Водице (Смедеревска Паланка)

Координате: 44° 20′ 07″ С; 20° 57′ 02″ И / 44.335166° С; 20.9505° И / 44.335166; 20.9505
С Википедије, слободне енциклопедије
Водице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 883
Географске карактеристике
Координате44° 20′ 07″ С; 20° 57′ 02″ И / 44.335166° С; 20.9505° И / 44.335166; 20.9505
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина147 m
Водице на карти Србије
Водице
Водице
Водице на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Водице је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 883 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се налази у непосредној близини Паланке. Данашње село се помињеу Харачким списковима и ималоје 1822. г. 17 кућа. Године 1846. г. село је имало 42 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 175 кућа са 847 становника.

Али судећи по предању, као и по траговима који се овде налазе, може се закључити да је овде постојало неко неко старије насеље. И данас се, на граници између Водица и Придворица, налазило се на трагове од рушевина. У близини потока Влаовице, где су виногради, било је по предању, старо насеље. То се место зове Селиште. Западно од села, поред пута који води за Калуђерицу, налазило се извор Видова Светиња или Видова Вода, на који свет сваке младе петке и недеље. У близини ове воде има трагова, мисли се од манастира, који је био задужбина кнеза Лазара и који је славио Видовдан. Старац Вулићевић прича, да је овај манастир порушен почетком 18. века и да је од његовог камења била подигнута Каменита Ћуприја у Паланци.

Прве куће овога насеља биле су у долини Јасенице и прве и најстарије породице становале су у Калуђерици и Тршевони, одакле су се „ за време шора“ преместиле на данашње место. Најстарији су досељеници Никачи (данас разни презимена). Њиховог предка довео Карађорђе из Дубнице (Пештер) 1809. године и он се настанио на Калуђерици, где су трла, одакле се „за време шора“ преместио на данашње место. За њима су дошли преци Нишковића од Лесковца и настанили се у Тршевини. Трећа по реду досељавања је породица Михаловића (Јевтића) чији је прадед дошао од Лесковца а прабаба од Ђуниса. Прадед Михаловића прво се населио у данашње Шуршево (Лепеница), одакле је дошао овамо. Од Лесковца су дошли и Живковићи (Аранђеловићи) у исто време кад и Нешковићи. Остале породице су дошли из разних крајева. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

У селу је рођен Пера Тодоровић и сачувана је његова родна кућа.

Вићeниje Вићa Рaдoвaнoвић (1854-1929) дугoгoдишњи нaрoдни пoслaник Краљевине Србије и радикалски првак, добитник краљевског ордена Светог Саве, као и дугогодишњи члан Српског пољопривредног друштва звани још и Вића од Водица. Нова школа је подигнута 1935, освећена 17. новембра.[3]

Овде се налази Споменик ратницима за ослобођење и уједињење у Водицама.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Водице живи 745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 296 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.050
1953. 1.098
1961. 1.186
1971. 1.083
1981. 1.068
1991. 1.011 960
2002. 930 1.033
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
881 94,73%
Роми
  
26 2,79%
Црногорци
  
9 0,96%
Југословени
  
3 0,32%
Хрвати
  
1 0,10%
Словенци
  
1 0,10%
Муслимани
  
1 0,10%
Мађари
  
1 0,10%
Македонци
  
1 0,10%
непознато
  
5 0,53%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ "Политика", 16. нов. 1935
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]