Загађење ваздуха

С Википедије, слободне енциклопедије
Загађење ваздуха за време Другог светског рата

Загађење ваздуха подразумева присуство хемикалија, честица или биолошких материјала који наносе штету или узрокују нелагодност код човека и других живих бића, односно који угрожавају природну средину у атмосфери. Ваздух је прозрачна смеша природних гасова и ситних честица које имају сталан састав и које се налазе у стабилној равнотежи. Међутим, ваздух изнад многих градова је данас мрачан и суморан, а хоризонт нестаје у измаглици. Смог је последица загађења.

Загађење ваздуха je значајан фактор ризика за бројне болести повезане са загађењем, укључујући респираторне инфекције, срчане болести, ХОБП, мождани удар и рак плућа.[1] Ефекти лошег квалитета ваздуха на здравље људи су далекосежни, али углавном утичу на дисајни и кардиоваскуларни систем тела. Индивидуалне реакције на загађиваче ваздуха зависе од врсте загађивача којој је човек изложен, степена изложености, здравственог статуса појединца и генетике.[2] Загађење ваздуха у затвореном простору и лош квалитет градског ваздуха наведени су као два од најгорих проблема токсичног загађења на свету у извештају Блексмит института за 2008. годину у свету о најгоре загађеним местима на свету.[3] Само загађење ваздуха узрокује 2,1[4][5] до 4,21 милиона смртних случајева годишње.[1][6] Свеукупно, загађење ваздуха сваке године узрокује смрт око 7 милиона људи широм света и највећи је појединачни ризик по животну средину у свету.[1][7][8]

Узроци[уреди | уреди извор]

Концентрација чађи PM10 у Европи (2005)

До загађења ваздуха долази када се гасови и микроскопске честице чађи [а] и прашине ослобађају у Земљину атмосферу, што изазива промену природног односа и концентрације основних компоненти ваздуха. Понекад ове честице доспевају у атмосферу природним путем, на пример ослобађањем услед вулканских ерупција и природних пожара. Ипак, много чешће је случај да оне доспеју у атмосферу као последица човекових активности.

Саобраћај и индустрија су основни извори загађења ваздуха. Током сагоревања различитих облика горива у моторима или фабрикама, осим ослобађања енергије, испушта се и велика количина штетних материја, као што су угљен-моноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, оксиди азота, пепео и чађ.

Људи загађују ваздух на много начина: паљењем шума ради ослобађања пољопривредног земљишта, вожњом аутомобила и авиона, радом у фабрикама и термоелектранама, сагоревањем огрева у домаћинствима. У основи готово свих облика аеро-загађења је потреба човека за енергијом која се добија на рачун сагоревања дрвета, угља, нафте или природног гаса.

Киселе кише[уреди | уреди извор]

Киселе кише уништавају шуме

Када једном доспеју у атмосферу, гасови ослобођени током сагоревања фосилних горива ступају у различите хемијске реакције, при чему настају многа опасна једињења. Такве су сумпорна и азотна киселина, од којих настају праве киселе кише, које падају на земљу и улазе у циклус кружења воде. Киселе кише уништавају шуме на великим пространствима. Улазе и у реке и језера, где убијају рибе и многе друге животиње.

Због тога што хемијски загађивачи ваздушним струјама лако и брзо прелазе са једног на други крај континента, киселе кише данас представљају велики светски проблем. Научници су пронашли трагове сагоревања из аутомобила чак и у леду Антарктика. Због тога многе индустријализоване земље данас смањују ослобађање сумпор-диоксида у атмосферу, а модерни аутомобили више не користе бензин са оловом.

Киселе кише су уништиле огромна шумска пространства. Економска штета настала због губитка дрвне масе је велика. Међутим, још је већа еколошка штета због уништавања живих бића у шумским екосистемима. Све последице киселих киша биће сагледане тек у будућности.

Извори загађивања ваздуха[уреди | уреди извор]

Број смртних примера по свету због загађености ваздуха (2004)

Извори загађивања ваздуха су бројни. Њихов састав и број зависе од степена развитка друштва и друштвено-економских могућности подручја где се налазе. Они се према пореклу деле на:

  • Природне
  • Вештачке-антропогене (створене људском делатношћу)

Природни извори загађивања ваздуха[уреди | уреди извор]

Вулкан

Природни извори загађивања ваздуха су:

  • Дефлација(разношење земље и песка, што је посебно изражено у пустињама, полу-пустињама, степама итд.)
  • Вулкани (при јаким ерупцијама избацују велике количине ситне и крупне прашине, угљен-диоксида, сумпор-диоксида итд.)
  • Пожари (сагоревањем дрвне масе ослобађају се велике количине угљен-моноксида, чађи, канцерогених материја итд.)
  • Минерални и термални извори(ослобађају угљен-диоксид, сумпор-водоник, метан итд.)
  • Космичка прашина(по прорачунима А. Б. Иванова на нашу планету падне годишње 2-5 милиона тона прашине из космоса)
  • Океани (могу ослобађати угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпорне оксиде, хлориде итд.)

Вештачки извори загађивања ваздуха[уреди | уреди извор]

Термоелектрана

Вештачки извори загађивања ваздуха (антропогени извори) настају као последица човекове активности. Они се деле на:

  • Непокретне (стационарне)
  • Покретне (мобилне)

Непокретни извори загађивања ваздуха :

  • Индустријски објекти
  • Термоелектране
  • Топлане
  • Енергане
  • Кућна ложишта

Покретни извори загађивања ваздуха:

Саобраћајна превозна средства и кућни апарати

Фактори на које утичу извори загађивања[уреди | уреди извор]

Непокретни вештачки извори загађивања ваздуха утичу на загађивање већих и удаљенијих подручја ваздуха. Од њих су посебно велики загађивачи објекти хемијске индустрије и енергетике (термоелектране, топлане).

Покретни извори загађивања ваздуха су значајни у градовима. Од укупне количине загађујућих супстанција које се налазе у ваздуху градова око 60% потиче од издувних гасова моторних возила. На загађеност ваздуха у становима утичу загађујуће супстанције које ослобађају тапете, мебл-штофови, теписи итд.

Термоелектране — корист или штета?[уреди | уреди извор]

Термоелектране у којима се сагоревају огромне количине угља за производњу електричне енергије ослобађају многе загађујуће материје које доспевају у ваздух. Међу најопаснијима су азотови оксиди и нарочито опасна супстанцасумпор-диоксид. Иако велики део отровних гасова из термоелектрана одлази у више слојеве атмосфере, значајан део остаје у околини електране, где су услови за живот човека веома неповољни, па су честа обољења плућа и респираторних органа.

Ваздушно смеће[уреди | уреди извор]

Градски ваздух садржи мешавину загађујућих гасова. Отровни гасови из фабрика помешани са чађи, азотним оксидима, угљен-моноксидом и оловом из аутомобила растварају се у магли и формирају смог.

Током ведрог мирног дана, у присуству Сунчеве светлости одвијају се многобројне хемијске реакције, услед којих у смогу настају многа отровна једињења. Особине смога разликују се у годишњим добима. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида (зимски смог), а лети има највише озона, водоник-пероксида и азотових оксида (летњи смог). Смог је све више присутан у великим градовима. У Лос Анђелесу се понекад не виде мостови од смога.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ PM10 је ознака за чађ пречника 10 µm (микрометара), док PM2.5 означује чађ пречника 2.5 µm (микрометара)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „7 million premature deaths annually linked to air pollution”. WHO. 25. 3. 2014. Приступљено 25. 3. 2014. 
  2. ^ Daniel A. Vallero. „Fundamentals of Air Pollution”. Elsevier Academic Press. 
  3. ^ „Reports”. WorstPolluted.org. Архивирано из оригинала 11. 8. 2010. г. Приступљено 29. 8. 2010. 
  4. ^ „Fine Particulate Matter Map Shows Premature Mortality Due to Air Pollution. 2013.”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2022. г. Приступљено 22. 07. 2020. 
  5. ^ Silva, Raquel A; West, J Jason; Zhang, Yuqiang; Anenberg, Susan C; Lamarque, Jean-François; Shindell, Drew T; Collins, William J; Dalsoren, Stig; Faluvegi, Greg; Folberth, Gerd; Horowitz, Larry W; Nagashima, Tatsuya; Naik, Vaishali; Rumbold, Steven; Skeie, Ragnhild; Sudo, Kengo; Takemura, Toshihiko; Bergmann, Daniel; Cameron-Smith, Philip; Cionni, Irene; Doherty, Ruth M; Eyring, Veronika; Josse, Beatrice; MacKenzie, I A; Plummer, David; Righi, Mattia; Stevenson, David S; Strode, Sarah; Szopa, Sophie; Zeng, Guang (2013). „Global premature mortality due to anthropogenic outdoor air pollution and the contribution of past climate change”. Environmental Research Letters. 8 (3): 034005. Bibcode:2013ERL.....8c4005S. doi:10.1088/1748-9326/8/3/034005Слободан приступ. 
  6. ^ Lelieveld, J.; Klingmüller, K.; Pozzer, A.; Burnett, R. T.; Haines, A.; Ramanathan, V. (25. 3. 2019). „Effects of fossil fuel and total anthropogenic emission removal on public health and climate”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 116 (15): 7192—7197. Bibcode:2019PNAS..116.7192L. PMC 6462052Слободан приступ. PMID 30910976. doi:10.1073/pnas.1819989116. 
  7. ^ „Energy and Air Pollution” (PDF). Iea.org. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2019. 
  8. ^ „Study Links 6.5 Million Deaths Each Year to Air Pollution”. The New York Times. 26. 6. 2016. Приступљено 27. 6. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Brimblecombe, Peter. The Big Smoke: A History of Air Pollution in London Since Medieval Times (Methuen, 1987)
  • Brimblecombe, Peter. "History of air pollution." in Composition, Chemistry and Climate of the Atmosphere (Van Nostrand Reinhold (1995): 1–18
  • Brimblecombe, Peter; Makra, László (2005). „Selections from the history of environmental pollution, with special attention to air pollution. Part 2*: From medieval times to the 19th century”. International Journal of Environment and Pollution. 23 (4): 351—67. doi:10.1504/ijep.2005.007599. 
  • Cherni, Judith A. Economic Growth versus the Environment: The Politics of Wealth, Health and Air Pollution (2002) online Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2020)
  • Corton, Christine L. London Fog: The Biography (2015)
  • Currie, Donya. "WHO: Air Pollution a Continuing Health Threat in World's Cities," The Nation's Health (February 2012) 42#1 online Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
  • Dewey, Scott Hamilton. Don't Breathe the Air: Air Pollution and US Environmental Politics, 1945–1970 (Texas A & M University Press, 2000)
  • Gonzalez, George A. The politics of air pollution: Urban growth, ecological modernization, and symbolic inclusion (SUNY Press, 2012)
  • Grinder, Robert Dale (1978). „From Insurgency to Efficiency: The Smoke Abatement Campaign in Pittsburgh before World War I.”. Western Pennsylvania Historical Magazine. 61 (3): 187—202. 
  • Grinder, Robert Dale. "The Battle for Clean Air: The Smoke Problem in Post-Civil War America" in Martin V. Melosi, ed., Pollution & Reform in American Cities, 1870–1930 (1980), pp. 83–103.
  • Mingle, Jonathan, "Our Lethal Air" [review of Gary Fuller, The Invisible Killer...; Beth Gardiner, Choked...; Tim Smedley, Clearing the Air...; U.S. Environmental Protection Agency, Integrated Science Assessment for Particulate Matter (External Review Draft, 2018); and Chartered Clean Air Scientific Advisory Committee, Letter to EPA Administrator on the EPA's Integrated Science Assessment for Particulate Matter, April 11, 2019], The New York Review of Books, vol. LXVI, no. 14 (26 September 2019), pp. 64–66, 68.
  • Mosley, Stephen. The chimney of the world: a history of smoke pollution in Victorian and Edwardian Manchester. Routledge, 2013.
  • Schreurs, Miranda A. Environmental Politics in Japan, Germany, and the United States (Cambridge University Press, 2002) online Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2020)
  • Thorsheim, Peter. Inventing Pollution: Coal, Smoke, and Culture in Britain since 1800 (2009)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]