Камелеон (сазвежђе)
| Сазвежђе | |
 | |
| Латинско име | Chamaeleon |
|---|---|
| Скраћеница | Cha |
| Генитив | Chamaeleontis |
| Симболизује | камелеона |
| Ректасцензија | 11 |
| Деклинација | -80 |
| Површина | 132 sq. deg. (79) |
| Најсјајнија звезда | Алфа Камелеона (4,07m) |
| Метеорски ројеви | нема |
| Суседна сазвежђа | |
| Видљиво у распону +0° и −90°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у априлу. | |
Камелеон (лат. Chamaeleon) је мало (по површини 79. од 88) и слабо (ниједна звезда није сјајнија од 4. магнитуде) сазвежђе јужне хемисфере које се не може видети северно од екватора. Дефинисао га је у 16. веку холандски астроном Петар Планције. Аустралијанци га некад називају „тигањ“.
Звезде[уреди | уреди извор]
Најсјајнија звезда овог сазвежђа је алфа Камелеона магнитуде 4,07, удаљена од Сунца 63,5 светлосних година; а следи је гама Камелеона магнитуде 4,11. Бета камелеона је трећа по сјајности, у питању је звезда главног низа ХР дијаграма B класе која се налази на око 270 светлосних година од Сунца а магнитуда јој се креће између 4,24 и 4,30.
Бинарне звезде у Камелеону су делта-1 (блиске, скоро идентичне звезде), епсилон (такође блиске звезде) и тета Камелеона (две удаљене звезде).
Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]
У сазвежђу Камелеон се налази најјужнија планетарна маглина до сада откривена — NGC 3195.
Око ете Камелеона је 1999. откривено необично отворено звездано јато које се састоји од 12 звезда старости око 8 милиона година (врло младе у односу на звездану еволуцију). Јато је откривено захваљујући X-зрачењу звезда у њему, а карактеристично је и по томе што нема никаквог међузвезданог гаса (из кога су звезде настале).
Извори[уреди | уреди извор]
- Сазвежђе Камелеон Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2012) на TopAstronomer.com (језик: енглески)
