Историја округа Србије

Окрузи Републике Србије.

Србија је округе као административно-територијалне јединице увела у 19. веку.

Кнежевина Србија

Главни чланак: Административна подела Кнежевине Србије

Читава територија Кнежевине Србије је 1834. године одлуком скупштине била подељена на 5 сердарстава и 19 окружја, чиме су укинути сви облици административних подела који су имали своје порекло у Османском царству.

Новим одлукама Народне скупштине донетим 1836. године, које је прихватио и устав Османског царства из 1838. године, Кнежевина Србија се дели на 17 округа.

Војводство Србија и Тамишки Банат

Аустријска крунска област Војводство Србија и Тамишки Банат је такође била подељена на округе, што се разликовало од дотадашње административне поделе на жупаније у аустријској Угарској и аустријској Хрватској.

Војводство је првобитно између 1849. и 1850. било подељено на три округа (Бачко-торонталски, Темишварско-крашовски и Сремски), а потом између 1850. и 1860. на пет округа (Новосадски, Сомборски, Бечкеречки, Темишварски и Лугошки).

• 
  Окрузи Војводства Србије и Тамишког Баната, 1849-1850.
• 
  Окрузи Војводства Србије и Тамишког Баната, 1850-1860.

Краљевина Србија и Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца

Окрузи Краљевине Србије у Краљевству СХС, 1918-1922.

Окрузи Недићеве Србије, 1941-1944.

Главни чланак: Административна подела Краљевине Србије

Законом о административној подели земље 1890. године Краљевина Србија била је подељена на 15 округа. Након административно-управних промена, Краљевина Србија је за време пописа 1910. године имала 17 округа.

Предлогом закона од 24. августа 1913. новоослобођени јужни део Краљевине (тзв. Стара Србија) је требало да буде подељен на 12 округа и 45 срезова. Закон није усвојен до краја Првог светског рата, већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године.

Уласком Србије у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, окрузи су и даље постојали као административне јединице, све до поделе земље на области 1922. године.

Србија под немачком окупацијом

У Србији под немачком окупацијом су крајем 1941. године формирани окрузи који су заменили дотадашњу поделу на бановине. Србија је тада подељена на 14 округа, укључујући и Округ Велики Бечкерек, који је имао аутономан статус.

Република Србија

Главни чланак: Административна подела Републике Србије

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. У Републици Србији данас постоји 29 округа, не рачунајући подручје Града Београда.

Литература

• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. 
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.