правила која уносе непотребне формалности временом су са правом избачена из употребе, а преостала се прилагођавају савременим условима.[3]

Интернет бонтон[уреди | уреди извор]

Интернет бонтон, технолошки бонтон или нететикеција (енгл. net и франц. etiquette) представља неформалне смернице о прихватљивом понашању на интернету, које су формулисали корисници интернета. То су општеприхваћени стандарди понашања код размене електронске поште, у дискусионим групама, четовима, FTP-у и уопште WWW и друштвеним мрежама насталим у посљедњој деценији.[5][6][7]

Цветни бонтон[уреди | уреди извор]

Занимљив сегмент бонтона је и цветни бонтон. Овај бонтон одређује правила поклањања цвећа у различитим ситуацијама и различитим особама. Када се цвеће поклања у букет треба да буде направљен од непарног броја цветова. Паран број резервисан је за сахране. Када се цвеће не доставља лично, у букет се обавезно оставља порука. Осим тога сваки цвет има своје значење, па и ту треба бити обазрив:[8]

  • Божур је симболише срећан брак, као и узвишеност и елеганцију,
  • Црвени каранфил или ружа симболише жртвовање, милост и љубав,
  • Бели каранфил или ружа симболише чистоту и невиност,
  • Ружичасти каранфил симболише љубавну наклоност,
  • Хризантема се најчешће користи за сахране и венчања,
  • Љиљан симболише узвишеност, чистоту, бескрајну лепоту, срећу или бесмртност,
  • Орхидеја симболише егзотичност, префињеност, екстравагантност, романсу, еротику и жељу за интимношћу,
  • Ирис (перуника) симболише достојанство, храброст или славу,
  • Жута ружа симболише весеље, задовољство, али и неверство и љубомору,
  • Наранџаста ружа симболише жудњу и опчињеност,
  • Ружа бледо љубичасте боје симболише љубав на први поглед
  • Розе ружа симболише захвалност, дивљење, нежност или брижност,
  • Беж ружа симболише пријатељство,
  • Сунцокрет симболише обожавање и снагу,
  • Нарцис симболише самољубивост, неузвраћену љубав, али и нови почетак,
  • Лала симболише богатство, раскош, лепоту, али и охолост, чежња, заљубљеност и љубав.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чињеница, на пример, да је некад било пристојно сркати кафу не значи да и данас треба да чујемо те звуке за столом
  2. ^ занимљив је податак да је монсињор Делаказа, упркос чињеници да су италијански дворови представљали авангарду по обичајима и лепим манирима у 16. веку, својом књигом морао да опомиње племиће (народ је у то време био неписмен!) да не обављају нужду уза зид (и то унутрашњи!) своје сопствене или туђе куће, да ножем не чачкају зубе за столом и сл.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Школска енциклопедија. Београд: Драганић. 2005. ISBN 978-86-441-0606-7. 
  2. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. 
  3. ^ а б в г Stamenić 2011, стр. 5-9
  4. ^ Grabovac 1990
  5. ^ „Zen and the Art of the Internet—Usenet News”. Приступљено 2007-08-18. 
  6. ^ „Zero to billion”. CNN. 2006-04-26. Приступљено 2010-05-20. 
  7. ^ „A Stinging Office Memo Boomerangs Proprietary e-mail”. New York Times. 2001-04-05. Архивирано из оригинала 2012-09-07. г. Приступљено 2022-10-28. 
  8. ^ Josipović, Selena (12. 11. 2012). „Bonton – pravila lepog ponašanja”. Beleške. Приступљено 6. 3. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]