Двејн Олман

С Википедије, слободне енциклопедије
Двејн Олман
Двејн Олман на "Филмор Исту" 26. јун 1971.
Лични подаци
Пуно имеХауард Двејн Олман
Датум рођења(1946-11-20)20. новембар 1946.
Место рођењаНешвил, Тенеси,  САД
Датум смрти29. октобар 1971.(1971-10-29) (24 год.)
Место смртиМејкон, Џорџија, САД
Занимањегитариста, музичар, певач, текстописац
Музички рад
Активни период1961—1971
Жанрблуз, блуз рок, соул, рок, џез
Инструментгитара, вокал
Остало
Повезани чланциОлман брадерс бенд, Арета Френклин
Веб-сајтwww.allmanbrothersband.com

Хауард Двејн Олман (енгл. Howard Duane Allman; 20. новембар 194629. октобар 1971) био је амерички гитариста, сезонски музичар, суоснивач и вођа Олман брадерс бенда све до своје смрти у саобраћајној несрећи 1971. када је имао 24 године[1].

Олман брадерс бенд је основан 1969. године са седиштем на југоистоку Сједињених Америчких Држава. У раним 1970-им, бенд је имао велики успех. Олман је најбоље упамћен по својој краткој, али утицајној каријери у бенду, а посебно по својом изражајном слајд свирању гитаре и инвентивних импровизујућих вештина[2]. 2003. године, Ролинг стоун часопис је поставио Олмана на 2. место на њиховој листи "100 највећих гитариста свих времена", иза Џими Хендрикса. 2011. године је постављен на 9. место[3]. Његов тон (постигнут са Гибсон Лес Пол гитаром и два 50-ватна бас Маршал појачала) је именован за један од најбољих гитарских тонова свих времена, по часопису "Guitar Player"[4].

Тражен како студијски музичар и пре и за време његовог боравка у бенду, Двејн Олман је наступао са признатим музичким звездама као што су Кинг Кертис, Арета Френклин, Вилсон Пикет и Херби Ман. Он је такође допринео у великој мери на 1970. албуму Layla and Other Assorted Love Songs од Дерека и Доминоса.

Двејн Олманову вештину као гитаристе су допуњавали његови лични квалитети као што су његов интензитет, погон и способност да извуче најбоље из других у стварању музике.[5] И даље га зову по његовом надимку "Небески пас" ("Skydog")[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Remember when David Reid remembered Duane Allman?”. FuzzyCo. Приступљено 22. 12. 2010. 
  2. ^ Ventre, Michael (30. 10. 2006). „In memory of Duane Allman 35 years after his death, Skydog still among rock's very best guitarists”. MSNBC. 2009 msnbc.com. Приступљено 2. 9. 2009. 
  3. ^ Stone, Rolling (2006). „Rolling Stone: The 100 Greatest Guitarists of All Time”. RealNetworks, Inc. Архивирано из оригинала 25. 11. 2006. г. Приступљено 26. 11. 2006. 
  4. ^ Blackett, Matt (октобар 2004). „The 50 Greatest Tones of All Time”. Guitar Player. 38 (10): 44—66. 
  5. ^ 'It would be real accurate to say that Duane was the father of the band, He had a lot to do with the spontaneity of the whole thing. He was like the mother ship. Somehow he had this real magic about him that would lock us all in, and we'd all take off. He really had that quality about him. Those were very happy days' Gregg Allman reported by Obrecht. Jas. 'Duane Allman remembered', Guitar Player, October 1981, Vol. 15, no 10.
  6. ^ his may be a reference to his signature guitar sound and tone. Many consider "Skydog" a variant of the nickname "Skyman" given to him by Wilson Pickett during the recording of Pickett<nowiki>'s cover of the Beatles' "Hey Jude." Jim Dickinson was quoted in Keith Richards' autobiography Life” as saying he was given the name because he was high much of the time.