Дацит

С Википедије, слободне енциклопедије
Дацит

Дацит (енгл. Dacite, франц. Dacite, нем. Dacit, рус. Дацит) је вулканска стена изграђена од кварца, натријско-калијских плагиокласа и бојених минерала[1]. Ове стене су изливни еквиваленти магматске стене кварцдиорита. Њихов назив потиче од речи Dacia, старог назива за Румунију, где су доста заступљени.

Минерали који изграђују дацит су: интермедијарни плагиоклас (андезин), кварц и бојени минерали (биотит, хорнбленда, пироксен). На основу бојених минерала издвајају се различити варијетети дацита: биотитски дацит, амфиболитски дацит, итд. Боја стене варира у зависности од садржаја и врсте бојених минерала и степена кристалинитета основне масе.

Структура стене је порфирска, а текстура флуидална. Лучење дацита је плочасто и стубасто.

Смањењем количине кварца, ове стене чине прелазе ка андезитима, када се називају дацито-андезити, док повећањем количине калијског фелдспата показују прелаз према кварцлатитима.

Распрострањење и примена[уреди | уреди извор]

Јављају се у већим масивима, често са андезитима. У Србији се јављају на Руднику, код Славковице, на западним падинама Копаоника, у долини Ибра, код Сурдулице.

Значајан су грађевински материјал. Користе се за израду коцке за путеве, ивичњаке, ломљени камен, итд. Највећи каменоломи налазе се у Славковици и Кадиној Луци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди | уреди извор]