Жичани инструменти
Жичани инструменти су музички инструменти код којих се звук производи треперењем његових жица.[1] Музичар може производити звук помоћу прстију, трзалице или гудалом (гудачки инструменти), а други ударањем по струнама лаким дрвеним чекићем. Код неких клавијатурних инструмената, као што је чембало, музичар притисне типку чиме се окида жица. Други музички инструменти генеришу звук ударањем у жицу.
Према Заксу,[2]
Хордофони су инструменти са жицама. Жице се могу ударати штаповима, трзати голим прстима или плектрумом, гудати или (на Еолској харфи, на пример) озвучавати ветром. Збуњујуће мноштво жичаних инструмената може се свести на четири основна типа: цитре, лауте, лире и харфе.
Класификација[уреди | уреди извор]
У музикологији, гудачки инструменти су познати као хордофони. То је једна од пет главних дивизија инструмената у Хорнбостел-Заксовој шеми класификације музичких инструмената.
Хорнбостел-Закс дели хордофоне у две главне групе: инструменти без резонатора као саставног дела инструмента (који имају класификациони број 31, познати и као једноставни); и инструменти са таквим резонатором (који имају класификациони број 32, познати и као композитни). Већина западних инструмената спада у другу групу, али клавир и чембало спадају у прву. Хорнбостелов и Заксов критеријум за одређивање у коју подгрупу инструмент спада је да ако се резонатор може уклонити без онеспособљења инструмента, онда је класификован као 31. Идеја да кућиште клавира, које делује као резонатор, може бити уклоњено без онеспособљавањаљ инструмента, може изгледати чудно, али ако би се механизам и жице клавира извадиле из кутије, и даље би се могло свирати. Ово није тачно за виолину, јер жица пролази преко моста који се налази на кутији резонатора, тако да би уклањање резонатора значило да жице не би биле затегнуте.
Курт Закс је такође поделио кордофоне у четири основне поткатегорије, „цитре, лауте, лире и харфе“.[3]
- Цитре укључују штапиће цитре као што је музичко гудало, цевне цитре као цевима као резонатором као што је валиха, сплавне цитре у којима су цеви цитре везане у један „сплав“, дашчане цитре укључујући клавикорд и клавир и цимбал, и дугачке цитре (описане као комбинација полуцевних и дашчаних цитри) укључујући породице се и гуџенг.
- Лауте су жичани музички инструменти који обухватају тело и „врат који служи и као дршка и као средство за затезање жица изван тела.“[4] Породица лаута не укључује само кратковрате окидачке лауте као што је лаута, уд, пипа, гитара, цитола, гитерн, мандора, рубаб, и гамбус и дуговрате окидачке лауте као што су танбура, сварабат, саз, бузуки, вина, теорба, архлута, пандура, ситар, сетар, али и гудачке инструменте као што су јајли тамбура, ребаб, ерху и цела породица виола и виолина.[4]
- Лира има два крака, који имају „јарам” или пречку која их повезује, и жице између пречке и звучне плоче.[3] Закс је ово поделио на кутијасту лиру као што је грчка китара и зделасту лиру која је користила зделу на својој страни са кожном звучном плочом.[3]
- Харфа која има жице окомито на звучну плочу.[3]
Најранији гудачки инструменти[уреди | уреди извор]
Датирана на око 13.000. п. н. е, пећинска слика у пећини Тва Фреас у Француској приказује оно што неки верују да је музички лук, ловачки лук који се користи као музички инструмент са једном жицом.[5][6] Од музичког гудала развиле су се породице жичаних инструмената; пошто је свака жица свирала једну ноту, додавањем жица су се додавале нове ноте, стварајући гудачке харфе, харфе и лире.[7] Заузврат, то је довело до могућности да се свирају дијаде и акорди. Још једна иновација се десила када је гудачка харфа исправљена и када је коришћен мост за подизање жица са штапастог грла, стварајући лауту.[8]
Ова слика музичког гудала за харфу је теорија, и оспоравана је. Године 1965, Франц Јахнел је написао своју критику наводећи да рани преци окидачких инструмената тренутно нису познати.[9] Он је сматрао да је гудало за харфу био далеко од софистицираности цивилизација западне Азије 4000. године п. н. е, које су преузеле примитивну технологију и створиле „технички и уметнички добро направљене харфе, лире, цитаре и лауте.“[9]
Археолошка ископавања су идентификовала неке од најранијих жичаних инструмената на локалитетима у древној Месопотамији, попут лира у Уру, које укључују артефакте старе преко три хиљаде година. Развој инструмената са лиром захтевао је технологију за стварање механизма за подешавање за затезање и попуштање напетости жице. Лире са дрвеним телима и жицама које се користе за окидање или свирање гудалом представљају кључне инструменте који упућују на касније харфе и инструменте типа виолине; штавише, откривени су индијски инструменти из 500. године пре нове ере са од 7 до 21 жице.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Aguilar, Jorge (2003). „String Instruments”. University of Florida. Архивирано из оригинала 30. 1. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments, W. W. Nortan & Company, Inc. ISBN 0-393-02068-1. стр. 463.
- ^ а б в г Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments
. New York: W. W. Norton & Company. стр. 463–467. ISBN 9780393020687.
- ^ а б Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. New York: W. W. Norton & Company. стр. 464. ISBN 9780393020687.
- ^ Campen, Ank van. „The music-bow from prehistory till today”. HarpHistory.info. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2015. „A cave-painting in the "Trois Frères" cave in France dating from about 15,000 years ago. The magician-hunter plays the musical bow.”
- ^ „Trois Freres Cave”. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступљено 27. 3. 2015.
- ^ Dumbrill 1998, стр. 179, 231, 235–236, 308–310
- ^ Dumbrill 1998, стр. 308–310
- ^ а б Jahnel, Franz (1965). Manual of Guitar Technology: The History and Technology of Plucked String Instruments (Fachbuchreihe Das Musikinstrument, Bd. 37). стр. 15. ISBN 0-933224-99-0. „There have been some uncertain presumptions concerning the "invention" of the bowed harp...The "musical bow" conjectured by many music scholars is not definitely recognizable in any cave paintings. The fact that some African negroes held the end of their bow-shaped harp in their mouths in order to improve the tone...should not be taken as proof that the first European bowmen were also conversant with the musical bow.”
Литература[уреди | уреди извор]
- Kartomi, Margaret J. (1990-11-01). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. Chicago Studies in Ethnomusicology. University of Chicago Press.
- „La SFM en quelques dates: présidée par les musicologue suivants”. sfmusicologie.fr/. Приступљено 2021-07-15.
- Mann, Steve (2007). Natural Interfaces for Musical Expression, Proceedings of the Conference on Interfaces for Musical Expression. New Interfaces for Musical Expression. стр. 118—23.
- Freeman, Jason (2008). „Extreme Sight-Reading, Mediated Expression, and Audience Participation: Real-Time Music Notation in Live Performance”. Computer Music Journal. 32 (3): 25—41. S2CID 46655245. doi:10.1162/comj.2008.32.3.25.
- The Grove Dictionary of Musical Instruments (2 ed.), Oxford University Press, Print ISBN 9780199743391, 2016, Edited by Laurence Libin.
- Hast, Dorothea E. (1999). Exploring the World of Music: An Introduction to Music from a World Music Perspective. Debuque, IA: Kendall Hunt. стр. 144. ISBN 0787271543.
- Rowell, Lewis Eugene (1992). Three Ancient Conceptions of Musical Sound. Music and Musical Thought in Early India. University of Chicago Press. стр. 54.
- Ames and King. Glossary of Hausa Music and its Social Contexts, 1971, Northwestern U. Press.
- „Trois Freres Cave”. Приступљено 27. 3. 2015. „Henri Breuil surveyed the cave ... a detailed study was published by H.Breuil and R.Begouen of the hundreds of engraved drawings in the deep gallery known as the 'Sanctuary'. ... Its walls are filled with some 280 engraved (often superimposed) images of bison, horses, stags, reindeer, ibexes, and mammoths.”
- Garcia, Alfredo (5. 10. 2014). „El Arte Rupestre Paleolítico En Las Cuevas Francesas. La Cueva De Lascaux.”. algargosarte.blogspot.com. Архивирано из оригинала 2. 9. 2018. г.
- Walter, Eugene Victor (1988). Placeways: A Theory of the Human Environment. Chapel Hill, North Carolina: UNC Press Books. стр. 89. ISBN 978-0-8078-1758-2. „a semi-human figure dances in the midst of the animals ... herding the beasts and playing a musical bow. He wears the head and fur of a bison with human legs.”
- Campen, Ank van. „The music-bow from prehistory till today”. HarpHistory.info. Приступљено 26. 3. 2015. „A cave-painting in the "Trois Frères" cave in France dating from about 15,000 years ago. The magician-hunter plays the musical bow.”
- Jahnel, Franz (1965). Manual of Guitar Technology: The History and Technology of Plucked String Instruments (Fachbuchreihe Das Musikinstrument, Bd. 37). стр. 15. ISBN 978-0-933224-99-5.
- Dumbrill, Richard J. (2005). The Archaeomusicology of the Ancient Near East. Victoria, British Columbia: Trafford Publishing. ISBN 978-1-4120-5538-3.
- Turnbull, Harvey (јул 1972). „The Origin of the Long-Necked Lute”. The Galpin Society Journal. 25: 58—66. JSTOR 841337. doi:10.2307/841337.
- Myers, John E. (1992). The Way of the Pipa: Structure and Imagery in Chinese Lute Music. Kent State University Press. стр. 11. ISBN 9780873384551.
- „The impact of the Silk Road trade” (PDF): 291. „The scale-fee tax receipts do not cover sales of animals or slaves, two of the most frequently traded goods on the Silk Road”
- Sogdian Traders, A History by Étienne de la Vaissière. Превод: James Ward. стр. 275. „We must also include slaves. ... Above all, in the Chinese capitals the Sogdians specialized in the importation of young female servers, musicians, singers and dancers who pleased the fashionable quarters of Chang'an.”
- Farmer, Henry George (1929). A History of Arabian Music. Hertford, Herts: Stephen Austin & Sons, Ltd. стр. 102.
- Farmer, Henry George (1929). A History of Arabian Music. Hertford, Herts: Stephen Austin & Sons, Ltd. стр. 3—4, 9—13.
- Scott, Nora E. „The Lute of the Singer Har-Mose” (PDF). The Metropolitan Museum of Art Bulletin: 162. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018.
- Pestcoe, Schlomo. „Pandoura: The Greco-Roman Lute of Antiquity”. shlomomusic.com. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 29. 9. 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Bows and strings
- Instruments in Depth: The Viola
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Stringed instruments”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- A Brief History of String Instruments Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)
- Savart Journal Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2021), an online resource published in collaboration with the Guild of American Luthiers.
