Бузјаш
| Бузјаш Buziaş | |
|---|---|
.jpg) | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2002. | 7.714 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 39′ С; 21° 36′ И / 45.65° С; 21.6° И |
  Бузјаш Бузјаш на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Сорін Мунтяну |
Бузјаш (рум. Buziaş) град је и седиште истоимене градске општине Бузјаш, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.
Положај насеља[уреди | уреди извор]
Град Бузјаш се налази у источном, румунском Банату. Насеље се налази у источном делу Баната, 35 km источно до Темишвара, ка Лугошу. Насељски атар је брежуљкастог карактера, на приблино 130 m надморске висине.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место је познато још у римском добу као "Ахибис". Први писани траг сеже у 1072. годину. Од 1811. године креће се употреба минералне воде за лечење. Већ 1816. године уређени су први извори да би даљом изградњом Бузјаш 1839. године био проглашен за бању.
Од значаја је Парк Бузјаш познат по ретким врстама дрвећа.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Тамишком округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је претежно влашко.[1] Када је 1797. године пописан православни клир у Бузијашу су била два свештеника, Румуна. Пароси, поп Замфир Поповић (рукоп. 1780) и поп Јанош Брату (1794) говорили су само румунским језиком.[2]
Почетком 20. века у месту живи 25 Срба.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем попису из 2002. општина Бузјаш је имала 7.714 становника., од чега Румуни чине 86,5%, Мађари 4,7%, Немци 4,6% и Роми 2,4%. Последњих деценија број становништва расте.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. (језик: мађарски) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022)
