Георге Хађи

С Википедије, слободне енциклопедије
Георге Хађи
Лични подаци
Надимак Карпатски Марадона
Датум рођења (1965-02-05)5. фебруар 1965.(59 год.)
Место рођења Сакеле, Румунија
Висина 1,75 m
Позиција Офанзивни везни
Јуниорска каријера
1975—1980 Фарул Констанца
1980—1981 Лучеафарул Букурешт
1981—1982 Фарул Констанца
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1982—1983
1983—1987
1987—1990
1990—1992
1992—1994
1994—1996
1996—2001
Фарул Констанца
Спортул
Стеауа
Реал Мадрид
Бреша
Барселона
Галатасарај
18
107
97
64
61
35
127
(7)
(58)
(76)
(15)
(14)
(7)
(59)
Репрезентативна каријера**
1983—2000 Румунија 125 (35)
Тренерска каријера
2001
2003—2004
2004—2005
2006
2007
2010—2011
2014—2020
2021—
Румунија
Бурсаспор
Галатасарај
Политехника
Стеауа
Галатасарај
Виторул Констанца
Фарул Констанца
* Датум актуелизовања: 22. мај 2018.
** Датум актуелизовања: 17. децембар 2023.

Георге Хађи (рум. Gheorghe Hagi; Сакеле, 5. фебруар 1965) је бивши румунски фудбалер, данас власник и тренер румунског прволигаша Фарула из Констанце. Важио је за једног од најбољих везних играча током 80-их и 90-их година у Европи.[1]

Познат као „карпатски Марадона“, Хађи се сматра као херој у својој држави као и у Турској. Играч године у Румунији је био 6 пута, а такође се сматра као један од најбољих фудбалера у 20. веку.[2]

Са репрезентацијом је наступао на 3 светска првенства: 1990-е, 1994., 1998., као и на 3 европска првенства: 1984., 1996., 2000-е За репрезентацију је одиграо 125 мечева и постигао 35 голова и тако је за сада други по броју одиграних мечева иза Доринела Мунтеануа, и први по броју постигнутих голова.

У новембру 2003. на УЕФА-ином јубилеју, Хађи је изабран за најистакнутијег играча Румуније у последњих 50 година од стране Фудбалског савеза Румуније. Хађи је један од ретких играча који су играли за оба шпанска ривалска клуба, Реал Мадрид и Барселону.

Марта 2004. именован је као 25. међу 125 најбољих живих фудбалера, од стране Пелеа.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Своју каријеру почео је у млађим категоријама Фарула из Констанце. 1983. је требало да пређе у Универзитатеу из Крајове, али се ипак одлучио за Спортул из Букурешта.

Зиме 1987. прелази у румунског гиганта Стеауу, која је се припремала за меч Суперкупа Европе против Динама из Кијева (меч игран 24. фебруара 1987). Првобитни уговор је трајао само једну утакмицу, и то је била утакмица Суперкупа. Хађи је постигао једини гол на том мечу, и тако помогао Стеауи да освоји Суперкуп. Стеауа није хтела да га пусти назад у Спортул, и на тај начин га је задржала. Током играња у Стеауи, Хађи је одиграо 97 лигашких утакмица, и постигао 76 голова. Са Стеауом је дошао до полуфинала Купа шампиона 1988., и до финала 1989, где је Стеауа изгубила са 4:0 од Милана. Такође је 3 године заредом освајао дуплу круну у Румунији, 1987, 1988, 1989.

После светског првенства 1990., прелази у Реал Мадрид за 4,3 милиона долара. После две сезоне у Реалу, прелази у италијанску Брешу. Прве сезоне клуб је испао у Серију Б, док је друге сезоне Хађи помогао Бреши да освоји прво место и избори пласман у Серију А. Након запаженог наступа на светском првенству 1994., Хађи поново иде у Шпанију и потписује за Барселону.

После 2 године у Барселони, Хађи одлази у турски Галатасарај. У Галатасарају подједнако је био успешан и популаран међу навијачима. 2000. године, Галатасарај предвођен Хађијем, осваја УЕФА Куп победом над Арсеналом у финалу. Након тога, Галатасарај је освојио и Европски суперкуп, победом над Хађијевим бившим клубом Реалом из Мадрида. Одушевљени навијачи Галатасараја оваквим историјским успесима за клуб и турски фудбал уопште, још више су повећали Хађијеву популарност. Бивши француски фудбалер Лиус Фернандез је рекао: „Хађи је као и вино, што је старији то је бољи“. Те 2000. године, Хађи је са 35 година био у најбољим данима своје каријере освојивши сваки могући трофеј са Галатасарајем. Откако је отишао у пензију 2001. године, остао је упамћен као један од омиљених играча у румуснком и турском првенству.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Хађи је дебитовао за репрезентацију Румуније са 18 година 1983. године у Ослу, против репрезентације Норвешке. За Румунију је играо све до 2000. године.

Хађи је предводио Румунију на светском првенству 1994. ка највећем успеху репрезентације на СП, четвртфиналу, када су испали од Шведске после пенала. Хађи је постигао 3 поготка на првенству, укључујући и погодак у сензационалној победи над тренутним вицешампионом света, Аргентином. У првој утакмици у групи против Колумбије, Хађи је постигао један од најлепших голова на првенству, тако што је са око 35 метара лобовао Оскара Кордобу. На крају, Хађи је био у тиму првенства.

Четири године касније после СП 1998., Хађи је одлучио да се повуче из репрезентације. Након неколико месеци променио је мишљење и играо је на европском првенству 2000., где је у четвртфиналној утакмици против Италије био искључен.

Хађи се повукао из фудбала 24. априла 2001, у утакмици под називом „Гала Хађи“.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео у румунској репрезентацији 2001, где је добио отказ после неуспеха у квалификацијама. Његов једини већи успех у досадашњој тренерској каријери је освајање турског купа 2005. године са Галатасарајем, после победе у финалу над највећим ривалом Фенербахчеом од 5:1.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Као играч[уреди | уреди извор]

Стеауа

Реал Мадрид

Барселона

Галатасарај

Индивидуални трофеји

Као тренер[уреди | уреди извор]

Галатасарај

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Planet World Cup - Legends - Gheorghe Hagi, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ England Player Honours - World Soccer Players of the Century, Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]