Жарко (властелин)

С Википедије, слободне енциклопедије
Жарко
Лични подаци
Датум рођења1336.
Породица
ПотомствоМркша Жарковић
РодитељиМркша
НаследникBalša I

Жарко (око 1336[1]—пре 1371) је био српски властелин из средине XIV века, који је после смрти цара Душана јавља као господар Зете.

Остаци утврђеног Скадра, на узвишењу изнад реке

Он се око 1356. године оженио Теодором Дејановић[2], ћерком деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре Душана Силног и сестре Симеона Синише, са којом је, око 1363. године, добио сина Мркшу.

Жарко се у изворима јавља 1356. године, када је запленио робу неким дубровачким трговцима, недалеко од Светог Срђа код Скадра[3]. Самом Зетом је у то доба управљала Душанова удовица Јелена, али се она у то доба налазила у Серу[3], тако да је Жарко највероватније искористио њено одсуство да преузме власт у Зети. Већ у јуну идуће године, он је постао грађанин Млетачке републике и том приликом је означен као барон господина рашког краља, који управља у крајевима Зете, Бојане и тамошњег приморја[3]. Међутим, врло брзо после тога Жарко умире или губи власт над Зетом, а већ 1360. године, као господари Скадра јављају се Балша I и његови синови, Страцимир, Ђурађ I и Балша II[4].

После Жаркове смрти, његова удовица Теодора се преудала за Ђурђа I Балшића, а његов син Мркша се 1391. године оженио Руђином Балшић, ћерком Балше II и од 1396. године је управљао облашћу око Валоне и Канине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zarko Mrksic, Baron of Raska”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2010. 
  2. ^ Спасић, Душан; Палавестра, Александар; Мрђеновић, Душан (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (на језику: српски) (2. изд.). Београд: Бата. ISBN 978-86-7685-007-5. Приступљено 10. 10. 2023. 
  3. ^ а б в Група аутора (1981). Историја српског народа I. Београд. 
  4. ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0. 

Литература[уреди | уреди извор]