Камелеон (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Камелеон
Сазвежђе
Камелеон
Латинско имеChamaeleon
СкраћеницаCha
ГенитивChamaeleontis
Симболизујекамелеона
Ректасцензија11
Деклинација-80
Површина132 sq. deg. (79)
Најсјајнија звездаАлфа Камелеона (4,07m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +0° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у априлу.

Камелеон (лат. Chamaeleon) је мало (по површини 79. од 88) и слабо (ниједна звезда није сјајнија од 4. магнитуде) сазвежђе јужне хемисфере које се не може видети северно од екватора. Дефинисао га је у 16. веку холандски астроном Петар Планције. Аустралијанци га некад називају „тигањ“.

Звезде[уреди | уреди извор]

Најсјајнија звезда овог сазвежђа је алфа Камелеона магнитуде 4,07, удаљена од Сунца 63,5 светлосних година; а следи је гама Камелеона магнитуде 4,11. Бета камелеона је трећа по сјајности, у питању је звезда главног низа ХР дијаграма B класе која се налази на око 270 светлосних година од Сунца а магнитуда јој се креће између 4,24 и 4,30.

Бинарне звезде у Камелеону су делта-1 (блиске, скоро идентичне звезде), епсилон (такође блиске звезде) и тета Камелеона (две удаљене звезде).

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

NGC 3195 — најјужнија позната планетарна маглина

У сазвежђу Камелеон се налази најјужнија планетарна маглина до сада откривена — NGC 3195.

Око ете Камелеона је 1999. откривено необично отворено звездано јато које се састоји од 12 звезда старости око 8 милиона година (врло младе у односу на звездану еволуцију). Јато је откривено захваљујући X-зрачењу звезда у њему, а карактеристично је и по томе што нема никаквог међузвезданог гаса (из кога су звезде настале).

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]