Драган Кићановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Кићановић
Лични подаци
Надимак Кића
Датум рођења (1953-08-17)17. август 1953.(70 год.)
Место рођења Чачак, ФНРЈ
Држављанство Србија
Висина 1,91 m
Информације о каријери
Про каријера 1971—1984
Позиција бек
Јуниорска каријера
1966—1971 Железничар Чачак
Сениорска каријера
Године Клуб
1971—1972
1972—1981
1981—1983
1983—1984
Борац Чачак
Партизан
Скаволини
Расинг Париз
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија 216 утакм. (3.330 поена)[1]
Награде
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1976. Монтреал Југославија
Златна медаља — прво место 1980. Москва Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1974. Порторико Југославија
Златна медаља — прво место 1978. Филипини Југославија
Бронзана медаља — треће место 1982. Колумбија Југославија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1973. Шпанија Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Југославија Југославија
Златна медаља — прво место 1977. Белгија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1979. Италија Југославија
Сребрна медаља — друго место 1981. Чехословачка Југославија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1971. Тунис Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Алжир Југославија

Драган Кићановић (Чачак, 17. август 1953) је бивши југословенски кошаркаш и српски менаџер у спорту. Играо је на позицији бека.

Каријера[уреди | уреди извор]

Кошарком је почео да се бави са 13 година у локалном клубу КК Железничар у ком је тренирао од 1966. до 1971. У сезони 1971/72. је наступао за Борац, а затим је прешао у Партизан. За Партизан је играо од 1972. до 1981. и у том периоду је освојио 3 првенства Југославије (1976, 1979. и 1981), Куп Југославије 1979. и два Купа Радивоја Кораћа (1978. и 1979). Након Партизана је две године играо за италијански Скаволини, са којим је освојио Куп победника купова 1983. Каријеру је завршио 1984. у француском Расингу.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије је дебитовао 1973. у пријатељској утакмици са Совјетским Савезом, коју је Југославија добила 77:67. Освојио је златну медаљу на Европским првенствима 1973, 1975, 1977, сребрну медаљу на 1981. и бронзане медаље 1979. Освојио је Балканска првенства у кошарци 1973, 1974, 1975 и 1976. Са Светских првенстава има златну медаљу са Светског првенства 1978. у Манили, сребрну са Првенства света 1974. у Порторику и бронзану медаљу са Првенства света 1982. у Калију, Колумбија. Освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1980. у Москви, међутим није лично примио медаљу, пошто је финалну утакмицу против Италије завршио у болници, након што га је тешко повредио италијански центар Дино Менегин неколико секунди пре краја утакмице. Медаљу је уместо њега примио Зоран Славнић. За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3.290 поена.

1982. године је примио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.

Функционер[уреди | уреди извор]

Након кошаркашке каријере постао је директор Партизана у време највећих успеха овог клуба. Једно време био је министар спорта у Влади Србије, а потом председник ЈОК-а.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Драган Кићановић је чувен по одбојкашком додавању са Зораном Славнићем у финалу Европског првенства 1977. у Лијежу против Совјетског Савеза.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Драган Кићановић, halloffame.fiba.com”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]