Борат: Културно уздизање у Америци за прављење користи славне нације Казахстана

С Википедије, слободне енциклопедије
Борат
Филмски постер
Изворни насловBorat
Жанркомедија
РежијаЛери Чарлс
СценариоСаша Барон Коен
Ентони Хајнс
Питер Бејнхем
Ден Мејзер
ПродуцентСаша Барон Коен
Џеј Роуч
Главне улогеСаша Барон Коен
Кен Давитијан
Лунел
Памела Андерсон
МузикаЕран Барон Коен
МонтажаПитер Тешнер
Џејмс Томас
Крег Алперт
Студио20th Century Fox
Година2006.
Трајање84 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет18 милиона долара
Зарада262 милиона долара
Следећи
Веб-сајтwww.boratmovie.com
IMDb веза
Саша Барон Коен као Борат на премијери филма у Келну

Борат: Културно уздизање у Америци за прављење користи славне нације Казахстана (енгл. Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) или само Борат је амерички псеудо-документарни филм режисера Ларија Чарлса са британским комичарем Сашом Бароном Коеном у улози измишљеног казахстанског новинара Бората Сагдијева који путује кроз Сједињене Државе и снима разговоре са обичним Американцима, извргавајући себе, своју лажну домовину Казахстан (чињенице у вези са Казахстаном су измишљене) и Американце подсмеху.

Радња[уреди | уреди извор]

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Казахстански новинар Борат Сагдијев напушта своју земљу и одлази у „најбољу државу на свету“ — СА и Д, да би направио документарни филм за потребе Министарства информисања. Сврха његовог путовања је да служи као водич кроз културу и обичаје једне земље. Са собом оставља своју жену Оксану, мајку и остале мештане свога села, укључујући „сеоског силоватеља“ и „сеоског механичара и доктора за абортус“, а са собом води свог гојазног продуцента Амазата Багатова.

Међутим, једне ноћи у свом хотелу, Борат на телевизији гледа Чуваре плаже и моментално се заљубљује у Памелу Андерсон. Док интервјуише и исмева скуп феминисткиња, сазнаје да Памела живи у Калифорнији. Затим добија телеграм да је његову жену убио медвед. Одушевљен, кришом одлучује да скрене са већ зацртаног пута који је планирало Министарство информисања и да се у Калифорнији ожени Памелом. Свом продуценту Азамату је рекао да иду тамо јер „Перл Харбор је тамо. Као и Тексас.“. Азамат се плаши летења због напада 11. септембра 2001. убеђен да је то дело Јевреја. Стога Борат узима часове вожње и купује дотрајали сладолеџијски камион да са њим отпутује до Калифорније.

Током пута, Борат на распродаји купује књижицу о Чуварима плаже и наставља да снима материјал за свој документарац. Наилази на учеснике параде поноса, политичара Алена Кејса и Боба Бара и Афроамеричку омладину. Борат је такође уживо интервјуисан на телевизији где прекида прогнозу времена. Посетивши родео, Борат узбуђује публику са неодмереним негативним коментарима о америчким непријатељима, али затим пева измишљену казахстанску химну на мелодију химне САД, што изазива јаке негативне реакције међу публиком. Одседевши преко ноћи код америчких домаћина, Борат и Азапат су запањени открићем да су њихови домаћини Јевреји. Плашећи се својих домаћина, њих двојица бацају новац бубашвабама, верујући да су се њихови домаћини претворили у бубе. Иако Азамат саветује да се врате у Њујорк, Борат покушава да купи пиштољ да се одбрани од Јевреја. Када му је речено да не може да купи пиштољ јер није држављанин САД, Борат купује медведа за заштиту.

Борат тражи савете од инструктора бонтона који му сугерише да дође на приватну вечеру у клубу на југу САД, на којој (ненамерно) вређа друге госте и бива избачен након што је позвао у кућу и довео за сто Лунел, црнкињу-проститутку. Борат се спријатељио са Лунел, која тражи од њега да ступе у везу, али јој он љубазно каже да је већ заљубљен у другу. Борат затим посећује антикварницу са изложеним предметима Конфедерације, ломећи стакларију и посуђе.

Путовање је прекинуто када је Борат, тек што је изашао из купатила, видео Азамата како мастурбира гледајући у слику Памеле Андерсон. Борат бесни и открива свој прави разлог за пут у Калифорнију. Азамат је побеснео због Боратове преваре и њих двојица се туку голи на кревету и јуре у ходнику и лифту пуном људи и на крају у дворани где се одржава конвенција. На крају их раздваја обезбеђење.

Азамат због тога напушта Бората, узима Боратов пасош, сав њихов новац и медведа, чија је глава касније виђена у Азаматовом мотелском фрижидеру. Борат стопира до Калифорније и улази у аутобус пијаних чланова братства са Универзитета Јужне Каролине. Када им је Борат рекао разлог зашто путује у Калифорнију, они му показују Памелин и Томијев порнић, и Борат окрива да Памела није девица као што је мислио. Након што је напустио студенте, разочарани Борат спаљује књижицу о Чуварима плаже и (грешком) своју повратну карту до Казахстана. Своју веру је повратио након што је посетио службу Уједињене пентакосталне цркве, на којој су и амерички републикански конгресмен Чип Пикерин и врховни судија Врховног суда Мисисипија Џејмс В. Смит. Борат је научио да опрости Азамату и Памели. Он прати чланове цркве на путу у Лос Анђелес где проналази Азамата обученог попут Оливера Хардија (мада Борат мисли да је он обучан као Адолф Хитлер). Њих двојица се мире и Азамат говори Борату где може пронаћи Памелу Андерсон. Борат се коначно среће лице у лице са Памелом у тржном центру где је она потписивала своје књиге. Након што јој је показао „традиционални младеначки ћилим“, Борат је јури кроз тржни центар покушавајући да је киднапује све док га обезбеђење не савлада и веже. Након тога, Борат се жени са Лунел и враћа се су Казахстан са њом. Последња сцена показује промене које је Боратов пут донео у његово село, укључујући привидно преобраћање житеља у хришћанство (у казашку верзију која укључује разапињање Јевреја) и увођења модерне технологије, као што су ајпод, лаптоп рачунари и ЛЦД телевизија високе дефиниције.

Филм се завршава лажном химном Казахстана која слави државне изворе калијума и проститутке које су најчистије у околини. Колаж-слика из совјетске ере је прожета сликом праве заставе Казахстана и портретом Илхама Алијева, председника Азербејџана, земље која уопште није поменута у филму.

Музика[уреди | уреди извор]

У филму је без сагласности аутора коришћена песма „Чаје шукарије“ Есме Реџепове, која је за ово на суду добила одштету од 26.000 евра.[1][2] Поред тога, коришћена је и музика Кочанског Оркестра, песма Едерлези Горана Бреговића из сцене филма Емира Кустурице Дом за вешање, као и Успаванка за Радмилу М. Бијелог дугмета.

Критике[уреди | уреди извор]

Филмску премијеру Борат је имао у Торонту а у САД је плански приказан у јако малом броју биоскопа јер по истраживањима студија Фокс, америчка публика није била довољно упозната са Боратовим ликом. Након прве недеље одлука је поништена пошто је првонедељна зарада износила 26.455.463 америчких долара а одлука се исплатила јер је следеће недеље филм зарадио још 28.269.900 америчких долара.[3]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Филм је изазвао бурне рекције у Казахстану, Русији, више земаља бившег Совјетског Савеза, као и у Румунији, где су снимљене сцене из наводног Боратовог села у Казахстану. Житељи сиромашног румунског села Глод, 140 километара северно од Букурешта су изложени руглу, а да нису били обавештени како ће у филму бити заиста представљени. О чему се стварно ради, сазнали су много касније из репортаже на румунској телевизији.[4][5][6] Највише критика је изазвала чињеница да су за то понижење сиромашни мештани добијали дневнице од по 15 леја (око 5 евра), док је филм зарадио преко шездесет милиона долара. Иако су режисер и оба продуцента (укључујући Коена) Јевреји, са многих страна су упућене критике да се филм поиграва са антисемитизмом на веома неукусан начин.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Esma Redžepova dobila Borata na sudu : svet”. Svet.rs. 29. 7. 2009. Архивирано из оригинала 15. 07. 2010. г. Приступљено 10. 9. 2012. 
  2. ^ „Esma pobedila Borata! | Mondo”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 10. 9. 2012. [мртва веза]
  3. ^ „Box Office and Business for Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan”. IMDB. Приступљено 9. 3. 2007. 
  4. ^ „Borat film 'tricked' poor village actors | Mail Online”. Dailymail.co.uk. 11. 11. 2006. Приступљено 10. 9. 2012. 
  5. ^ „We all hate Borat: The poor Romanian villagers humiliated by Sacha Baron Cohen's spoof documentary | Mail Online”. Dailymail.co.uk. 17. 10. 2008. Приступљено 10. 9. 2012. 
  6. ^ „'If I See Borat, I Will Kill Him With My Own Hands' - ABC News”. Abcnews.go.com. 17. 11. 2006. Архивирано из оригинала 02. 03. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борат:_Културно_уздизање_у_Америци_за_прављење_користи_славне_нације_Казахстана&oldid=25288655”