Књига Јездрина

С Википедије, слободне енциклопедије
Фрагмент из Алепо кодекса

Књига Јездрина је 10. књига Светог писма Старог завета и 36. књига Танаха.

Према традиционалном предању, књигу је написао пророк Јездра. Књига је написана око 460. п. н. е. у Јерусалиму. Обухвата период од 537.-467. п. н. е.

Први део (Поглавља 1-6) је око поновном храм у Јерусалиму, други део (поглавље 7-10) на излет у Јерусалиму и оснивање јеврејске заједнице.

Езра се наставља на Другу књигу Дневника. Последња два стиха исте књиге идентична су првим стиховима Јездре: "Али прве године персијског краља Кира, да би се испунила реч Господња објављена на Јеремијина уста, подиже Господ дух персијског краља Кира те он огласи по свему својем краљевству усмено и писмено (2 Љет 36 , 22-23; Езр 1,1-2) [1]. На књигу Јездрину, наставља се Нехемијина књига. У обе књиге налази се готово истоветан списак јеврејских повратника (Езр 2, Нех 7) [1] Некада су може чиниле исту књигу па су касније раздвојене. Оригинал је написан на хебрејском језику, осим појединих поглавља (Езр 4,18-6,18; 7,12-26), који су написани на арамејском језику, службеном у Персији. Та поглавља садрже службене персијске документе [2]

Израелци су били у вавилонском заточеништву око 70 година. Након што је Вавилон освојио Кир Велики, допустио је вјерске слободе и повратак Израелаца у домовину. Прва група повратника вратила се око 536. п. н. е.: "Тада усташе главари породице Јуде и Бењамина, свештеници и левити, и сви којима је Бог подстакао дух и кренуше градити Дом Господњи у Јерусалиму (Езр 1,5)". Друга група вратила се 458. п. н. е. Јездра их је предводио. Трећу групу предводио је Немија 445. п. н. е.

Јездра у овој књизи описује први повратак из прогонства и обнову јерусалимског храма. Навео је детаљан попис повратника, број домаћих животиња и списак поклона за Дом Божји. Околни народи нуде своју помоћ. Иако поштују истога Бога, одбијени су јер се њихова вера мешала са страним утицајима [3]. Ометају градњу и послали су тужбу персијском краљу: "За Ксерксова краљевања, на почетку његове владавине, саставише тужбу против становника Јудеје и Јерусалима (Езр 4,6)." Тужба је била и за време Артаксерксовог владања. Јездра је у књизи ставио препис документа на арамејском језику и одговор краља Артакцеркца, који је забранио градњу, што је потрајало 15 година. Пророци Агеј и Захарија потицали су људе на поновну градњу Храма упркос забрани. Ускоро је решен спор, након што је персијски краљ сазнао да је Кир издао повељу о градњи Храма. Наставили су радове и завршили: "Храм је завршен двадесет трећег дана месеца Адара (Езр 6,15)." Прославили су завршетак градње и успоставили богослужје у Дому Божијем.

После тога, описан је повратак друге групе повратника, које је предводио Јездра. Персијски краљ Артаксеркс. дао му је указ с допуштењем повратка и поручио му је нека узму злато и сребро те добровољне приносе за Јерусалим. Дао му је овлашћења, да постави чиновнике и судије. Јездра је написао детаљан попис повратника. Ражалостио се када је сазнао, да већ пре повратка Израелци живе у многим гресима. Поготово му је сметало, што су многи били у мешовотим браковима са припадницима околних народа, који су поштовали лажне богове. Народ га је послушао, променили су се, отпустили жене странкиње и исправили пропусте.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knjige Biblije - Arend Remmers
  2. ^ Knjige Biblije - Arend Remmers
  3. ^ Svijet Biblije, Stari zavjet, Mladinska knjiga, Zagreb 1991.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]