Влакна

С Википедије, слободне енциклопедије

Влакна могу имати различите улоге . Могу се јављати у човековом телу, храни, одећи. Што се тиче тела, она су неопходна за живот.

Тело[уреди | уреди извор]

Уз помоћ влакана се мишићи везују за кости. Влакна могу бити у виду мишићних тетива, као и коштани калцификати. Калцификација је процес накупљања наслага калцијума на мишићима или осталим меким ткивима. Најчешћи проблеми који се јављају код влакана су:

  1. Контрактура влакана
  2. Микротрауме влакана
  3. Деформација при рођењу особе

Контрактура влакана[уреди | уреди извор]

Најчешће се јавља код ломова костију које су влакнима везане за мишиће. Због потребе гипсирања одређеног лома, део тела мирије у неутралном положају и није у могућности да врши истезања и савијања. Када мишић, везан за влакно, стагнира две до три недеље, долази до контрактуре- онемогућено је кретање тог дела тела.

Микротрауме влакана[уреди | уреди извор]

Јављају се при екстремном физичком напору неког мишића везаног за влакно. Оне су вид унутрашњег крварења тог мишића. При том крварењу, влакно је ослабљено тј. његова веза између мишића и кости је покидана. Проблем се открива ултразвучном анализом, док се решава мировањем тог дела тела и наношењем хладне облоге на повреду.

мишићно влакно

Деформација при рођењу особе[уреди | уреди извор]

Деформација се може јавити у виду недостатка влакна или ограничених могућности влакна. Не постоји ни један вид терапије или интервенције иако се данас развијају начини трансплантације вештачких влакана.

Одећа[уреди | уреди извор]

Јављају се у виду вештчких влакана, јер се тиме решава проблем недостатка текстилне индустрије. Групе влакана на бази целулозе:

  1. Бакарна
  2. Вискозна
  3. Ацетатна
  4. Акрилна
  5. Поли-пропиленска
  6. Полиестерска
  7. Поли-амидна
  8. Арамидна
  9. Еластинска
  10. Ликра
вата


Бакарна влакна[уреди | уреди извор]

Бакарна влакна се добијају таложељем целулозе растопљене у раствору бакар-оксида лат. CuOH у амонијаку лат. NH3.

Вискозна влакна[уреди | уреди извор]

Вискозно влакно је једно од првих врста вештачке целулозе. Користе се за драперије, ћебад, крпе за судове, тапацирање, завесе, простирке, спортске мајице, постељину.

Ацетатна влакна[уреди | уреди извор]

Ацетатна влакна се производе од целулозе на бази памука или дрвета са ацетат анхидридом, катализаторима и ацетоном. Ова влакна се користе за доњи веш, капуте, траке, тапацирање.

Храна[уреди | уреди извор]

Влакна у храни се дефинишу као супстанца која се налази у спољашњим слојевима житарица или биљака и која не могу да се сваре у дигестивном тракту. Влакна се не апсорбују и не варе, већ остају у цреву где моделују варење других нутријената и регулишу перисталтику. У зависноти од проблема, користе се различити типови влакана.

У папирној индустрији, такође постоје лесна целулозна влакна.

влакна у исхрани

Референце[уреди | уреди извор]