Дамјан Кецојевић
| Дамјан Кецојевић | |
|---|---|
 Небојша Глоговац и Дамјан Кецојевић у представи Хадерсфилд (2005) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. април 1977. |
| Место рођења | Брчко, СФРЈ |
| Рад | |
| Битне улоге | Хадерсфилд Добра жена Заборављени умови Србије |
| Веза до IMDb-а | |
Дамјан Кецојевић (Брчко, 10. април 1977) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Студирао је глуму на Академији уметности „Браћа Карић, где је и радио као асистент на предмету сценског покрета. Први пут на филму појавио се 2007. године, а најзначајније улоге играо је у филмовима Хадерсфилд као Игор и у филму Добра жена као гост у студију, а значајну улогу остварио је и у ТВ серији Заборављени умови Србије, где је тумачио улогу Илије, службеног лица и улогу младог Јована Радоњића.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 10. априла 1977. године у Брчком у СР Босни и Херцеговини. Завршио је Академију уметности „Браћа Карић”, у класи професора Петра Банићевића. Након завршетка факултета, на истом добија посао асистента на предмету сценског покрета. Похађао је курс савременог плеса, Александар технику и импровизацију, као и цугигнам технику плеса. Семинар физичког театра завршио је у Берлину у КИМ театру. Током једног семестра био је предавач сценског покрета као ванредни професор на Универзитету уметности у Београду.
Члан је Малог позоришта Душко Радовић, а глумио је и у Југословенском драмском позоришту[2] и у дечијем Позоришту Пуж.
Филмска каријера[уреди | уреди извор]
Прву улогу на филму остварио је 2007. године у филму Хадерсфилд, где је тумачио лик Игора, школског другара Дулета (Војин Ћетковић) и Ивана (Небојша Глоговац) који већ дуго живи у граду. Хадерсфилду. Након успешне улоге у филму Хадерсфилд, који је освојио велики број награда, Дамјан 2007. године добија улогу у кратком филму Едина, где тумачи улогу Марка. Године 2008. тумачи улоге у ТВ серији Заборављени умови Србије, као Илија, службено лице и у улози младог Јована Радоњића. Исте, 2008. године појављује се у две епизоде ТВ серије Последња аудијенција, као судија.
Након осам година паузе Дамјан се опет појављује у свету филма, где 2016. године добија улогу у играном филму Добра жена, где је тумачио госта у студију. Године 2017. глумио је у кратком филму Последњи запис Леонида Шејке, а 2018. године добио је улогу Пеђе у ТВ серији Пет. Током 2019. године имао је малу улогу француског чиновника у ТВ серији Ујка — нови хоризонти, као и улогу роштиљџије Радета у серији Преживети Београд.
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 2000-е | |||
| 2007. | Хадерсфилд | Игор | |
| 2007. | Едина (кратки филм) | Марко | |
| 2008. | Заборављени умови Србије (ТВ серија) | Илија, службено лице и млади Јован Радонић | |
| 2008. | Последња аудијенција | судија | |
| 2010-е | |||
| 2016. | Добра жена | гост у студију 2 | |
| 2017. | Последњи запис Леонида Шејке (кратки филм) | ||
| 2018. | Пет (ТВ серија) | Пеђа | |
| 2019. | Ујка — нови хоризонти (ТВ серија) | француски чиновник | |
| 2019. | Преживети Београд (ТВ серија) | роштиљџија Раде | |
| 2020-е | |||
| 2021. | Александар од Југославије (ТВ серија) | Грегор Жерјав | |
| 2021. | Азбука нашег живота (ТВ серија) | Грга | |
| 2023. | Троје | Александар | |
| 2023. | Што се боре мисли моје | Јаша | |
Позориште[уреди | уреди извор]
Стални члан Малог позоришта Душко Радовић постао је 2011. године, а крајем 2012. године био је в. д. управник овог позоришта.[1]
У свом матичном, Малом позоришту Душко Радовић глумио је у представама Књига лутања, Мачак у чизмама, Поп Ћира и поп Спира, Чудне љубави, Миљаковац, то јест Нови Зеланд, Оливер Твист, Капетан Џон Пиплфокс, Андерсенови кувари, Степа и Цар је го![1] У Југословенском драмском позоришту глумио је у представама Хадерсфилд (Игор), Розенкранц (Хамлет), Лете (Ругоба), Сплит (За сада нигде) и Буђење пролећа (Мелхиор), док је у Позоришту Пуж глумио у дечјим представама.
Био је задужен за сценски покрет у великом броју представа, као што су : Моби дик[3], Призори егзекуције, 39 степеника, Сан летње ноћи и у многим другим.
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда за најбољег глумца на Луткарским сусретима у Нишу (2008)[4]
- Награда за глумачко остварење у представи Степа (2008)
- Годишња награда Малог позоришта Душко Радовић (2008)
- Годишња награда Малог позоришта Душко Радовић за сценски покрет у представи Оливер Твист (2009)
- Годишња награда Малог позоришта Душко Радовић за улогу Мелхиора у представи Буђење пролећа (2010)
- Годишња награда Малог позоришта Душко Радовић за ауторски рад Вертер - шта све можеш кад си сам (2011)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Дамјан Кецојевић биографија”. malopozoriste.co.rs.
- ^ „Дамјан Кецојевић - позоришне улоге у ЈДП”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 02. 07. 2017. г.
- ^ „Premijer predstave “Mobi Dik” 8. decembra u malom pozorištu Duško Radović”. headliner.rs. Архивирано из оригинала 22. 06. 2021. г. Приступљено 8. 12. 2017.
- ^ „Damjan Kecojević dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 28. 8. 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дамјан Кецојевић на сајту IMDb (језик: енглески)
